EPS potrošio 25 miliona evra za tri dana uvoza struje

Uz nezaobilazno nejasno poređenje sa drugima, „proći ćemo bolje od mnogih“ i „ne smem da kažem koliko drugi plaćaju“, predsednik Republike Srbije izjavio je na sednici Vlade Srbije da ćemo „desetine miliona evra plaćati na nedeljnom nivou, a zima nije ni počela“.

On je poručio i da sve mora biti sređeno do ponedeljka, od kada ćemo ponovo proizvoditi za svoje potrebe uz „minimalan uvoz u najhladnijim danima“. Ministarka energetike Zorana Mihajlović bila je znatno pesimističnija i ocenila da će ovo stanje da potraje. „Trajaće još najmanje mesec dana“, istakla je ona uz poruku da se novac daje i za mazut i za uvoz električne energije.

Pošto preciznijih informacija o tome koliko je para potrošeno i koliko će tek biti na uvoz struje zbog ispadanja TENT-a nije bilo na sednici, a juče nismo dobili tu informaciju ni od EPS-a, zahvaljujući transparentnim podacima na EMS-ovom portalu Energyflux moguće je okvirno izračunati koliko nas je ova tri dana, od nedelje do utorka koštalo blato u pećima TENT-a.

Sve u svemu za tri dana potrošeno je okvirno 25 miliona evra za uvoz struje, s tim da u tu računicu ulazi nedelja kada industrija ne radi i znatno je manja potrošnja, a ne ulazi suma koju je EMS platio za balansiranje zbog toga što je u jednom trenutku vetar stao pa time i proizvodnja u vetroelektranama.

Naime, prema podacima sa sajta Energyflux može se precizno utvrditi kada su poispadali blokovi TE u Obrenovcu, kada je stao vetar, kada i koliko smo uvozili, kao i koje su bile prosečne cene struje u Srbiji.

Pre svega treba reći da smo mi uvozili električnu energiju i pre „vremenske nepogode“ odnosno snega, pa je recimo u subotu 11. decembra uvoženo između 100 i 200 megavata po satu i za to je plaćeno oko 450.000 evra, jer je cena u piku bila oko 270 evra po megavat-satu, a noću je padala i na nekih 160 evra.

Takođe, u subotu je iz termoelektrana izlazilo između 2.560 i 2.879 megavata što je bilo dve trećine ukupne proizvodnje struje. Iz hidroelektrana stizalo je oko 22 odsto, a iz vetra oko devet odsto električne energije, jer su vetroelektrane u nekim trenucima radile skoro na maksimumu i davale 350 megavata.

U kobnu nedelju, 12. decembra, kada je počeo sneg, termoelektrane su još radile kako treba sve do pet sati ujutru. Zatim počinje nagli pad proizvodnje na 2.200 megavata, da bi ostatak dana iz uglja stizalo svega 1.000 do 1.200 megavata struje, jedva više od trećine ukupne proizvodnje. Zato su puštene turbine u hidroelektranama i proizvodnja se udvostručuje na do 2.600 megavata ili 60 odsto ukupne proizvodnje. U normalnim vremenima ugalj daje oko 70 odsto, a voda oko 30 odsto električne energije. Na svu muku i blato u uglju, u nedelju u 16.40h staje i vetar i proizvodnja pada sa 350 na svega 50 megavata.

Kapaciteti više ne mogu da prate potrošnju i kreće značajan rast uvoza, na do 1.000 megavata, ali srećom cene su i dalje, uslovno govoreći, niske, u tom trenutku najniže u Evropi, oko 200 evra u proseku, a maksimalno 265 evra po megavat-času. U nedelju, prvog dana kolapsa, zahvaljujući maloj tražnji i nižim cenama potrošeno je svega oko 3,2 miliona evra za uvoz struje.

U ponedeljak, 13. decembra, slika se menja nagore, skače uvoz, a bogami i cene. Uvozi se prosečno 1.500 do 1.600 megavata po satu, a cena u piku skače i do 333 evra za megavat. Na kraju dana iskeširano je više od devet miliona evra za struju.

Utorak, kada je i održana javna sednica Vlade, udarac na budžet bio je najteži. Potrošeno je skoro 13 miliona evra. Videlo se da se blokovi polako vraćaju, proizvodnja u termoelektranama je podignuta uveče na skoro 1.800 megavata, ali i dalje su najveći teret podnele hidroelektrane koje su na vrhuncu pravile 2.600 megavata struje. Vetar skoro uopšte nije duvao. Gotovo celog dana se uvozilo između 1.800 i 2.000 megavata, više nego što je iznosila proizvodnja u termoelektranama. Cena struje u Srbiji bila je uglavnom najviša u Evropi i dostizala je i 400 evra po megavat-satu.

Ako se do ponedeljka zadrži ovaj tempo uvoza struje i ovolike cene i bude se trošilo 10 do 15 miliona evra dnevno, ceh bi mogao da skoči na više od 75 miliona evra, za samo jednu nedelju. Kako reče predsednik, zima je tek počela, a kako reče ministarka energetike, kriza bi mogla da potraje mesec dana.

Kako kaže Nikola Rajaković, profesor na ETF-u u Beogradu, „neodgovorni menadžment EPS-a mogao je elektranu da napravi od para koje je potrošio. Trebalo je biti vešt pa napraviti da ceo TENT ne radi. Nije to bio lak zadatak“, kaže on za Danas.

Energetski stručnjak Željko Marković kaže da je PES bio primoran da uvozi u trenutku kada cene divljaju.

„EPS nekoliko godina ima probleme sa neodgovarajućim kvalitetom uglja koji moraju da obogaćuju mazutom. Deluje da su poslednje isporuke uglja bile lošeg kvaliteta i da su morali da koriste više mazuta nego obično i onda ga brže potrošili. A na berzama, posebno na maloj berzi kao što je naša, čim EPS izađe sa velikom tražnjom, raste cena. Još svi znaju da EPS-u treba energija“, ocenjuje Marković.

Slušajući sednicu, preksinoć se moglo pomisliti da su najveći krivci za kolaps ekolozi za koje je Vučić čak insinuirao da ne daju da se prave hidroelektrane na Drini i Južnoj Moravi i obnovljivi izvori energije. Kada je Jelena Matejić, direktorka EMS-a, upozorila da se mora biti oprezan sa OIE jer ako vetar i solar pređu 20 odsto u ukupnoj proizvodnji, „teško je balansirati“ i rekla da su vetroelektrane najavile proizvodnju, a onda ništa nisu isporučile zbog čega je EMS morao da plaća struju po „najskupljim cenama i do 330 evra po megavat- satu“.

Onda je Vučić poručio da je on za sve kriv jer je slušao „ekologe i lažne stručnjake koji su dolazili da sole pamet“ i da bi „se sad obesio o luster“.

Međutim, proizvodnja struje iz vetra u najboljem slučaju dostiže oko devet odsto i teško je razumeti da je glavni krivac pad proizvodnje sa 350 na 50 megavata, a ne pad proizvodnje sa 2.800 na 1.000 megavata u termoelektranama.

Doduše i kod OIE ima mesta za unapređenje, jer kako ističe Marković, vetroelektrane su trenutno na fid-in tarifama i balansnu odgovornost snosi EPS. Takođe, sav interventni uvoz za balansiranje na kraju će platiti EPS, a ne EMS.

Rajaković ističe da kod primene OIE imamo i dalje početničke probleme sa balansiranjem, ali da je struka na putu da reši taj problem. Prema njegovim rečima otvoreno je pitanje da li struka može upravljati elektroenergetskim sistemom koji je 100 odsto na OIE.

„Kratkoročno je moguće da ova situacija uspori obnovljive izvore, ali dugoročno oni su rešenje. Drugo rešenje su nuklearke sa svim slabostima. Obnovljivi su naš izvor, a kod nuklearki zavisimo od drugih“, poručuje Rajaković.