Energetika smanjila deficit tekućeg računa za 630 miliona evra

NBS očekuje veći doprinos neto izvoza, nego što su to očekivali u februaru, a takođe će i privatne investicije umesto neutralnog dati blagi pozitivni doprinos privrednom rastu ove godine.

Iako kreditna aktivnost usporava usled restriktivnih mera monetarne politike, NBS očekuje da privatne investicije porastu i to zbog rasta profita preduzeća.

„Vidimo visoke iznose poreza na dobit i mislim da je profit veći izvor investicija od kredita“, ocenio je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora za statistiku NBS.

Prema rečima Sava Jakovljevića, generalnog direktora za statistiku u NBS, međugodišnji rast BDP u prvom kvartalu je iznosio 0,7 odsto, „za nijansu niže od onog što smo očekivali u februaru“.

Niže cene energenata, pre svega prirodnog gasa, doprinele su da tekući račun platnog bilansa u prva tri meseca ove godine iznosi svega 112 miliona evra što je za 1,4 milijarde evra manje nego u istom periodu prošle godine.

Za uvoz energenata potrošeno je za prva tri meseca 370 miliona evra manje nego prošle godine, uglavnom usled nižih cena gasa, a s druge strane izvoz energije iznosio je 260 miliona evra.

Neto efekat poboljšanja u energetskom sektoru iznosio je 630 miliona evra.
Na smanjenje deficita uticao je i rast izvoza proizvoda prerađivačke industrije za 12 odsto i usluga za čak 35 odsto.

„Ove godine očekujemo i da izvoz poljoprivrede doprinese smanjenju deficita. Naša projekcija deficita tekućeg računa u februaru bila je sedam odsto BDP-a ili 4,7 miijardi evra. Sada smo smanjili projekciju na 4,5 odsto BDP-a, što je 3,1 milijarde evra. Takođe, od poljoprivrede će zavisiti i kretanje BDP-a. Mi smo pretpostavili da će godina biti bolja od prošle, ali ispod višegodišnjeg proseka, tako da ako bude prosečna godina, rast će bii veći“, istakao je Jakovljević.

U NBS očekuju da će sledeće godine usled oporavka svetske ekonomije i realizacije investicija BDP porasti za tri do četiri odsto, a 2025. će doći na prepandemijsku putanju od četiri odsto.