Embargo Teheranu nije prepreka za niže cena benzina u Srbiji

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović objašnjava da je to zbog toga što se uticaj tih sankcija osetio još pre šest meseci, odmah nakon objavljivanja odluke Amerike o uvođenju sankcija Iranu.

– Tržište se tada unervozilo, pre svega jer nije postojala jasna slika ko će nadoknaditi manjak ponude nafte iz Irana, i cena „brenta“ je začas skočila na 86 dolara za barel. Međutim danas je cena „brenta“ oko 72 dolara za barel i s obzirom da je praktično sedam dana u blagom padu, sve ukazuje da je ponuda čak nešto veća od aktuelne potražnje. Tome je svakako doprinela odluka SAD-a o privremenom izuzeću od sankcija Kine, Indije, Južne Koreje, Japana i Turske, velikih uvoznika nafte iz Irana. U želji da spreči veću destabilizaciju cene sirove nafte, Amerika je izazvala i zabrinutost proizvođača, da će ponuda biti iznad realnih potreba tržišta, što je doprinelo laganom smanjuju cene – ističe naš sagovornik.

On dodaje da je srpsko tržište, kao i tržišta svih zemalja koje u ovako velikoj meri zavise od uvoza, osetljivo na promene berzanskih kotacija. Brže ili sporije, zavisi i od drugih tržišnih kretanja, ali promene berzanskih kotacija uvek se odraze na cenu goriva u Srbiji.

– Ako se nastavi trend pada cene nafte, on će neminovno uticati i na cenu goriva u Srbiji. U pitanju je uvek uticaj sa zadrškom, tako je na primer cene sirove nafte iz dana u dan počela da raste 15. avgusta, a gorivo u Srbiji je značajnije poskupelo mesec dana kasnije, polovinom septembra. Tržišni uslovi se veoma razlikuju od države do države, tako da ni brzina promena ne može biti ista. Pojedina tržišta imaju kontrolisane cene, na drugima se formiraju slobodno, u nekim zemljama je tržišna konkurencija izražena, dok u drugima dominira uticaj samo jedne kompanije. Zemlje koje izlaze na more imaju daleko veću ponudu goriva i jednostavnije uslove skladištenja i transporta, nego što je to slučaj sa zemljama poput Srbije, što je takođe jedan od prikrivenih uticaja na tržišna kretanja – navodi Mićović.

Nikola Rajaković, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike, kaže za Danas da bez obzira na uvođenje sankcija Iranu od strane Vašingtona, a s obzirom na trend pada cena nafte na svetskom tržištu postoji prostor za smanjenje maloprodajnih cena u Srbiji.

– S obzirom da su od američkih sankcija Iranu izuzeti veliki kupci iranske nafte poput Kine i drugih ne verujem da će doći do potresa na tržištu odnosno novog enormnog poskupljenja nafte. S obzirom na to i aktuelni trend pada i te kako ima prostora da trgovci naftnim derivatima u Srbiji smanje njihovu maloprodajnu cenu. Ona je zaista previsoka a nisam baš siguran da je to samo zbog visokih akciza. Shodno tome ima osnova u rezonu da cena goriva treba da se dovede na neki optimalniji nivo. Takođe, u zemlji u kojoj je kupovna moć građana veoma mala a vožnja automobilom nije nikakva privilegija već svakodnevna porodična potreba na gorivo se nikako ne može gledati kao na luksuznu robu i ono svakako mora da ima nižu cenu nego što je to slučaj sada. Veliku ulogu u tom procesu mogu da odigraju i trgovci uvažavajući materijalno stanje kupaca benzina u Srbiji – zaključuje Rajaković.