Sve žešći napadi na energetske kapacitete u Ukrajini: Da li je na pomolu još jedna energetska kriza u Evropi?

Prema nekim izveštajima, na meti ruskih raketa našlo se jedno veliko skladište prirodnog gasa, a pre toga je uništeno mašinsko odeljenje hidroelektrane na Dnjepru.

Podsetimo, još na početku samog rata u Ukrajini, Rusi su zauzeli nuklearnu elektranu Zaporožje.

Zaporoška nuklearna elektrana je najveća u Evropi i proizvodila je petinu električne energije u Ukrajini.

Evropske zemlje, koje su pre dve godine pretrpele ozbiljnu energetsku krizu, još uvek u nekoj meri zavise od Ukrajine, što zbog njenih resursa, što zbog tranzita, međutim ta zvisnost se smanjuje kako rat odmiče. Ipak, još uvek je velika zavisnost od ruskog gasa.

I tokom rata, Kijev je u nekoliko navrata izvozio struju na teritoriju Evropske unije (EU), pa prekidao.

A ovih dana je objavljeno da, zbog učestalih ruskih napada na elektroenergetske sisteme u toj zemlji, Ukrajina ponovo prekida izvoz i naglo povećava uvoz električne energije.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije je davao optimistične izjave da se Ukrajina sprema da poveća isporuke, i da njihova struja može da zameni značajan deo ruskog gasa koji troše Evropljani.

„Za nas to nije samo pitanje prihoda od izvoza, to je pitanje bezbednosti cele Evrope“, rekao je tada Zelenski.

Ono što izaziva dodatnu bojazan je da, prema izveštaju Fajnenšl tajmsa (FT) iz novembra prošle godine, EU čuva dve milijarde kubnih metara gasa u ukrajinskim skladištima.

Zbog popunjenosti sopstvenih skadišta gasa, EU je počela da skladišti viškove zaliha u Ukrajini.

Prema pisanju FT, Ukrajina je pogodna destinacija za skladištenje gasa jer nudi jeftine tarife i oslobađanje od carine na tri godine, što odgovara zemljama EU, jer omogućava da se gas lako ponovo uveze.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Danas navodi da je u predratnom periodu Ukrajina bila jedna od ključnih zemalja.

„Pre svega, kao tranzitna zemalja što se tiče nafte i gasa, a kao isporučilac uglja dominantna zemlja. Takođe, njihove nuklearne elektrane su nadomešćivale potrebe kada su manjkovi struje, naročito u zimskom periodu“, objašnjava on.

Međutim, kako kaže, početkom rata sve to se poremetilo.

„Kako je počeo rat, posebno je opao upravo taj tranzit. Međutim, to slabljenje Ukrajine počelo još pre 10 godina. Rusi su se trudili da ostave ukrajnski sistem u životu da se on Ukrajincima isplati, ali da ne bude dominantan kada govorimo o evropskom snabedavnanju“, ukazuje Zdravković.

Što se tiče trenutne situacije, on navodi da je Ukrajina i dalje značajna u nekim segmentima, ali ne u meri u kojoj je bila.

On se osvrnuo i na pitanje gasnih skladišta u Ukrajini, naglasivši da će, ako Rusi krenu njih da bombarduju, to biti novi veliki udarac za EU.

„Sada ne možemo da znamo kakvi će biti budući napadi Rusije. Kada bi oni uništili sve trafoe u Ukrajini to bi bio ogorman udarac za Evropu i, pre svega, za Ukrajinu“, upozorava Zdravković.

On smatra da Evropa sve manje zavisi od Ukrajine.

„Oni su se u velikoj meri u tom smislu odvojili, ali dugoročno gledano Evropa će još dugo u nekoj meri zavisiti, pre svega, od Rusije i njihovog gasa“, kaže naš sagovornik.

Međutim, on smatra da su iluzorne priče o prekidu isporuke ruskog gasa i očekuje da će „taj biznis da se nastavi“.

„Sigurno će biti izvoza energenata, ali ti energenti Evropi neće biti dostupni po istoj ceni. Nikada se Evropa neće vratiti na predratne cene“, navodi Zdravković.

Što se tiče gasa, kako dodaje, on će biti barem duplo skuplji nego što je bio.

S druge strane, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor smatra da je Ukrajina i dalje energetski veoma važna država za Evropu.

„Pored važnog energetskog čvorišta u Zaporožju gde je locirana najveća nuklearna elektrana u Evropi, tu je i važna hidroelektrana koja je nedavno pretrpela raketni napad kojim je makar privremeno prekinut transport električne energije u tom delu Ukrajine. Od neto izvoznika, Ukrajina može da postane neto uvoznik električne energije, što bi svakako uticalo i na cene električne energije u Evropi“, objašnjava Kapor.

On dodaje da je Ukrajina za Evropu postala energetski bitnija upravo zbog svojih značajnijih kapaciteta skladišta prirodnog gasa.

„Skoro 80 odsto skladišta prirodnog gasa je locirano u zapadnoj Ukrajini u dubokim skladištima. Samim tim su i teže podložni oštećenjima prilikom napada Rusije, iako su prethodnih dana pretrpepla određena oštećenja koja, po izjavama zvaničnika, a i reagovanjima sada globalizovanijeg evropskog tržišta prirodnog gasa, nije značajnije prirode“, navodi Kapor.

U skladu sa takvim procenama, kako dodaje, evropski trgovci prirodnim gasom su još prošle godine zakupili značajne kapacitete skladišta prirodnog gasa u Ukrajini, što zbog dostupnosti kapaciteta, što zbog relativno niskih cena skladištenja.

„Od početka ruske agresije na Ukrajinu, tržište prirodnog gasa se stabilizovalo zbog nekoliko faktora, a to je zbog povećanja uvoznih kapaciteta LNG-a, preko relativno povoljnih klimatskih prilika, pa do agresivne politike EU u cilju povećanja obnovljivih izvora energije u svom energetskom miksu. Sa druge strane ostaje pitanje da li će EU uspeti u svom deklarisanom cilju da smanji uvoz LNG-a u narednoj deceniji“, kaže naš sagovornik.

On smatra da se očekuju dalji napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine, jer je, kako dodaje, to jedna od retkih prilika režima u Kremlju da naudi energetskom tržištu EU, a samim tim i njenoj ekonomiji i volji da i dalje bez zadrške ekonomski i politički podržava odbranu Ukrajine.

„Uzimajući u obzir efikasnost američkog odbrambenog raketnog sistema Patriot koju Ukrajina koristi, daljinu većine skladišta prirodnog gasa od prvih linija fronta u Ukrajini, kao i pokazanu evropsku adaptibilnost novonastalim ekonomskim prilikama od početka agresije uključujući i veći značaj LNG-a u ukupnom energetskom miksu, ja ne očekujem značajnija odstupanja cena prirodnog gasa na evropskom tržištu od onih koje trenutno imamo“, smatra Kapor.