Elektronsko plaćanje računa EPS-u, lako i komforno, ali šta sa starima koji ne mogu da prate tehnologije?

Ovo je izazvalo brojne komentare u javnosti, od onih koji pozdravljaju elektronsko plaćanje kao lakše i komfornije, do onih, uglavnom starijih, koji se ne snalaze u digitalizaciji i već brinu kako će plaćati svoje račune za struju.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije ukazuje na činjenicu da građani sve više plaćaju račune elektroniskim putem ili na drugim uplatnim mestima, najčešće menjačnicama.

„Jedini je problem što na nekim mestima knjiženje uplata traje duže. Imali smo primedbi da ljudima koji plaćaju u menjačnicama, kladionicama i sličnim mestima, uplate ne budu proknjižene ni posle tri dana. Taj proces mora da se ubrza, jer ovako neko koristi vaše pare nekoliko dana. Na blagajnama EPS-a, to naravno ne može da se dogodi, jer novci ležu odmah na njihov račun“, napominje Papović uz savet građanima da račune plaćaju elektroniski.

On apeluje i da onima koji su stariji i slabije vladaju novim tehnologijama, pomognu mlađi ukućani.

„To je trenutno najbrži i najbezbedniji način uplate. Nema čekanja u redovima. Vidite šta se dešava u Novom Sadu, gde je danima ispred EPS-a red od dvesta metara.Većina je tu bila da uloži reklamaciju, ali na tim šalterima se i plaćaju računi i morate da čekate satima da bi došli do njega“, kaže Papović.

Jedan od tih kojima bi novi sistem mogao zadati glavobolju, penzioner iz Zaječara, Dragan Stojanović kaže da će ukidanjem šalterskog plaćanja, biti pogođeni ljudi koji ne znaju da koriste aplikaciju za plaćanje struje, a to su mahom stariji ljudi.

„Za mene je to totalna budalaština. Imam više od 70 godina. Slabo vidim i čujem. Ne znam da koristim ove nove telefone. Sigurno je lakše da iz fotelje platim račun i da se ne maltretiram da idem da platim struju u poslovnici, ali sam ja potpuno „isključen“ iz sadašnjih tehnologija. Za mene će to biti veliki problem“, objašnjava naš sagovornik.

I penzioner Milutin Obrenović koji uredno plaća račun svakog meseca na šalteru, do 28. da bi iskoristio popust EPS-a strahuje kako će preći na elektronsko plaćanje.

„Iako sam penzioner, mnogo sam mlađi od onih koji na šalterima plaćaju struju, ipak, ja ne bih znao da na taj način platim račun, sem direktno na šalteru. Siguran sam ni mnogi drugi stariji sugrađani. To je muka za penzionere i retko ko od nas se snalazi sa aplikacijama. Verovatno za to trebaju i određene marke telefona koje to podržavaju, a mi ih nemamo. Oni koji imaju nekog mlađeg u porodici da im pomogne moći će tako da plate, oni stariji, koji su sami – baš teško, nikako“, zaključuje on.

Da je plaćanje struje putem aplikacije odlična stvar slaže se i Anđela Risantijević, urednica portala Glas Zaječara, ali takođe brine kako će plaćati struju ljudi koji ne znaju da koriste pametne telefone.

„Već nekoliko meseci koristim ovu aplikaciju za koju sam saznala slučajno, putem interneta. Veoma sam zadovoljna, najpre, jer su ranije često kasnili računi. Ipak, ne mogu da zamislim kako bi se moja mama snašla sa istom – verovatno nikako i ne bi mogla da plati sama račune na taj način“, kaže ona za Danas.

Milan Milosavljević, menadžer i privrednik gleda na potez EPS-a sa poslovne strane kao dobar za rashode preduzeća, mada je stvarni efekat ušteda upitan.

„Svaka ušteda u poslovanju je dobar potez, mada gledano na sveobuhvatni trošak poslovanja EPS-a pitanje koliko će ovaj potez uticati na smanjenje ukupnog troška poslovanja. Smatram da je ovo samo „kozmetika“, da troškovi koji razaraju EPS ostaju na istom nivou i nastavljaju da „jedu” preduzeće. Međutim, ako su tačni podaci da 87 posto korisnika plaća usluge onlajn, onda treba ići u tom pravcu, gašenje blagajni. Ujedno moralo bi da se povede računa i o ovih 13 posto koji i dalje koriste blagajne. To su uglavnom starije osobe i za njih bi morala da ostane po koja blagajna, odnosno uplatno mesto“, smatra Milosavljević.

Nikola Nešić, elektroinženjer ocenjuje da bi prvo stanovništvo moralo da se edukuje za tako nešto.

„Ja jesam za digitalizaciju, jer se njome štedi pre svega papir (dakle, drveće), novac i vreme. Ja već odavno sve račune plaćam onlajn, ali pitanje je koliko su svi spremni za takav korak. Mi smo generalno stara i na žalost relativno nepismena nacija. Pre uvođenja toga trebalo bi formirati fokus grupe i obaviti istraživanja kako i koliko su građani spremni za taj korak. Moglo bi prvo, kao test, da se odabrere samo jedno naselje i pogleda kako to fonkcioniše pa da se vidi gde i šta (ne)funkcioniše i onda polako ispravlja“, zaključuje Nešić.