Zabranjen u Kanadi, Australiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Republici Srpskoj: Da li je sok „Prajm“ koji se prodaje u Srbiji isti onaj koji je povučen u drugim zemljama?

„Prajm“ (Prime) je piće koje su osmislili američki influenser Logan Paul i britanski influenser i bokser Olajide Olainka Vilijams poznatiji kao „KSI“.

Ovo piće pojavilo se pre samo godinu dana, odnosno 2022. godine, a za jako kratko vreme postalo je popularno širom sveta.

Pažnju šire javnosti pre svega je privuklo to što je ovo piće izazvalo pomamu među mlađom populacijom, kao i cena koja je bila izuzetno visoka. Tako je u Srbiji flašica čak 1.000 dinara, a onlajn se prodaje još skuplje, za celih 30 dolara.

„Prajm“ su promovisale brojne zvezde interneta, ali i javne ličnosti iz različitih oblasti kao što je fudbaler Erling Haland, a među sponzorima i partnerima nalaze se i fudbalski klubovi Barselona, Arsenal, kao i Bajern Minhen.

Ovde treba razlikovati dve vrste ovog proizvoda, „Prajm hidratejšn“ (Prime Hydratation), koji, kako je objašnjeno služi za rehidrataciju, i „Prajm enerdži“ (Prime Energy) koji je energetsko piće sa visokim nivoom kofeina.

Međutim, gotovo od nastanka ovog pića, prate ga različite spekulacije, koje su kasnije prerasle u to da je ovo piće dobilo zabranu prodaje u određenim zemljama sveta, kao što su Kanada i Novi Zeland, a zabranjeno je, takođe, u školama u Australiji, Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama… a u poslednje vreme i zemlje regiona kao što su Hrvatska i Slovenija krenule su istim stopama, a poslednja je to učinila i Republika Srpska.

Neke zemlje su ovaj proizvod zabranile zbog visokog nivoa kofeina.

Kako navodi CNN, u Kanadi je zakonsko ograničenje za kofein u energetskim pićima od 180 miligrama za jednu limenku. „Prajm enerdži“ sadrži 200 miligrama po limenci, što je skoro šest puta više nego u običnoj Koka-koli. Zbog toga je ova zemlja, ali i druge, zabranila prodaju ovog proizvoda.

Kako je objašnjeno iz Hrvatske, ovo energetsko piće sadrži sastojak L-teanin, čija je upotreba u bezalkoholnim pićima u suprotnosti s odredbama Evropskog parlamenta. Tako da je upravo ova supstanca bila razlog za zabranu u nama susednoj zemlji.

L-teanin je aminokiselina koja se nalazi prvenstveno u zelenom i crnom čaju i nekim pečurkama. Takođe je dostupan u obliku tableta.

Kako je N1 pisao, Teanin se prodaje kao dodatak ishrani i smatra se bezbednim u dozama do 250 miligrama i kao takav odobren je od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA).

Ljudi koriste L-teanin za poboljšanje mentalne funkcije. Takođe se koristi za anksioznost, mentalna oštećenja, stres, menstrualne tegobe i druga stanja, ali Evropska agencija za bezbednost hrane otkrila je da nema dobrih naučnih dokaza koji bi podržali njegovu upotrebu.

Ono što je, takođe, sporno kada je u pitanju Prajm, jeste prisustvo L-teanina i njegova kombinacija sa kofeinom.

Ipak, nijedan od ovih razloga, kako se čini, nije prepreka da se „Prajm“ koristi u našoj zemlji, s obzirom da se nadležne institucije nisu oglašavale o ovom proizvodu.

„Prajm“ je nedavno stigao na tržište Srbije, a trenutno se prodaje samo na benzinskim pumpama NIS i Gasprom, ali se može pronaći i u još nekim marketima.

Redakcija Danasa pisala je NIS-u i Gaspromu povodom ove teme, međutim do objavljivanja ovog teksta, od njih nismo dobili odgovor.

Međutim, iz kompanije NIS su nedavno u odgovoru za portal N1 naveli da na domaćem tržištu isključivo nudi hidrirajuća pića ovog brenda koja ne sadrže kofein, niti gluten i služe za uspostavljanje ravnoteže mineralnih soli i vitamina za osobe koje se bave fizičkom aktivnošću.

„Na originalnoj deklaraciji proizvoda navodi se da nije namenjen deci, već odraslima, a ista informacija navedena je i na web stranici naše kompanije Prime – NIS Petrol i Gazprom. Uz to, deklaracija proizvoda u Srbiji je prilagođena važećim zakonskim propisima“, rekli su iz NIS-a.

Kako su naglasili, u „svojoj ponudi kompanija NIS nema energetsko piće “Prime” koje je predmet zabrane na pojedinim tržištima“.

Oni su dodali da NIS ne planira da širi asortiman ovog pića i ne planira da nastavi sa uvozom.

Na njihovom sajtu zaista ispod ovih pića stoji napomena.

„Piće je namenjeno odraslim osobama. Dozvoljen dnevni unos je jedna flašica od 500 mililtara“, piše ispod ovih proizvoda.

Naša redakcija se sa pitanjima obratila i državnim organima.

Sektor tržišne inspekcije je na naša pitanja poslao odgovor u kom nas je uputio da ta pitanja postavimo nadležnom ministarstvu.

To smo i učinili, ali ni Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije odgovorilo na naše upite.

Kako energetska pića kao što je „Prajm“ deluju na organizam?

Nutricionistkinja Branka Mirković za Danas navodi da je „Prajm“ energetsko piće, koje je prošle godine imalo promociju najviše preko vrhunskih sportista, klubova i drugih poznatih ličnosti, uglavnom namenjeno mladoj populaciji, omladini i deci.

„S razlogom je zabranjeno i povučeno iz prodaje u mnogim zemljama jer sadrži velike količine kofeina i L-teanina koji pojačava dejstvo kofeina“, objašnjava ona.

U tim zemljama, gde je zabranjena prodaja, kako navodi naša sagovornica, primećeno je da se prodaja nastavlja preko društvenih mreža.

„Opravdane zabrane prodaje „Prajm“ energetskog pića polaze od činjenica da L-teanin nije dozvoljen u energetskim pićima, da jedna limenka sadrži velike količine kofeina i šećera. Obično konzumenti popiju nekoliko limenki, jer deluje osvežavajuće i daje subjektivni osećaj veće energije, smiruje i poboljšava kognitivne sposobnosti. I to samo u veoma kratkom vremenu dok se pije. Posle izvesnog vremena a posebno ako se popije više limenki izaziva mučninu, bolove u stomaku, povraćanje, ubrzan rad srca, nesanicu, dezorijentisanost… Posebno je opasno ako se meša sa alkoholom ili dodaje koktelima“, pojašnjava naša sagovornica.

Mirković dodaje da je, kao i za sva energetska pića, ukus tako dizajniran da se stvara potreba za dodatnim uzimanjem, uglavnom se popije više limenki, dok je bezbedna količina samo jedna konzerva dnevno, a tako je i deklarisano.

„Stvara određenu vrstu zavisnosti kao sva energetska pića. Potrebe da se više i češće konzumira su primećene kod potrošača, posebno kod dece. Posle takvih epizoda „zavisnosti“ od energetskog pića odustajanje od konzumiranja, izaziva pojačanu zeđ, nervozu, preznojavanje i nesanicu“, ukazuje ona.

Kako potrošači da znaju šta konzumiraju?

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas potvrđuje da je verzija pića „Prajm“ koja sadrži kofein i L-teanin zabranjena u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, zato što ta dva sastojka u kombinaciji izazivaju štetne posledice.

„NIS Petrol je ranije izdala saopštenje da se ta sporna verzija „Prajma“ nije uvozila u Srbiju i da ne može da se kupi, već da kod nas postoji samo ova verzija pića koja služi za hidrataciju organizma, ali i ova druga verzija sadrži veštačke zaslađivače, pa ni ona nije pogodna za decu“, navodi on.

Koliko je zdravlje potrošača u Srbiji bezbedno, kako dodaje, pokazuju brojne pošiljke hrane koje su u poslednjih nekoliko meseci vraćane sa hrvatske granice, koje su u sebi sadržale razne pesticide i druge štetne sastojke.

„To jasno pokazuje činjenicu da se u Srbiji proizvodi hrana koja u sebi ima štetne sastojke i da se u procesu proizvodnje to ne kontroliše na adekvatan način i da mi o štetnosti tih proizvoda saznajemo tek kada oni dođu na granice Evropske unije (EU)“, ukazuje Gavrilović.

Ono što ne dođe na granice EU, kako kaže, mi pojedemo i ne znamo šta smo pojeli.

Naš sagovornik naglašava i to da se nijedna državna institucija, niti nadležna inspekcija nije oglasila o „Prajmu“.

„Ovo je zemlja bezakonja, ovde je sve moguće. Najbolji primer toga je onda kada je nivo aflatoksina bio preko granične vrednosti, naša država je to rešila tako što je samo povećala tu graničnu vrednost i rekla da je sad sve u redu. Ne sećam se kad je kod nas poslednji put inspekcija utvrdila da je neki proizvod štetan i da se on uklanja, sve to saznajemo samo kad krenu van granica naše zemlje“, navodi Gavrilović.

Koliko je štetan kofein?

Prema rečima nutricionistkinje Jasne Vujičić, većina odraslih osoba može bezbedno da konzumira do 400 miligrama kofeina dnevno.

To je otprilike ono što bismo uneli ako popijemo četiri do pet šoljica kafe.

Međutim, kako je navela, to je opšta preporuka, ali pojedine osobe mogu biti osetljivije od drugih.

Ukoliko se pretera sa unosom kofeina mogu se pojaviti određeni neželjeni simptomi kao što su ‌drhtavica, ‌nervoza, n‌esanica, glavobolja, vrtoglavica, u‌brzan rad srca, kao i dehidracija.

Što više kofeina sadrži hrana ili piće, veća je verovatnoća da osoba doživi ove neželjene efekte.

„Većina osoba oseti maksimalan efekat kofeina oko sat vremena nakon konzumiranja. Posle četiri do šest sati, vaše telo će potrošiti oko polovine onoga što ste uneli“, navela je Vujičić.