Epidemija se ne smanjuje, privreda traži dodatne ekonomske mere 1Foto: Miroslav Dragojević

Garantne šeme kojima država obezbeđuje pomoć za likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima su dobra i korisna mera, kao i sve druge koje su pokrenuli nadležni u Srbiji u cilju suzbijanja negativnih efekata korona virusa, ali definitivno neće biti dovoljne za efikasno suprotstavljanje novoj ekonomskoj krizi, smatraju preduzetnici koje je kontaktirao Danas.

Toplica Spasojević, predsednik ITM Sistema, ističe da su sve mere koje je Vlada donela veoma značajne za privrednike, ali kako se epidemija korona virusa ne smanjuje, ne može se tvrditi da neće biti potrebno preduzimati i dodatne korake na tom planu.

– Mere Vlade poput odlaganja vraćanja kredita za tri meseca, pomoć za plate zaposlenima, odgađanje plaćanja određenih obaveza i date garancije za vraćanje bankarskih kredita su potezi koji su u velikoj meri olakšali i omogućili privredi poslovanje u ovom teškom periodu u kome se suočavamo sa korona virusom. Nema sumnje da su garancije koje je država dala bankama vezano za kreditiranje poslova velika stvar i značajna pomoć kao i sve druge donete mere – navodi naš sagovornik.

Međutim, on dodaje da, s obzirom na to da se epidemija korona virusa ne smanjuje, to neće biti dovoljno i da će država morati da radi na iznalaženju dodatnih načina da pomogne privredu.

– Treba sačekati još neko vreme kako bi moglo da se sagleda da li će virus nastaviti da se širi ili će se epidemija, odnosno njen prvi talas, okončati. U slučaju da se epidemija nastavi, sasvim je sigurno da dosadašnja pomoć države neće biti dovoljna i da će biti nužno naći načina da se obezbede dodatna sredstva. U prvom redu tu mislim na sektor turizma i druge koji su direktno i jako pogođeni pandemijom korona virusa – objašnjava Spasojević.

Prema njegovim rečima, privredi bi od velikog značaja bilo da ostvari redovne kontakte sa predstavnicima Vlade Srbije i resornim ministrima vezano za novonastalu ekonomsku situaciju usled korona virusa.

– Privrednicima bi taj kontakt bio veoma značajan kako bi se pravovremeno informisali o merama koje Vlada planira da preduzima u budućnosti. Precizne i blagovremene informacije bi obezbedile da pojedini preduzetnici, znajući šta će Vlada preduzeti u budućnosti, mogu da odustanu od zatvaranja nekih svojih poslova zbog uticaja krize i da se tako sačuvaju radna mesta. Zbog toga je redovna i direktna komunikacija nadležnih i privrede veoma važna i potrebna – naglašava Spasojević.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković slaže se sa mišljenjem da su dosadašnje mere Vlade usmerene kako bi se pomoglo preduzetnicima dobre, ali smatra da ima prostora za to da se situacija i dalje prati i adekvatno reaguje kroz dodatne poteze u cilju očuvanja privrednih aktivnosti.

– Sve mere koje je Vlada donela u svom paketu za pomoć privredi su efikasne i korisne. Takva je i ova vezana za bankarske garancije države da će krediti koje privreda dobije biti vraćeni. Sama činjenica da Vlada garantuje tako nešto predstavlja olakšanje preduzetnicima kada traže kredite kod banaka. Isto tako zahvaljujući intervenciji države kamate su u konkretnom slučaju niže nego što bi inače bile. Sa druge strane, ostaje problem za privredu da su i dalje banke te koje odlučuju da li će kredit biti dodeljen ili ne. Zato smatram da je na tom planu bilo prostora da se još nešto uradi u korist privrede ali generalno gledano mere su dobre – navodi naš sagovornik.

On ističe da je Vlada najavila da će i dodatno da sagledava mogućnosti pomoći preduzetnicima kako bi se suzbili negativni efekti korone virusa na ekonomiju.

– Jedna od takvih mera je i podrška kada je reč o zapošljavanju mladih koji konkurišu za svoj prvi posao. Verujem da Vlada pažljivo prati situaciju i sagledava mogućnosti i za dodatne mere kojim bi se privredi još više olakšao rad u uslovima u kojima korona virus ne jenjava – naglašava Atanacković.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Danas da sve mere koje je donela Vlada, pa tako i one vezana za bankarske garancije, u slučaju građevinske industrije imaju smisla samo pod uslovim da domaća operativa počne da dobija noseću ulogu u velikim infrastrukturnim poslovima u zemlji.

– Kada bi bila nosilac poslova koji se odvijaju u zemlji domaća građevinska operativa bi zarađivala znatno više novaca nego što je to slučaj sada, kada uglavnom dobija podizvođačke zadatke. Rukovodeća uloga u realizaciji kapitalnih infrastrukturnih poslova domaćoj operativi bi obezbedila egzistenciju, povećanje plata zaposlenima i mogućnost da zaposli nove radnike – navodi Rodić.

Preostalo još oko milijardu evra

Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, koja omogućava garanciju države za kredite ukupne vrednosti do dve milijarde evra. Radi se o kreditima sa periodom otplate od 36 meseci i grejs periodom od devet do 12 meseci, pri čemu država garantuje do 80 odsto iznosa zaduženja. Do 15. juna odobrena su 6.332 kredita, ukupne vrednosti 526 miliona evra, uključujući i ugovorene kredite kojih je 4.996 u vrednosti od 365 miliona evra. Radi se na odobravanju zahteva za još 3.449 kredita ukupne vrednosti 453 miliona evra. Privredi je na raspolaganju još oko milijardu evra u okviru garantne šeme.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari