Energetski skener Srbije: Tito nas i dalje greje

Neko je pre 50 i 60 godina mislio na nas, tada buduće generacije, i ostavio nam jaka i kvalitetna energetska postrojenja zahvaljujući kojima smo jedna od retkih zemalja koja je još uvek bezbrižna po pitanju energije, i to jeftine. Zahvaljujući tim postrojenjima, izgrađenim u vreme bivše SFRJ, razvija nam se i privreda.

Mnoga od tih postrojenja u to vreme predstavljala su čudo tehnike ne u Evropi, već u svetu. Jedno od tih čuda bila je hidroelektrana „Đerdap“.

U poslednjih 30 godina Srbija je, uz pomoć Kineza, uspela da izgradi jedan termoblok jačine 350 megavata. Reč je o termobloku B3 u Kostolcu, koji je, nakon nekoliko godina kašnjenja, od nedavno konačno na mreži.

Kada je reč o hidroelektranama, u poslednjih 30 i više godina nije izgrađena nijedna velika takva elektrana. Međutim, aktuelna vlast označila je izgradnju Reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i „Đerdap 3“ kao prioritetne projekte.

Zanimljivo je da su oba projekta izvučena iz jugoslovenske fioke i da se o njima mislilo i pre 40 godina.

Ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE) još uvek su zanemarljiva. Prema podacima Udruženja OIE, u Srbiji je do sada izgrađeno 11 vetroparkova jačine 607 megavata. Međutim, vetroelektrane su u privatnom vlasništvu i većina ove energije služi za prodaju, pa ide i van zemlje.

Kada je reč o solarima, solarne elektrane u Srbiji daju tek 60 megavata energije, a jačina solarnih panela koji su u sistemu prozjumera iznosi oko 80 megavata.

U međuvremenu, Srbija se priključila Turskom toku preko kojeg stiže ruski gas, a interkonekcijom sa Bugarskom od ove zime dobija i gas iz Azerbejdžana.

Međutim, velika je razlika imati energiju „u svom dvorištu“ i biti zavisan od drugih. Koliko je to rizik pokazale su geopolitičke tenzije između Rusije, Evropske unije i SAD nakon rata u Ukrajini.

Zbog tih tenzija, nekoliko puta je i proticanje gasa Turskim tokom bilo upitno, a upitno i je u ovom trenutku s obzirom na to da su SAD uvele sankcije Gasprombanci. Evropske zemlje koje i dalje koriste ruski gas zajedno sa Rusijom traže rešenje kako da se plaćanje gasa nastavi. Među tim zemljama je i Srbija.

Pred Srbijom je još jedan rizik. Potpisivanjem Pariskog sporazuma i kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se indirektno obavezala da će do 2050. postati klimatski neutralna. To znači da bi za 25 godina trebalo da ugasi sve elektrane koje rade na ugalj.

Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. godine skoro 58 odsto struje dobijala iz uglja, 35 odsto iz hidroelektrana, oko pet odsto iz termoelektrana-toplana (koje koriste gas i mazut), oko tri odsto iz vetroelektrana i ostatak iz solara, biomase i biogasa.

Prošle godine, ukupna instalisana snaga termoelektrana u Srbiji iznosila je oko 4.000 megavata. To znači da Srbija za 25 godina mora da nađe energetsku zamenu za 4.000 megavata koje nam trenutno daje ugalj.

Potrebe za strujom su sve veće, Srbija uglja ima sve manje, za vratom su joj i zelene agende, vremena je sve manje i postavlja se pitanje: „Da li će buduće generacije biti ovako bezbrižne po pitanju struje ili će naša neulaganja njima doći na naplatu?“.

Mnogi energetski stručnjaci kao jedini izlaz iz ove situacije vide izgradnju nuklearne elektrane.

Stručan kadar zaslužan za jake temelje energetskog sistema Srbije

Energetska istorija Srbije je veoma bogata, pre svega zahvaljujući stručnom i kvalitetnom kadru koji je postavio dobre temelje na kojima srce našeg energetskog sistema kuca i danas.

Elektroprivreda Srbije (EPS) 6. oktobra 2024. godine proslavila je 131. rođendan. Tog datuma davne 1893. godine puštena je u rad prva javna elektrana u Srbiji, Termoelektrana na Dorćolu u Beogradu.

Ona je osvetljavala ulice grada i domove uglednih građana, a bila je dovoljno snažna i da pokrene varošku železnicu (tramvaji) i neke industrijske pogone. Zato taj datum predstavlja početak elektrifikacije u Srbiji.

Termoelektrane u Srbiji

Najstarija aktivna termoelektrana u Srbiji je „Kolubara“ čiji je prvi termoblok pušten u rad pre skoro 70 godina, tačnije 1956. godine. Tokom vremena dobila je ukupno pet blokova, a njena ukupna snaga dostigla je oko 270 megavata.

U oktobru 2024. godine, EPS je raspisao tender za gašenje ove termoelektrane, ali i još jedne termoelektrane koja spada među najstarije u zemlji. Reč je o termoelektrani „Morava“ koja je puštena u rad 1969. godine, a tokom svog radnog veka imala je jedan blok jačine 125 megavata.

Dve godine pre njenog puštanja u rad, počela je sa radom termoelektrana „Kostolac A“ i te 1967. pušten je u rad njen blok A1.

Prvi blok najveće termoelektrane u Srbiji „Nikola Tesla A“, snage 210 megavata, pušten je u rad 1970. godine, a šest meseci kasnije pušten je i drugi termo blok iste jačine.

„TENT A“ počeo je da se gradi 1967. godine, i prva dva najstarija bloka izgrađena su za tri godine. Paraleno su se gradile termoelektrana „Kostolac A1“ i termoelektrana „Morava“. Izgradnja obe termoelektrane počela je 1965. godine.

Podsetimo, blok B3 u Kostolcu, koji su ove grejne sezone Kinezi predali EPS-u, počeo je da se gradi 2017. godine. Sedam godina je bilo potrebno da se izgradi jedan blok, dok su pre 50 godina četiri bloka izgrađena za pet godina, a koja su i dan danas u funkciji.

Od 1976. do 1979. izgrađena su i preostala četiri bloka „TENT A“, a ukupan kapacitet tada je iznosio 1.650 megavata.

Godinu dana kasnije pušten je u rad i blok A2 termoelektrane „Kostolac A“.

U tom periodu počela je i izgradnja „TENT B“. Dva najveća termobloka u energetskom sistemu Srbije nalaze se u ovoj elektrani. Prvi je pušten u rad 1983. godine, a drugi 1985. godine. Oba bloka imala su u tom trenutku po 620 megavata instalisane snage.

Najmlađa termoelektrana u Srbiji je termoelektrana „Kostolac B“. Prvi blok pušten je u rad 1988. godine, drugi 1991. godine, a treći ove grejne sezone posle više od 30 godina.

Sve ove termoelektrane i danas su u funkciji. Ne treba zaboraviti da su se tada gradile termoelektrane i na Kosovu i Metohiji, kao i u drugim bivšim zemljama SFRJ.

Hidroelektrane u Srbiji

Istorija izgradnje hidroelektrana u Srbiji je još zanimljivija iz prostog razloga što najstarija aktivna hidroelektrana u zemlji ima radni staž od čak 124 godine.

Reč je o HE „Pod gradom“ na Đetinji, u Užicu. Na sajtu EPS-a piše da je ona bila prva elektrana u Srbiji koja je radila po Teslinim principima polifaznih struja. Kamen temeljac elektrane postavio je lično kralj Aleksandar Obrenović, a elektrana je počela da radi 2. avgusta 1900. godine.

Druga najstarija aktivna hidroelektrana puštena je u rad samo tri godine kasnije, to je bila hidroelektrana „Vučje“. Prvi prenos električne energije u Srbiji izvršen je upravo od HE „Vučje“ do Leskovca, dalekovodom dužine 17 kilometara. Danas je HE „Vučje“ je uvrštena u program „Milesstone“ – listu najvažnijih objekata i dostignuća u elektrotehnici, čime je postala deo svetske tehničke baštine.

Još tri aktivne hidroelektrane su iz tog vremena, a to su hidroelektrana „Sveta Petka“, „Gamzigrad“ i „Moravica“. Sve su izgrađene u periodu od 1908. do 1911. godine i manjeg su kapaciteta.

Prve velike hidroelektrane izgrađene su u Titovo vreme i puštene su u rad tokom pedesetih godina. To su HE „Vlasina“ i HE „Morava“.

A onda je 1972. godine puštena u rad kraljica hidroelektrana – „Đerdap 1“. Ona i danas predstavlja najveću hidrotehničku građevinu na Dunavu i najveći je proizvođač hidroenergije u jugoistočnoj Evropi. Ova hidroelektrana projektovana je i izgrađena u saradnji sa Rumunijom.

Hidroelektrana „Đerdap 2“ puštena je u rad 1985. godine.

U vreme bivše SFRJ izgrađene su i hidroelektrane koje pripadaju „Drinsko-limskom“ ogranku, a među kojima su HE „Uvac“, HE „Bistrica“, ali i reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“ koja se smatra draguljem srpskog elektroprivrednog sistema i čudom tehnike u to vreme.

Hidroelektrana „Pirot“ je poslednja izgrađena velika hidroelektrana u Srbiji, a puštena je u rad 1990. godine.

I gorivo dobijamo zahvaljujući vizijama iz doba SFRJ

Srbija, tačnije Naftna industrija Srbije, svu naftu dobija preko Jadranskog naftovoda (JANAF) izgrađenog 1974. godine, odnosno u vreme bivše SFRJ. Sistem naftovoda obuhvata oko 760 kilometara.

Polazi od luke Omišalj na ostrvu Krku, pa preko Hrvatske doprema NIS-u naftu. I rafinerija za preradu nafte u Novom Sadu i rafinerija Pančevo izgrađene su u vreme bivše SFRJ.

I danas oko 70 odsto dizela i 85 odsto benzina koji se potroši u Srbiji dolazi iz rafinerije Pančevo. Prerada nafte u ovoj rafineriji započeta je još 1968. godine. I pored toga što imamo domaće rafinerije, građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu.