Većina EPS-ovog profita zarađena za vreme Tomaševića, a subvencije plaćaju građani: Stručnjaci o izjavi Dubravke Đedović da je EPS spasila država, a ne poskupljenje struje

Sagovornici Danasa, pak, naglašavaju da je novac kojim je država pomogla EPS novac građana, a da je sama država lošim odlukama i dovela EPS u nezavidan položaj.

Đedović Handanović je najavila da će dobit EPS-a premašiti 96 milijardi dinara.

„Sve obaveze se izmiruju na vreme, a u budžetu Srbije za 2024. godinu nisu planirane subvencije za EPS. Uz sve to, zimu smo dočekali spremi“, poručila je ona.
Ministarka je, takođe, naglasila da oporavak EPS-a ne bi bio moguć bez pomoći države.

„Ne treba zaboraviti da bez pomoći države, koja je bila izuzetno značajna u 2022. i 2023, bez subvencija, pozajmica i garancija države u korist EPS-a, oporavak kompanije bio bi nemoguć“, kazala je ona u intervjuu za list Politika.

Pored pomoći države, poslovanje EPS-a, ali i sreća, nazaslužniji su za pozitivne rezultate, objasnila je Đedović Handanović.

„Finansijski rezultati su pre svega posledica boljeg planiranja i realizacije zacrtanih kratkoročnih ciljeva, ali i početka procesa transformacije koji je doneo poboljšanje u upravljanju. Naravno da su dobra hidrologija i manja potrošnja imale uticaj na prihode i dobit, ali kako kaže latinska izreka – „sreća prati hrabre““, navela je ona.

Kako je dodala, i povećanja cene struje su uticala, ali ne u tolikoj meri.

„Naravno i da su korekcije cene struje imale pozitivan uticaj na rezultat, ali ne toliki koliko se spekuliše. Znate, korekcije cene su bile neophodne, jer to što je decenijama električna energija bila socijalna kategorija ostavilo je značajne posledice po EPS, pre svega u pogledu realizacije investicija, razvoja novih površinskih kopova, više obnovljivih izvora energije, unapređenja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti“, rekla je Đedović Handanović.

Sa druge strane, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor za Danas navodi da po javno dostupnim podacima, referišići se na izveštaje Fiskalnog saveta, kao i samog EPS-a, povećanje cene električne energije jeste bio jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje poslovanja tog preduzeća.

„Pre svega zahvaljujući ‘stendbaj’ aranžmanu Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) iz septembra 2022. godine, imali smo nekoliko tranši povećanja cena električne energije, a očekuje nas još jedno na proleće 2024. Pored te činjenice, bitan faktor za bolje poslovne rezultate EPS-a tokom 2023. godine jesu i povoljne hidrološke prilike, koje su omogućile optimalniji rad naših hidroelektrana“, objašnjava on.

Kapor smatra da odavno uočeni problemi, koji i dalje opterećuju poslovanje EPS-a, a samim tim i budžet Srbije i njenu energetsku bezbednost, nisu još uvek na adekvatan način adresirani.

„Godinama je Srbija imala jednu od najnižih cena električne energije u Evropi uprkos svojoj relativnoj nekompetitivnosti sa sličnim kompanijama u regionu. To se pre svega odnosi na podatak da su rashodi za zarade u EPS-u veći u odnosu na uporedive elektroprivrede u regionu makar za 15 odsto. To podrazumeva da i dalje postoji višak neadekvatno produktivne radne snage“, kaže naš sagovornik.

Takođe, kako dodaje, postoji problem i sa paritetom zarada u samom preduzeću.

„Tako da visoko produktivni kadrovi nisu adekvatno plaćeni za svoj rad. Konačno, komparativno gledajući visoki tehnički gubici na mreži kao i problem naplate utrošene električne energije tek treba da se adresiraju“, poručuje Kapor.

Naredni period će, kako smatra naš sagovornik, pokazati koliko će poslovanje EPS-a biti u saglasju sa izjavama zvaničnika iz Ministarstva rudarstva i energetike.

„Posebno ako imamo u vidu da su preko potrebna značajna ulaganja u naš elektroenergetski sistem u skladu sa usvojenim aktima o zaštiti životne okoline“, kaže Kapor.

„EPS je godinama urušavano preduzeće“

Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović za Danas komentariše da samo neko ko baš ne vlada znanjem o energetskom sektoru Srbije može da kaže da se EPS oporavio.

„EPS je godinama urušavano preduzeće i nalazi se u ogromnim problemima, isto kao i Srbijagas. Ništa u EPS-u ne funkcioniše kako bi trebalo – od kopova, termoelektrana, do administracije, od održavanja do izgradnje, od uprave do ćerka kompanija. O onima koji se zapošljavaju u EPS-u i ćerka kompanijama a koji su samo na papiru zaposleni, o tome da ne govorimo, jer to, takođe, neko treba da plati“, ukazuje ona.

Mihajlović naglašava da EPS-om upravljaju ministri iz senke i tajkuni, a osoba koja je ministarka je tu „da ćuti i potpiše šta treba“.

„Najsmešnije je kad se kaže „subvencije“ i „pomoć države“. Ne, to je novac građana i građanki Srbije“, navodi Mihajlović.

„Subvencije države su novac građana ove zemlje, nije to neki treći pol koji sa Meseca baca pare u EPS“, kaže ona.

Mihajlović ponavlja da EPS nije oporavljen, već da ima urušen svaki segment svog poslovanja.

„Cena struje je samo jedan od segmenata, i to najlakši preko grbače građana, a ne suštinski kako mora da dođe do promena u EPS-u. Tako i dete od pet godina zna da upravlja – povećaj cene i to je to“, ukazuje ona.

Sve dok nema plana, prioriteta, i političke volje, kako ukazuje, nema i neće biti ni dovoljno energije.

„Novac će se rasipati na ugovore o uvozu struje sa npr. Mađarskom ili će se iznajmljivati skladišta gasa u inostranstvu i za to plaćati puno, jer je važnije da tajkuni zarade nego da se Srbija razvija“, zaključuje Mihajlović.

Ona naglašava da je EPS uvek služio političkim partijama i vlasti za sve samo ne za razvoj i obavljanje funkcija dostizanja energetske bezbednosti, odnosno kontinuiranog zadovoljenja eneregtskih potreba građana i privrede, po održivim cenama.

„EPS suštinski nije obavljao tu funkciju unazad 30 godina. Urušavali su ga i (Vuk) Hamović i Vojin Lazarević, pa DS, DSS ali još više od njih SNS i SPS“, smatra Mihajlović.

Kako dodaje, najgore od svega šta se desilo jeste urušavanje struke.

„Problem je sklanjanje struke iz vitalno važnih preduzeća, išlo se od Dušana Bajatovića do Milorada Grčića. Jer takvi ljudi odgovaraju onima na najvišoj funkciji u državi da upravljaju njima i da rade šta im se naredi“, kaže Mihajlović.

Ona smatra da to nije pitanje samo vremena kada je ona bila ministarka i zatekla Grčića.

„I sada je isto, posle kolapsa, imenovan je vd direktor EPS-a Miroslav Tomaćević, iskusan inženjer koji je znao šta radi, da bi ga pre nekog vremena, u ovoj vladi i kod ove osobe koja je ministarka, smenili u jednom danu za 20 minuta, a da on to nije ni znao. Sve jer nekome u kabinetu to nije odgovaralo. Zna se i kome“, poručuje Mihajlović.

„Sve se radi stihijski“

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković se, takođe, osvrnuo na posledice lošeg rukovođenja Milorada Grčića.

„On kada je nakon zimskog perioda u poslednjoj godini svog mandata izvezao velike količine energije, tada su ga branile i tadašnja ministarka Zorana Mihajlović i ljudi koji vode politički deo naše energetike, koji su tada rekli da struja ne može da se skladišti. Naravno da ne može, ali može ugalj na depoima TENT-a i Kostolca da se skladišti“, objašnjava on.

„Veliki problem je što se u EPS-u sve radi neplanski i stihijski“, dodaje on.

Što se tiče hvaljenja rekordnim profitom, Zdravković podseća da je najveći deo tog profita ostvaren u prvom polugodištu.

„Tada je ostvareno blizu 530 miliona dolara, a u to vreme je generalni direktor bio Miroslav Tomašević“, kaže naš sagovornik.

Naša elektroprivreda se, kako objašnjava, bazira na sagorevanju uglja i protoku vode kroz hidroelektrane.

„Veoma bitna stvar, koja je uticala na rad EPS-a, jeste podatak da je u trenutku kada je Tomašević smenjen na depoima bilo 1.960.000 tona uglja, što je jako bitna stvar jer mi 70,04 procenata električne energije dobijamo iz uglja“, podseća naš sagovornik.

On objašnjava da je svakako na rezultat EPS-a uticalo i to što su „cene energije za građane u Srbiji skočile za 41 odsto, a skok za privredu je bio preko 100 odsto“.

„Sa druge strane, častili smo neke kompanije, koje su u vlasništvu kineskih kompanija, kao što su „Železara“ u Smederevu i „RTB Bor“, koje su veliki potrošači, sa cenom električne energije koja je ispod naše“, navodi Zdravković.