Energetska budućnost Srbije u izgradnji vetrogeneratora i solarnih kapaciteta

On je podsetio da država ima strategiju koja predviđa dostizanje ekonomske cene struje u roku od dve do tri godine i upozorio da ako do toga ne dođe, EPS neće moći da sprovede neophodne investicije u razvoj elektroenergetskih sistema.

– Postoje tri direktive Evropske unije vezane za ovu oblast i Srbija sada radi na primeni treće. Cilj za ovu godinu je formiranje jedinstvenog tržišta energije i jačanje uloge regulatora. Podsetiću da sada Agencija za energetiku daje saglasnost na cene, a ne Vlada. Procenjeno je da je to garancija da će tako cene biti formirane na osnovu stručnih kriterijuma. Nadležnosti regulatora će biti proširene tako da će moći i da izriče kazne u iznosu do 10 odsto profita kompanije koja naruči pravila – ukazao je Tanić.

Govoreći o liberalizaciji energetskog tržišta, on je konstatovao da se ogleda i u tome što kupci struje na visokom naponu (velike fabrike) više ne predstavljaju tarifne kupce, što znači da struju ne kupuju po regulisanim (nižim) cenama, već po cenama koje vladaju na otvorenom tržištu. Podsetio je, takođe, da će od 2014. godine i kupci na srednjem naponu struju morati da plaćaju po tržišnim cenama, dok će regulisane cene važiti samo za građane i druge male kupce koji struju nabavljaju na niskom naponu. Napuštanje koncepta regulisanih cena vidi se i po tome što proizvodnja i veletrgovina strujom više ne predstavljaju delatnosti od javnog interesa. Tanić je izneo i brojke koje protivreče uvreženom mišljenju da potrošači u Srbiji skupo plaćaju kilovat-časove električne energije. On je kao argument naveo da su u drugoj polovini prošle godine cene električne energije u Srbiji bile najniže u Evropi, dok je samo Rumunija imala niže cene gasa od nas.

– U narednom periodu ćemo se suočiti sa trendom rasta cena. Prostora za racionalizaciju troškova u sistemu EPS-a ima, ali potrebno je da se obezbedi i razumna stopa profita kako bi se omogućilo ulaganje u razvoj. Cene struje će rasti i zbog emisija ugljen-dioksida, koje ćemo morati da plaćamo, kao i zbog subvencija za obnovljive izvore energije. Osim toga, od 2017. godine će morati da se zatvaraju neke elektrane zbog prevelike količine ugljen-dioksida koju proizvode, a te kapacitete ćemo morati da nadomestimo izgradnjom novih – rekao je Tanić i ocenio da je ekonomska cena gasa već dostignuta.

On se osvrnuo i na ocene da Srbija skupo plaća gas iz Rusije, rekavši da mi gas dobijamo po cenama koje su uobičajene za ovaj region, ali da na tu cenu moramo da platimo još 10 odsto naknade za transport preko Mađarske. Tanić je rekao i da je Srbija jedna od retkih zemalja koja ima pravo da plati samo onu količinu gasa koju potroši, dok većina zemalja mora da plati kompletnu količinu koju je ugovorila. „Italija je nedavno morala mnogo da plati kada joj je neočekivano opala potrošnja“, dodao je Tanić. Objašnjavajući zašto pojedine zemlje, poput Italije, Španije, Portugala ili Holandije i okolnih zemalja, plaćaju nižu cenu gasa od Srbije, ovaj stručnjak je konstatovao da je to zbog toga što te države imaju i pristup drugim energetskim izvorima smeštenim u zemljama Magreba ili u Severnom moru.

Pominjući Južni tok, Tanić se založio da Srbija obezbedi i druge izvore snabdevanja, kako ne bi zapala u probleme koji bi nastali ako bi se ponovila situacija poput one od pre par godina kada je Rusija Ukrajini blokirala dovod gasa, što je dovelo do nestašice gasa u celoj Evropi. Tanić je dodao i da će zbog planiranih poskupljenja struje i kupci, odnosno građani morati da povedu računa o sopstvenoj potrošnji, koju bi trebalo da racionalizuju, dok će država morati da omogući socijalnu zaštitu za ugrožene. U tom pogledu se, kako je rekao, upravo sada vode razgovori o izmeni Uredbe o energetski zaštićenom potrošaču, s tim što bi troškove nižih cena za ove kategorije građana trebalo da snosi država, a ne EPS i Srbijagas, kako je sada slučaj.

Dejvid Kšivda, šef Ekonomskog odeljenja Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, podsetio je na predstojeću veliku investiciju tamošnje kompanije Kontinental vind pauer u vetrogeneratore u Srbiji, koja će sama izgraditi jednu trećinu ukupnih kapaciteta iz energije vetra koji su potrebni Srbiji. „Znam da mi Amerikanci imamo reputaciju da ljudima preporučujemo gotova rešenja za njihove probleme. Da ne bih ugrozio tu reputaciju, to ću i ja uraditi“, rekao je na početku obraćanja Kšivda, govoreći u šaljivom tonu na srpskom jeziku. On je podsetio da se nekada u SAD nalazilo 90 odsto svih svetskih solarnih kapaciteta i 80 odsto vetrogeneratorskih, ali da je danas Kina preuzela primat kad je reč o korišćenju snage vetra, a Nemačka u primeni energije sunca.

– Do 2035. godine SAD će generisati 80 odsto svoje energije iz izvora čiste energije, uključujući kako obnovljive izvore tako i tradicionalne čiste izvore poput nuklearne energije, prirodnog gasa i urana. Danas, 40 odsto energije SAD dolazi iz čistih izvora – rekao je Kšivda. On je podsetio na plan američkog predsednika Baraka Obame koji se odnosi na širenje čistih izvora energije, objasnivši da će Amerika primeniti tržišni princip po kojem će proizvođači dobijati bodove u skladu sa količinom čiste energije koju proizvedu. Višak bodova će moći da sačuvaju za kasnije (da njime neutrališu količinu ugljen-dioksida koju proizvode u drugim kapacitetima) ili će moći da ih prodaju drugima. Ukazujući na obavezu Srbije da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji sa 21 odsto iz 2009. na 27 odsto, Kšivda je istakao da to podrazumeva 1.100 megavata novih kapaciteta, od čega je predviđeno da se iz energije vetra dobije 500 megavata. On je najavio da će američka kompanija Kontinental vind pauer izgraditi u Kovinu vetrogeneratore kapaciteta koji odgovara jednoj trećini ukupne kvote od 500 megavata predviđene za Srbiju.

Goran Vukojević, direktor konsultantske kuće Parkins Brinkerhof, koja je ove godine otvorila podružnicu u Srbiji i koja se bavi isključivo energetikom i železnicom, ocenio je da će u Srbiji morati da se grade novi kapaciteti iz obnovljivih izvora.

– U Evropi se za proizvodnju električne energije najviše koriste fosilna goriva, dok obnovljivi izvori, zajedno sa hidroelektranama, čine 16 odsto proizvodnje. Obnovljivi izvori su još uvek skupi, mada je cena njihove izgradnje pala i očekuje se dalji pad. U narednih 20 godina najveću ekspanziju zabeležiće izgradnja vetrogeneratora, a kasnije i solarni kapaciteti, kao i energije iz biomase – procenjuje Vukojević, dodajući da je ukupni potencijal energije vetra 20 puta veći od ukupnih potreba za energijom danas.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se trenutno 53 odsto struje dobija iz termoelektrana, 39 odsto iz hidroelektrana, 4,5 odsto iz termoelektrana-toplana, dok ukupni solarni kapaciteti iznose samo pola megavata, a toliko je do sada instalisano i vetrogeneratorskih kapaciteta.

– Srbija ima atraktivnu fid-in tarifu za energiju vetra, što je privuklo i razne špekulante, koji nisu imali nameru da zaista grade kapacitete. Tako je ukupna odobrena kvota za vetrogeneratore 500 megavata, ali je do 2011. podneto aplikacija za izgradu kapaciteta veličine ukupno 2,6 gigavata. Srbija raspolaže velikim potencijalom kad je reč o vetru i bez ikakvih ulaganja na postojeću mrežu moglo bi da se poveže 900 megavata vetrogeneratora, dok bi uz minimalna ulaganja u prenosnu mrežu moglo da se poveže čak 2.000 megavata – tvrdi Vukojević.

Ocenjujući da je izvesno da će se i ovde graditi OIE kapaciteti, Vukojević je napomenuo da je u Hrvatskoj već instalirano 130 megavata vetrogeneratora, u Bugarskoj 700 megavata, a u Rumuniji 2.000. Samo Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija nemaju veće izvore obnovljive energije, ako se izuzmu hidroelektrane. Vukojević je kao glavne prepreke napomenuo regulativu, zatim činjenicu da banke nisu spremne da finansiraju ove projekte (tu spremnost iskazuju samo međunarodne finansijske institucije poput EBRD-a, koje imaju visoke zahteve), zatim neizvesnost u vezi sa budućnošću fid-in tarifa, administrativna kašnjenja i korupciju. „Prognoza je da će do 2020. vršno opterećenje u Srbiji biti povećano za 700 megavata, a sa gašenjem nekih od postojećih elektrana zbog emisije CO2, imaćemo deficit od 1.500 megavata. To će morati da se nadomesti“, zaključio je Vukojević.

Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA) rekla je da su članovi te organizacije do sada uložili 20 miliona evra u Srbiji, a da planiraju ulaganje od 1,5 milijardi evra u narednih pet do sedam godina, što odgovara izgradnji 1.000 megavata struje iz energije vetra. „To je znatno iznad kvote od 500 megavata, ali nadamo se da će država povećati tu kvotu kada prvi kilovati budu potekli iz vetrogeneratora“, rekla je Brnabićeva, dodajući da 1.000 megavata kapaciteta odgovara godišnjoj proizvodnji struje od 2,5 milijardi kilovat-sati. Ona je istakla da je vrednost planiranih investicija 700 miliona evra, ali da je mnogo problema koji sprečavaju realizaciju projekata. Između ostalog, ona je navela da međunarodne finansijske institucije nisu spremne da kreditiraju ovakve projekte, jer im ne odgovara tipski ugovor o otkupu električne energije, koji je usvojilo Ministarstvo energetike.

– Problemi su nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir, hitne procedure bez javnih rasprava, kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata i radne grupe u kojima često nema predstavnika investitora. Da je reč o velikom problemu govori i podatak da je ključni zakon iz ove oblasti, Zakon o energetici, menjan dva puta za osam meseci, što je emotivni rolerkoster za investitore, koji ne znaju šta će se promeniti. A promenilo se, između ostalog, i to da je odjednom rok za izgradnju vetroparkova smanjen sa tri na dve godine, dok malu hidroelektranu možete da gradite i tri i pet i koliko god godina želite. Drugi veliki problem je ozbiljno kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata, koje iznosi čak 719 dana – upozorila je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, prepreka izgradnji vetroparkova je i u tome što je država, recimo, odredila da je rok za izgradnju elektrana dve godine, a da posle toga investitor mora u roku od godinu dana da prođe sve administrativne procedure. Ako država bude kasnila sa davanjem svih odobrenja i saglasnosti, investitor gubi energetsku dozvolu, iako ni za šta nije kriv. Ana Brnabić je ukazala i na neusaglašenost propisa, pa se tako za dobijanje jednog dokumenta traži posedovanje drugog, koji se po drugom propisu dobija tek ako imate prvi. Kao argumente u korist izgradnje vetrogeneratora u Srbiji, ona je navela proračun prema kojem će 500 megavata energije dobijene iz vetra povećati račune za struju za dva do 2,5 odsto u periodu od 2015. do 2017, te navela da cenu te struje treba porediti sa cenom električne energije iz uvoza, koju EPS plaća svake zime kada ne može sam da proizvede dovoljno energije, „a činjenica je da vetar najjače duva zimi, što znači da bi se smanjio uvoz“.

– Najavljuje se izgradnja novih termoelektrana, a zvaničan podatak je da Srbija ima uglja samo za narednih 30 do 40 godina. Uz to, kada se razmatra cena čiste struje koja dolazi iz vetra, treba gledati i troškove koje ima naš zdravstveni sistem zbog plućnih bolesti stanovnika u krajevima gde su instalirane termoelektrane – rekla je Brnabićeva.

S druge strane, Tanić je kontrirao stavom da bi zdravstveni efekti mogli da budu uzeti u obzir samo kad bi izgradnja vetroparkova dovela do gašenja Kolubare, što se neće dogoditi, pa će bez obzira da li imamo vetrenjače ili nemamo, zdravstveni sistem biti izložen istim troškovima. On se nije složio ni sa tvrdnjom vezanom za uvoz struje, rekavši da cena uvoza predstavlja „komercijalno osetljiv podatak“ koji ne može da otkrije, ali da ta cena, ipak, nije tolika kao cena energije vetra. Trenutna fid-in tarifa (subvencionisana otkupna cena) za struju iz vetrogeneratora iznosi 9,2 evrocenta po kilovat-satu energije.

Aleksandar Stojkov, direktor VIP fonda iz Vojvodine, rekao je da se svest lokalne samouprave menja i da „mi u Vojvodini uvodimo ISO standarde kako bismo mogli da pratimo dokumentaciju koju investitori podnose“.

– Često i investitori sami sebi prave probleme jer ne podnose kompletnu dokumentaciju, ili da bi uštedeli malo novca, ne angažuju adekvatne projektante. Kada investitor dođe u jedinicu lokalne samouprave, službenik mora sa njim da napravi tačan redosled koraka koje je neophodno preduzeti kako bi se projekat realizovao. On mora da isprati projekat od početka do kraja i da pomogne investitoru ukoliko se suoči sa nekim od problema – smatra Aleksandar Stojkov.

Uskoro berza električne energije

– Srpska berza električne energije, koja će biti povezana sa regionalnim berzama i preko koje će se trgovati strujom, trebalo bi da zaživi 2014. godine. U ovom momentu u Srbiji ima 66 licenciranih snabdevača električnom energijom, od čega je njih 23 aktivno, dok je na tržištu gasa 27 licenciranih snabdevača, među kojima su trojica aktivna. Kad je reč o tržištu gasa, već sada je više od 90 odsto prometa neregulisano – ističe Gordan Tanić iz Agencije za energetiku.

Gordan Tanić, predstavnik Agencije za energetiku

U narednom periodu suočićemo se sa trendom rasta cena električne energije, između ostalog, i zbog emisija ugljen-dioksida, koje ćemo morati da plaćamo, ali i zbog subvencija za obnovljive izvore energije. Osim toga, od 2017. godine će morati da se zatvaraju neke elektrane zbog prevelike količine ugljen-dioksida koju proizvode, a te kapacitete ćemo morati da nadomestimo izgradnjom novih.

Dejvid Kšivda, šef Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD u Beogradu

Srbija bi do 2020. godine trebalo da poveća udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji sa 21 na 27 odsto. To podrazumeva 1.100 megavata novih kapaciteta, od čega je predviđeno da se iz energije vetra dobije 500 megavata. Američka kompanija Kontinental vind pauer izgradiće u Kovinu vetrogeneratore kapaciteta koji odgovara jednoj trećini ukupne kvote od 500 megavata predviđene za Srbiju.

Goran Vukojević, direktor konsultantske kuće Parkins Brinkerhof

Srbija ima atraktivnu fid-in tarifu za energiju vetra, što je privuklo i razne špekulante, koji nisu imali nameru da ulažu u te kapacitete. Osim toga, raspolaže velikim potencijalom kad je reč o vetru i bez ikakvih ulaganja na postojeću mrežu moglo bi da se poveže 900 megavata vetrogeneratora, dok bi uz minimalna ulaganja u prenosnu mrežu moglo da se poveže čak 2.000 megavata

Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra

Kao argumente u korist izgradnje vetrogeneratora navešću računicu prema kojoj će 500 megavata energije dobijene iz vetra povećati račune za struju za dva do 2,5 odsto u periodu od 2015. do 2017. Osim toga, cenu tako proizvedene struje treba porediti sa cenom električne energije iz uvoza, koju EPS plaća svake zime, a činjenica je da vetar najjače duva zimi, što znači da bi se smanjio uvoz

Aleksandar Stojkov, direktor VIP fonda iz Vojvodine

Svest lokalne samouprave se menja i mi u Vojvodini uvodimo ISO standarde kako bismo mogli da pratimo dokumentaciju koju investitori podnose. Ali, činjenica je da i investitori sami sebi prave probleme jer ne podnose kompletnu dokumentaciju, ili u nameri da uštede malo novca, ne angažuju adekvatne projektante.