Emisija evroobveznica: Kamata tri puta veća nego pre samo godinu dana

U saopštenjima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije ovo je nazvano velikim uspehom pre svega s obzirom na veliku tražnju investitora koji su nudili više od 11 milijardi dolara za srpske obveznice.

Srbija je sprovela dovstruku emisiju (dual tranche), petogodišnjih i desetogodišnjih obveznica.

Na ime petogodišnjih prikupila je 750 miliona dolara sa godišnjom kamatom od 6,25 odsto, dok je na ime desetogodišnjih obveznica prikupila milijardu dolara sa godišnjim kuponom od 6,5 odsto.

Kao i u nekoliko ranijih emisija Ministarstvo finansija je odmah „hedžovalo“, odnosno se obezbedilo od promena kursa pošto je obaveze prebacilo u evre korišćenjem finansijskih instrumenata.

Konačna kamatna stopa koju ćemo plaćati je 2,9 odsto plus šestomesečni euribor za petogodišnje, a 3,1 odsto plus šestomesečni euribor za desetogodišnje obveznice.

Šestomesečni euribor je na dan emisije, 19. januara iznosio 2,857 odsto, što znači da je u ovom trenutku efektivno godišnja kamatna stopa 5,757 odsto za petogodišnje i 5,957 odsto za desetogodišnje hartije.

S druge strane, fiksna kamata zamenjena je promenljivom, a euribor je samo ovih dvadesetak dana od Nove godine povećan za 0,16 procentnih poena. Tokom 2022. godine povećan je za čak 3,1 odsto i sada iznosi 2,895 odsto.

Kako se navodi u saopštenju NBS, država je uspela da na osnovu velike tražnje spusti kamatnu stopu za 0,4 procentna poena u odnosu na prikupljene ponude pre aukcije.

Prilivom od prodaje ovih obveznica biće refinansirane dvogodišnje evroobveznice koje dospevaju 3. marta od milijardu evra.

Ne tako dobra vest je da kamatna stopa na ove obveznice iznosi 1,65 odsto, dok je prinos 1,92 odsto.

Razlika između kamatne stope i prinosa dolazi zbog cene koju su investitori platili za obveznicu. U slučaju ove dvogodišnje evroobveznice za nominalnu vrednost obveznice od 100 evra, oni su platili 97,131 evro. Kombinacijom kamatne stope i ove razlike između nominalne vrednosti i cene obveznice dobija se stopa prinosa.

Takođe, 25. januara dospeva oko 100 milijardi dinara dinarskih obveznica sa kuponom od 4,5 odsto koje takođe treba otplatiti. Prema rečima Malog, kada se otplate ove obvznice javn dug zemlje pašće na 50,2 odsto BDP-a.

U svakom slučaju skoro četiri puta veća cena zaduživanja nego pre samo dve godine znači i veće opterećenje za budžet narednih godina.

Prošle godine zemlje su masovno izbegavale da se zadužuju na međunarodnom finansijskom tržištu, pa je i Srbija sve potrebe za finansiranjem deficita i zanavljanjem dospelih dugova zadovoljila emitovanjem hartija na domaćem tržištu.

Međutim, od početka godine situacija se menja i već je prvih dana januara nekoliko zemalja u okruženju izdalo evroobveznice.

Sudeći prema izveštajima sa njihovih aukcija velika zainteresovanost investitora nije ništa izuzetno, jer je na primer za slovačke dve emisije od ukupno 1,5 milijardu evra tražnja iznosila takođe oko 11 milijardi evra, sličan iznos tražnje ali u dolarima zabeležen je i u Rumuniji, dok je tražnja za mađarskim obveznicama bila veća od 12 milijardi dolara.

Ali veliku tražnju prate i visoke kamate i prinosi.

Mađari će plaćati za novoizdate petogodišnje obveznice prinos od 6,27 odsto, a za desetogodišnje 6,5 odsto što je u rangu naših obveznica.

Rumunija je emitovala početkom godine evroobveznice od 3,75 milijardi dolara sa prinosom na petogodišnje hartije od 6,7 odsto, a na desetogodišnje 7,2 odsto. Zanimljivo je da su Rumuni izdali i 30-godišnje obveznice sa prinosom od 7,67 odsto.

Bugari su upravo u fazi prikupljanja ponuda za emisiju obveznica od tri milijarde evra, a očekuju kuponsku kamatnu stopu od 5,2 odsto.

S druge strane, države sa stabilnijom ekonomskom situacijom poput Slovačke za desetogodišnje novoizdate obveznice od 1,25 milijardi evra plaćaju prinos od 3,65 odsto. Takođe su izdali još 250 miliona evra sa dospećem 2045. godine i sa prinosom od 3,9 odsto.

Zanimljivo je i da su države uglavnom emitovale dolarske hartije od vrednosti.

Ministar finansija Siniša Mali u izjavi za medije ocenio je da je tržište dolara u ovom trenutku aktivnije zbog čega je inicijalno zaduženje u dolarima, „ali budući da je većina srpske trgovine u evrima, taj dug je odmah hedžovan u evre“.

Milan Marinković, stručnjak za finansijska tržišta ističe da su u ovom trenutku hartije u dolarima interesantnije investitorima i zato ih zemlje i emituju.

„FED dizanjem kamatne stope jača dolar i investitori radije ulažu u dolare, pa je lakše i prodati hartiju u dolarima. Iako smo se formalno zadužili u dolarima, mi smo odmah iskoristili tzv. „svop“ da zamenimo dug za drugu valutu. Taj svop nije besplatan i podiže trošak zaduživanja, ali smanjuje rizik od jačanja dolara i mislim da je dobar potez“, objašnjava Marinković.

Veliko interesovanje za hartijama zemalja poput Srbije, Mađarske ili Rumunije on objašnjava visokim prinosima.

„Prinos od šest ili 6,5 odsto je odličan prinos, posebno ako ste investicioni fond koji je upravo izašao iz obveznice sa prinosom od manje od jedan odsto koliko su bili do pre godinu dana.

Državne obveznice i dalje su niskorizične, a donose visoke prinose“, napominje on.

S druge strane, sa rastom kamata centralnih banaka koje su podigle i cenu zaduživanja i prinose, državne obveznice su odjednom postale isplativije od druge niskorizične imovine, kao što su recimo nekretnine.

„Novca ima dosta, dolazi iz druge imovine, ali i sa istočnih tržišta“, zaključuje Marinković.

Ove godine Srbiji dospeva 4,6 milijardi evra starog duga koji treba refinansirati, a pored toga budžetom je planiran deficit od 2,3 milijarde evra koje takođe treba pokriti. Ukupne potrebe za finansiranjem ove godine iznose 6,9 milijardi evra ili oko 10,3 odsto BDP-a.

Marinković podseća da visoke kamate utiču na fiskalnu stabilnost zemalja.

„Opterećenje se povećava postepeno i samo za rast kamata na dugove koji dospevaju i treba da se refinansiraju. Inače kamatne stope za dug nekih zemalja poput Italije ili Portugala povećane su i za desetak puta“, kaže on.

Kako je rast kamatnih stopa uticao na cenu zaduživanja najbolje se vidi poredeći naše sadašnje sa obveznicama od pre samo dve, tri godine.

Recimo 2019. smo emitovali desetogodišnje evroobveznice sa kamatnom stopom od 1,5 odsto, a u septembru 2021. smo izdali milijardu evra sedmogodišnjih zelenih obveznica po svega jedan odsto.

U decembru 2020. smo izdali desetogodišnje evroobveznice u dolarima po kamatnoj stopi od 2,125 odsto i prinosu 2,35 odsto.

Godinu i kusur kasnije cena ovakvog duga je utrostručena.

Kamata koju ćemo plaćati na ove obveznice biće veća i od onog što smo plaćali za emisije iz 2012. i 2013. godine.

Tako smo za petogodišnje dolarske evroobveznice izdate u decembru 2013. plaćali prinos od 6,125 odsto, za sedmogodišnje dolarske obveznice iz februara 2013. prinos je bio 5,15 odsto, a za petogodišnje hartije iz novembra 2012. godine prinos je iznosio 5,45 odsto.

Najskuplje evroobveznice koje smo do sada izdali su desetogodišnje iz septembra 2011. godine sa prinsoom od 7,5 odsto.