Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC
S obzirom, da se očekuje nastavak globalne energetske krize do kraja 2022. i u 2023, država i kompanija će morati da implementiraju niz reformskih mera, kako bi kompanija sa što manje gubitaka prebrodila energetsku krizu i stala na zdrave osnove, zaključak je MAT-a uz napomenu da je u tom periodu EPS smanjio i bruto dodatu vrednost (BDV) za 35 odsto.
Ukupan i poslovni rashod EPS-a dvostruko je veći od ukupnog i poslovnog prihoda. Smanjen je kapital za 7,4 odsto, a gubitak je iznosio blizu 150 miliona evra, dok su obaveze dostigle tri milijarde evra. Kumulativni gubitak iznosi 1,7 milijardi.
Performanse poslovanja JP EPS počele su da se pogoršavaju još 2018, sa izuzetkom pandemijske 2020. godine a neefikasno poslovanje, opterećeno brojnim strukturnim problemima, u kontinuitetu se produbljuje.
Kompanija je u 2020, ostvarila dobit od 91 milion evra (više od trećine su rezultanta kursnih razlika), ali je umesto da ode na investicije, polovina dobiti vraćena u budžet, a druga polovina usmerena na pokriće kumuliranih gubitaka. Usled smanjenja proizvodnje u četvrtom kvartalu, rasta cena uvoza energeneta zbog globalne energetske krize, u prvom kvartalu ove godine došlo je do dodatnog zaduživanja. Kompanija posluje u negativnoj zoni, pošto je imala gubitak u četvrtom kvartalu 2021. od 117 miliona evra i u prvom kvartalu 2022. zabeležila rast gubitaka od 253 miliona evra.
Neto zarade u EPS-u su prosečno godišnje u periodu 2017-2020. realno rasle po stopi od 3,8 odsto, dok je kumulativan realni rast iznosio 15,1 odsto. U odnosu na prosek Republike, zarade u EPS-u su u 2020. bile veće za 70 odsto, a 2021. za oko 50 odsto, navodi se u analizi MAT-a i poručuje da je rast neto zarada u EPS-u neophodno usaglasiti sa rastom produktivnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
