Energetska kriza donela nove probleme: Zbog uštede na grejanju sve veći zdravstveni troškovi

Naime, visoki troškovi grejanja naterali su stanare da štede na grejanju, pa su im domovi hladni. A to utiče na zdravlje ljudi, posebno starijih, ali i mlađih hroničnih bolesnika, prenosi Vecernji.hr

Za stolom u kaputima

– Grejanje uopšte ne uključujemo jer su gas i struja nedavno poskupeli. Nismo sigurni koliko će nas sada koštati grejanje i ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da rizikujemo. Previše se plašimo visine računa – rekla je za Bi-Bi-Si 27-godišnja Mik Fajfild, koja boluje od Elers-Danlosovog sindroma, koji u njenom slučaju izaziva hronični bol i upalu kostiju. Zbog ove dijagnoze Mica ne radi, a njen suprug radi na pola radnog vremena da bi se brinuo o njoj.

Zato Mica sada obračunava sve troškove, pa kada ode na bazen u sklopu terapije, tamo se umesto kod kuće tušira toplim tušem.

Ipak, za nju je najopasnija hladnoća u kući zbog štednje jer će sigurno pogoršati njeno zdravstveno stanje, ali nema izbora.

U svom izveštaju, Bi-Bi-Si ističe da je priča o teškoćama Fajfildova samo jedna od miliona priča koje će se verovatno pojaviti ove zime, jer bi rastući računi za gorivo i struju mogli da primoraju mnoge ljude širom sveta da donesu teške odluke o tome kada i ako će uključiti grejanje.

Procenjuje se da 36 miliona ljudi u Evropi od 2020. godine neće moći da održi dovoljno toplote u svojim domovima, a ove godine će se broj takvih građana sigurno višestruko povećati zbog energetske krize. Zdravstvene posledice svega ovoga nisu beznačajne.

Naučna istraživanja pokazuju da su hladni domovi štetni za njihove stanare, a ponekad čak i smrtonosni. Veći je rizik od moždanog udara, respiratorne infekcije, padova ili drugih povreda zbog smanjene snage i spretnosti ljudi na niskim temperaturama. Hladni domovi mogu imati i kratkoročne i dugoročne posledice po njihovo zdravlje, dobrobit, pa čak i njihove životne šanse.

U zapadnoj Evropi, neke dobrotvorne organizacije su stoga već usmerile svoje napore i sredstva da pomognu najugroženijim da plate makar neku vrstu grejanja svake nedelje. Neke organizacije planiraju da podele pakete tople odeće ili pripreme tople javne prostore gde ljudi mogu da dođu, ako mogu, kako bi izbegli hladnoću u svojim domovima, piše Bi-Bi-Si. U ovim udruženjima ističu da poznaju starije ljude koji su odlučili da grejanje budu isključeno cele zime.

– Vidimo i cele porodice kako sede za stolom u kaputima. Ovo je realnost – dodao je Pol Doerti iz organizacije Foodstock. Neki zdravstveni stručnjaci istakli su za BBC da ovaj problem postaje problem javnog zdravlja i da ga ne treba zanemariti. A to misle i naši stručnjaci.

– Stariji su najosetljiviji na hladnću. Kod njih se javljaju mnoge bolesti, a onda uz to i loša cirkulacija. I zato smo svi svedoci da su naši dede i bake uvek nosili poneki prsluk više. Stariji ljudi moraju da se zagreju jer zbog slabe cirkulacije teže podnose niske temperature. Moramo reći da je za takve osobe optimalna sobna temperatura 24-25 stepeni – ističe dr. Inoslav Brkić, ravnatelj Zavoda za javno zdravstvo Sisačko-moslavačke županije, i dodaje da su zbog toga neka opća pravila o temperatura u kućama i kancelarijama, kako bi se sačuvala može biti.

U Engleskoj 10 odsto više smrtnih slučajeva

-Znam da cene energije rastu, ali moramo da pronađemo način da se pravilno brinemo o starima i da im bude udobno. Vlažne i hladne kuće nose razne opasnosti, u nekimaće se razmnožavati plesni, opasne i po zdravlje ljudi. Štednja može biti i najskuplja, jer će se razboleti stari ljudi, pa će porasti i zdravstveni troškovi jer će im se bolesti pogoršati, a ne daj Bože da dobiju upalu pluća ili nešto slično. Dakle, treba da budemo ljudi, racionalni u svemu ovome, i ne možemo samo da kažemo da će temperatura biti 17 stepeni, a znamo da čovek od 80-90 godina ne može i ne sme da bude u takvim uslovima života – naglašava dr. Inoslav Brkić.

U periodu 2020-2021 u Engleskoj ima 63.000 smrtnih slučajeva tokom zime, od kojih se oko 10 posto može pripisati hladnim domovima, prema najnovijem izdanju Marmot Reviev-a. Niko ne može da predvidi koliko će energetska kriza povećati taj broj i procenat.