EPS potrošio 250 miliona evra kršeći zakon o javnim nabavkama

Pored toga EPS je ugovorio nabavke usluga u vrednosti 1,64 milijarde dinara za koje uopšte nije ni raspisivao tendere, iako kako navode u izveštaju DRI „nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama“.

Kada se radi o zapošljavanju po osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima DRI je ustanovila da je mimo Zakona o radu isplaćeno 45,8 miliona dinara za najmanje 1.049 ljudi u 2019. godini pošto su obavljali poslove koji nisu bili privremenog karaktera.

Na kraju sve je začinjeno konstatacijom da je više od četiri godine lice koje obavlja funkciju v. d. direktora preduzeća u ovom statusu iako po Zakonu o JP to može biti maksimalno godinu dana.

Osim toga ni predsednik i članovi Nadzornog odbora nisu validni, jer im je mandat istekao još 2018. godine, a oni i dalje obavljaju funkciju.

Najviše prekršaja je ustanovljeno kod procene vrednosti javnih nabavki, pošto za 23 nabavke u vrednosti 14,1 milijarde dinara preduzeće nije dokazalo kako je utvrdilo procenjenu vrednost.

Za osam javnih nabavki u vrednosti 9,2 milijarde dinara revizori nisu dobili dokaze da su javne nabavke planirane u skladu sa kriterijumima za planiranje nabavki i da su te nabavke zaista i potrebne.

Kod nabavki ugovorene vrednosti dve milijarde dinara opis predmeta koji je naveden u oglasu i konkursnoj dokumentaciji ne odgovora predmetu nabavke koji je određen u tehničkoj specifikaciji dokumentacije.

Takođe, preduzeće je zaključilo ugovore o javnim nabavkama u devet revidiranih postupaka javnih nabavki u vrednosti od 6,2 milijarde dinara sa ponuđačima čije su ponude sadržale bitan nedostatak, zbog koga su morale biti odbijene kao neprihvatljive.

Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija DRI je ukazala na ozbiljne nezakonitosti u javnim nabavkama i zaključenju ugovora o angažovanju radnika, ali to nije najgora stvar u ovom izveštaju.

„Ma koliko su nalazi DRI loši, stanje je još gore od onog što pokazuje izveštaj, jer imamo situaciju da godinama preduzeće nema zakonitog direktora, niti zakonitog v.d. direktora, a ni članove Nadzornog odbora koji su izabrani po zakonu. Tada nisu nepravilni samo ugovori za koje je utvrđeno da nisu sprovedeni u skladu sa procedurama, već i oni kod kojih je procedura pravilna. Kada preduzećem upravlja lice koje nije izabrano po zakonu, svi ugovori tog preduzeća su ništavi“, napominje Nenadić.

Ipak, ovakvo stanje u EPS-u nije nikakvo iznenađenje kada se pogleda situacija u ostalim javnim preduzećima.

Recimo, krajem prošle godine DRI je objavila izveštaj o JP Putevi Srbije gde su zabeležili nepravilnosti u javnim nabavkama vrednosti čak pola milijarde evra.

Ovo je prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija isti model ponašanja kao i u ostalim javnim preduzećima – ili da se ne primenjuju kako treba procedure iz Zakona ili da se potpuno zaobilazi zakon o javnim nabavkama.

„Uzrok za takvo stanje je što ne postoje posledice. Nema krivičnog gonjenja, nema žustre reakcije javnosti. Istovremeno izvršna vlast pruža potpunu zaštitu prestupnicima, a pravosuđe gleda da ne reaguje“, ističe Dobrašinović dodajući da DRI jasno konstatuje probleme, podnosi prijave, ali na kraju ga izvršna vlast svodi na neku NVO koja istražuje, objavljuje, a posle se nišpta ne dešava.

„Izveštaji i preporuke DRI trebalo bi budu alarm čitavom nizu državnih institucija, a pre svega tužilaštvu. Međutim, retko kada se nešto desi, a i kada dođe do neke presude kazne su toliko male da u stvari ohrabruju prekršioce. Ako prekršite zakon u javnoj nabavci od 20 miliona evra, a kazne vas sa 20.000 do 200.000 dinara, to je smešno“, zakljuje Dobrašinović dodajući da se takav sistem podstiče od izvršne vlasti.

Korupcija u Srbiji je na nezavisnom nivou, a kada je tako teško je očekivati da će bolje stanje biti sa javnim nabavkama. Ekonomista Danilo Šuković podseća da su javne nabavke uopšte polje u kome je široko zastupljena korupcija.

„I sama država gde god može gleda da zaobiđe javne nabavke. U javnim nabavkama političke partije imaju priliku da se „oduže“ zaslužnim kadrovima. Jaka kontrola i transparentnost javnih nabavki dali bi veliki doprinos borni protiv korupcije“, smatra Šuković, dodajući i da je stanje v.d. direktora u javnim preduzećima u stvari problem partokratije, gde se ne reaguje na očigledno kršenje zakona i gde država to radi jer joj se može.

„Niko ne snosi sankcije. Niko ne pita ko je spavao kada je trebalo raspisati konkurs i izabrati direktore. A naš narod kaže „riba smrdi od glave“, ocenjuje Šuković.