Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da očekuje da uskoro stigne zvanični zahtev Rojal grupe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za osnivanje banke ili sticanje više od pet odsto vlasništva u nekoj od banaka u Srbiji. Tabakovićeva je podsetila da je u decembru prošle godine održan prvi sastanak predstavnika NBS i Rojal grupe i da je posle toga nastavljena komunikacija. To znači da će uskoro u Srbiji biti otvorena prva banka iz neke muslimanske zemlje.
„Očekujemo u narednom periodu zvaničan zahtev Rojal grupe za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke ili zahtev za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva više od pet odsto u nekoj banci u Srbiji“, rekla je guvernerka. Ona je dodala da NBS očekuje i dalju komunikaciju sa zainteresovanim investitorima iz Rusije i Turske za osnivanje finansijskih institucija u Srbiji.
O dolasku Rojal grupe govorilo se i ranije, pa je tako odlazeći ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić još u februaru ove godine najavljivao dolazak ove grupe na proleće.
„Delegacija Rojal grupe, vlasnika jedne od najvećih banaka u Persijskom zalivu, otišla je iz Srbije i očekujemo da bi na proleće oni mogli da otvore svoju prvu banku ovde“, rekao je tada Dinkić. Njegovo očekivanje se nije ostvarilo, ali su Emiraćani očigledno ostali zainteresovani za otvaranje banke u Srbiji.
Rojal grupu, na čijem se čelu nalazi šeik Tanun bin Zajed al Nahjan, čini konglomerat od 60 kompanija, koje se bave građevinarstvom, tehnologijom i medijima, maloprodajom i trgovinom, ulaganjima u nekretnine, proizvodnjom betona, drvne građe i proizvoda od aluminijuma, kao i finansiranjem.
Za ovu poslednju stavku zadužena je kompanija „Rim fajnens“ (Reem Finance), pa je za očekivati da bi upravo ta banka otvorila svoju podružnicu i u Srbiji. Rim fajnens u Emiratima nudi širok opseg usluga, od potrošačkih zajmova, preko finansiranja kupovine automobila i nekretnina, do kreditiranja malih i srednjih preduzeća.
Iako dolazi iz muslimanske zemlje, Rim fajnens je konvencionalna banka, što znači da osim islamskog bankarstva nudi i konvencionalne bankarske usluge. Islamsko bankarstvo zabranjuje bilo naplaćivanje bilo kakvih kamata, tako da su banke u muslimanskim zemljama razvile proizvode koji zaobilaze ovu zabranu. Tako se često koristi opcija da umesto da klijentu pozajmi novac da kupi neki predmet, banka ga sama kupi i onda po višoj ceni proda klijentu, dozvoljavajući mu da plati u ratama. Zbog toga u ponudama islamskih banaka cena kredita nije izražena nivoom kamatne stope, nego nivoom profita koji banka uzima. Slično je i kod finansiranja poslovnih projekata, kada banka uzima „kamatu“ čiji iznos zavisi od visine profita kompanije. Kada firma otplati ceo iznos zajma, ona sa bankom zaključuje sporazum o podeli profita. Alternativno, banke mogu da ulože u samu kompaniju, kada banka deli i rizik i profit sa klijentom.
U Emiratima funkcioniše oko 50 banaka, od kojih se manji deo svoje poslovanje usklađuje isključivo sa šerijatskim učenjem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
