Dobit EPS-a za devet meseci 30 milijardi dinara, tri puta manji nego lane: Šta otkrivaju podaci iz finansijskog izveštaja?

U prva tri tromesečja, EPS je ostvario neto dobit od oko 30 milijardi dinara, pokazuje finansijski izveštaj, dok je u istom periodu prethodne godine profit bio trostruko veći i iznosio je 94 milijarde dinara.

Kompanija je u prvih šest meseci ove godine za troškove nabavke struje i pristupa sistemu platila oko 71,6 milijardi dinara, dok je taj trošak samo u trećem kvartalu iznosio oko 50 milijardi dinara.

Trošak nabavke struje tokom jula, avgusta i septembra skočio je zbog povećane potrošnje usled visokih temperatura koje su povećale potrebu za hlađenjem.

Da je treći kvartal bio izazovan priznao je i direktor EPS-a Dušan Živković u obrazloženju u finansijskom izveštaju. Osim visoke potrošnje, Živković je naveo da se EPS suočavao i sa slabim radom hidroelektrana, težom proizvodnjom uglja i visokim cenama struje na berzi.

„Treći kvartal obeležili su izazovi neočekivano velike potrošnje energije, uz veoma složene uslove proizvodnje uglja tokom nekoliko tropskih nedelja, i to u okolnostima veoma loše hidrologije. Potrošnja električne energije u julu je dostigla istorijske rekorde, dok je rad na površinskim kopovima na obezbeđenju dovoljnih količina uglja bio više nego zahtevan. Istovremeno, bili smo i svedoci znatnom skoku cena energije na svim tržištima, što je bio dodatni izazov“, naveo je Živković.

U finansijskom izveštaju EPS-a navodi se da troškovi nabavke električne energije i pristupa sistemu obuhvataju nabavku električne energije na berzama električne energije (SEEPEX, HUPX, CROPEX), nabavku od licenciranih kupaca, Elektroprivrede Republike Srpske, povlašćenih proizvođača električne energije van EPS-a, od PD EPS Trgovanje i troškove pristupa i balansne energije.

Nabavka uglja koštala EPS 26,8 milijardi dinara

U prvih devet meseci EPS je nabavku uglja platio oko 26,8 milijardi dinara. U prvih šest meseci ove godine nabavka uglja iznosila je oko 17,5 milijardi dinara. To znači da je u trećem kvartalu za nabavku uglja potrošeno oko devet milijardi dinara.

Srbija je ugalj nabavljala iz zemalja u okruženju i Indonezije. U izveštaju se navodi da ukupne ugovorene količine uglja iz uvoza (okruženje + Indonezija) iznose 8.082.315 tona uglja.

Prosečna cena isporučenog uglja sa manipulativnim troškovima i carinom po važećim ugovorima iz zemalja okruženja u prvih devet meseci iznosila je 90,77 evra po toni.

Prihodi uspevaju da pokriju visoke troškove

Od prodaje struje EPS je u prvih devet meseci ove godine zaradio oko 320 milijardi dinara, dok su ukupni poslovni prihodi u ovom preriodu iznosio je oko 327 milijardi dinara.

Rezultat je veći od planiranog, ali manji u odnosu na prošlu godinu kada su poslovni prihodi iznosili 377 milijardi dinara. Jedan od osnovnih razloga je taj što je u maju ove godine cena struje za privredu umanjena za oko 20 odsto. Cena struje za domaćinstva nije se menjala od prošle godine.

Na kraju, EPS je ostvario neto dobit od oko 30 milijardi dinara u prvih devet meseci ove godine.

„Uprkos svim okolnostima i činjenici da je u toku revitalizacija jedine RHE u našem sistemu, ukupan finansijski rezultat u prva tri kvartala je bolji od plana za 31 odsto. Važno je istaći da je ovaj rezultat značajan i u poređenju sa prošlom godinom, kada su važile znatno više cene za nadoknadu EDS i EMS gubitaka“, ukazao je Živković u izveštaju.

Dodao je i da je proizvodnja uglja u prvih devet meseci na nivou plana, kao i da dobre rezultate, veće od plana, beleže kolubarski kopovi Polje „G“ i „Tamnava – Zapadno polje“.

„Dobar rezultat je i u segmentu proizvodnje električne energije, a važno je naglasiti da uprkos veoma lošoj hidrološkoj situaciji učešće hidro sektora dostiglo 34,5 odsto, dok je učešće termoelektrana na nivou 64,4 odsto, a „Panonske TE-TO“ ostvarile su 1,1 odsto od ukupne proizvodnje“, ukazao je Živković.

Sve manje radnika želi da radi u EPS-u: Prosečna starost 48 godina

EPS je za troškove zaposlenima u prvih devet meseci ove godine isplatio oko 40 milijardi dinara, što je manji iznos od planiranog.

Iz kompanije objašnjavaju da je isplaćeno manje za plate jer prijem zaposlenih nije pratio planiranu dinamiku, a i broj starozaposlenih je bio niži od planiranog.

EPS je u trećem kvartalu izgubio nešto manje od sto radnika. Naime, u izveštaju se navodi da je ukupan broj radnika u prvih devet meseci iznosio 28.627, dok ih je na kraju prvog polugodišta bilo 28.720.

Kvalifikaciona struktura zaposlenih u odnosu na postojeći broj zaposlenih je zadovoljavajuća, navodi EPS u izveštaju. Zaposlenih sa srednjom stručnom spremom je 71,8 odsto, 24,7 odsto zaposlenih sa visokom i višom stručnom spremom i 3,5 odsto sa nižom stručnom spremom.

Međutim, strukture zaposlenih po godinama života i po godinama staža nisu zadovoljavajuće. Najveći broj zaposlenih je u kategoriji od 51-60 i preko 60 godina starosti – 44,3 odsto zaposlenih, sledi kategorija od 41-50 godina starosti – 30,9 odsto, zatim kategorija od 31-40 godina života – 20,9 odsto. U kategoriji do 30 godina zaposleno je svega 3,9 odsto.

Prosečna starost zaposlenih u EPS AD na dan 30. septembra 2024. godine iznosi 47,86 godina.

Po godinama staža najveći procenat zaposlenih (40,5 odsto) je u kategoriji preko 30 godina staža, a sledi kategorija zaposlenih između 10 i 20 godina staža (25,7 odsto).

EPS bolje planira ulaganja: Investicije na 92 odsto od plana

EPS je planirao da u prvih devet meseci ove godine u kapitalne investicije uloži oko 40 milijardi dinara, a potrošio je 37,4 milijarde dinara, što je 92 odsto od plana.

Živković je ukazao da se tokom prva tri kvartala intenzivno radilo na remontima proizvodnih kapaciteta i proizvodnje uglja i proizvodnje energije.

U rudarskom sektoru urađeni su remonti i pripreme za zimsku sezonu, ali i poslovi u realizaciji projekata i montažnih radova rudarskih sistema za potrebe unapređenja otkopavanja uglja i jalovine.

Zatim, Živković je naveo da je u ovom periodu rađen i remont bloka 1 u TE „Kostolac B“, kao i A2 u TENT, ali i revitalizacija reverzibilne HE „Bajina Bašta“ koja je počela posle 42 godine rada. Modernizacija prvog agregata trebalo bi da bude završena do kraja godine, a revitalizacija drugog agregata planirana je u 2025. godini.

„Intenzivno nastavljamo investicione projekte kao što su vetropark „Kostolac“, solarna elektrana „Petka“ i Projekat izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta, ukupne instalisane snage od jedan gigavat sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od 200 megavata. Privode se kraju i garancijska ispitivanja rada novoizgrađenog bloka B3 u Kostolcu i u narednom periodu sledi i finalno preuzimanje novog kapaciteta od izvođača radova“, naveo je Živković.

Podsetio je da se priprema i dokumentacija za razvoj projekta izgradnje RHE „Bistrica“.

Podsetimo, na kraju prošle godine EPS je uložio 45 odsto od planiranih investicija, a u 2022. godini iznosile su 67 odsto od plana. U prvom polugodištu ove godine reazlitovane investicije bile su tek na 37 odsto od plana.

Zamerke energetskih stručnjaka pa i ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović bile su da EPS mora bolje da planira ulaganja, jer su upravo decenijska neulaganja u nove proizvodne kapacitete došli na naplatu tokom zimskog kolapsa u decembru 2021, energetske krize 2022. godine, ali i ovog leta.