„Energo zelena“ iz Inđije na prodaju, pet puta jeftinije nego što je država platila

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za prikupljanje ponuda za javno nadmetanje na kome bi prodala kapital firme iz Inđije, a otvaranje ponuda zakazano je za 28. avgust.

Početna cena za prodaju kapitala je vrednost 100 odsto kapitala, procenjena 31. decembra prošle godine i iznosi oko 10 miliona evra, a svoje delove prodaju država Srbija (87,23 odsto) i AP Vojvodina (12,77 odsto).

Firma Energo-zelena trebalo je da reši ozbiljan i dugo prisutan problem adekvatnog tretiranja ostataka životinja i to po pravilima Evropske unije.

Rad postrojenja u Inđiji, kako piše Forbs, pokazao je, makar su vlasnici upozorili, da se propisi ne poštuju i godinama se spekuliše da se u Srbiji godišnje stvori oko 250.000 tona životinjskog otpada, ali se u kafilerijima tretira najviše trećina.

Podseća se da je kafileriju u Inđiji 2005. godine osnovao Milan Grujić iz Šapca, zatim je 2008. godine ugovorom o prenosu vlasnik postao Nebojša Mišić iz Beograda, dok su februaru sledeće godine, osnivači postali Tamara Drecun sa udelom od 15 odsto, Serž Ameye sa 25 odsto, koliko je imao i Tom Hanson i Mišić sa 35 odsto.

Dodaje se da je u novembru iste godine firma dobila današnje ime, a kao osnivač je upisana kompanija Zelena NV iz Belgije.

Država Srbija je vlasnik od 28. juna 2019. godine, a delatnost joj je bila tretman opasnog otpada, dok je sada zadužena, kako piše na sajtu, za tretman i odlaganje otpada koji nije opasan.

Belgijski vlasnici su 2014. godine shvatili da se investicija ne isplati, pokušali su da nađu zajednički jezik sa državom, ali bezuspešno i onda su postupak pokrenuli pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog „značajnih gubitaka i štete koja je pričinjena poslovanju kompanije u Srbiji u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada“.

„Do gubitaka i štete je došlo zbog niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije“, navela je tada kompanija u saopštenju za javnost.

Naveli su da Srbija, ne samo da je nanela značajnu štetu kompaniji Energo-Zelena, već je ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih građana i građana drugih zemalja, ali je i prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom.

Belgijski vlasnici tražili su da im se vrati uloženih 21,5 miliona i propuštena dobit, gde je na kraju budžet Srbije ovaj poduhvat koštao oko 48 miliona evra.

„Kada smo došli na srpsko tržište očekivali smo da će država Srbija da sprovodi sopstvene zakone. Ovo se nije desilo: kao direktni strani investitor kontinuirano smo diskriminisani. Kao rezultat toga naše poslovanje je ozbiljno ugroženo, a kompanija posluje sa značajnim gubicima“, rekao je tadašnji direktor Tom Hanson.

Hanson je kazao da su duboko razočarani investicionom klimom u Srbiji, kao i nespremnošću srpske Vlade da poštuje sopstvene propise i da uspostavi konstruktivan dijalog sa ciljem da pronađe rešenje problema.

Kako piše Forbs i državi ne ide previše profitabilno, jer podaci iz 2022. godine pokazuju da su tada ostvarili 392,5 miliona dinara poslovnih prihoda i neto dobitak od 14,6 miliona dinara.

Prošle godine su dostigli 436 miliona dinara poslovnih prihoda, ali i gubitak od 34,3 miliona dinara.

Angažuju 43 radnika, što je približno isto broju radnika u momentu kada su Belgijanci pokrenuli arbitražu.

Glavni konkurenti na tržištu su joj bili somborska Proteinka i Veterinarska ustanova Napredak iz Ćuprije.

„Spekulisalo se ranijih godina da će ih postrojenje u Inđiji zatvoriti. U oktobru 2020. godine somborska veterinarska ustanova za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla je pripojena Energo-Zelenoj i tako obrisana iz registra“, piše Forbs.

Podseća se da je Ministarstvo privrede prvi poziv za ovu firmu raspisalo krajem prošle godine i u februaru je proglašen neuspešnim, a poslednjih meseci u javnosti se čuje da ima zainteresovanih – dve strane i jedna domaća firma.

Forbs Srbija je pitao domaću Mesnu industriju Matijević, koja se pominje kao mogući kupac, da li planiraju da uđu u trku, na šta je vlasnik Zoran Matijević kazao da su bili zainteresovani kada je prvi put oglašena.

Pravo na kupovinu ima domaće pravno lice, koje obavlja delatnost prerade i konzervisanja mesa, da je registrovano pre 31. decembra 2023. i da je samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2023. u iznosu od najmanje 7,2 milijarde dinara, kao i da se očekuje da je prošle godine imalo poslovni i neto dobitak.

Kupac prodajnu cenu plaća odjednom, a zainteresovani mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije do 27. avgusta, dok će prodajna dokumentacija biti dostupna od 12. avgusta i košta 100.000 dinara.

Svi zainteresovani dužni su da uplate depozit za učešće u iznosu od 1.019.390 evra.