EPS preživeo visoke troškove letnjeg uvoza struje: Dobit u prvih devet meseci 30 milijardi dinara

Najveći deo te struje uvezla je Elektroprivreda Srbije (EPS) koja je bila prinuđena na ovaj uvoz zbog visoke potrošnje izazvane ekstremno toplim vremenom, loše hidrologije zbog čega su hidroelektrane proizvodile manje struje, remonta u termoelektranama, ali pre svega decenijskim neulaganjima u nove proizvodne kapacitete koji su, kao i tokom zimskog kolapsa u decembru 2021, došli na naplatu.

Pretpostavljalo se da će EPS zbog enormnog uvoza struje tokom leta u trećem tromesečju ostvariti gubitak, međutim, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da je EPS za devet meseci ostvario dobit.

Prema njenim rečima, dobit EPS-a u prvih devet meseci ove godine iznosila je oko 30 milijardi dinara, isto onoliko koliko je potrošeno na uvoz struje tokom leta i gotovo isto onoliko koliko je EPS ostvario u prvoj polovini godine. Podsetimo, dobit EPS-a u prvoj polovini godine iznosila je 32,8 milijardi dinara.

Iako je EPS uspeo da preživi enormne troškove uvoza struje i ostvari dobit, to je i dalje veliki pad profitabilnosti u odnosu na isti period prošle godine kada je imala dobit od čak 87,4 milijarde dinara. To znači da je EPS u prvih devet meseci ove godine ostvario skoro tri puta manji profit u odnosu na isti period prošle.

EPS je prošle godine ostvario istorijsku dobit od blizu milijardu evra, ali važno je istaći da je za ovako dobar rezultat delom zaslužna i država koja je na EPS-ov račun uplatila skoro 300 miliona evra „na ime naknade zbog sprovođenja mere ograničenja prodajne cene električne energije kojom se nadoknađuju gubici u prenosnom i distributivnom sistemu“.

Šta velike oscilacije između profita i gubitka govore o poslovanju EPS-a

EPS je u protekle tri godine imao velike oscilacije kada je reč o krajnjem rezultatu. U 2022. godini EPS je ostvario gubitak od 630 miliona evra, prošle godine je ostvario profit od blizu milijardu evra, a ove godine u prvih devet meseci njen profit iznosi oko 255 miliona evra.

Na pitanje šta ove velike oscijacije govore o poslovanju EPS-a, glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže da treba imati u vidu da je ova kompanija u proteklih nekoliko godina prošla kroz veoma turbulentan period za šta su, kako navodi, delimično odgovorni interni faktori (neefikasno poslovanje, partijski menadžment), ali i eksterni faktori poput nepovoljnih hidroloških okolnosti, poremećaja na globalnom energetskom tržištu i drugi.

„Kada je reč o profitabilnosti kompanije, mislim da je pogrešno stavljati fokus na bilans prihoda, premda je naravno važno da kompanija posluje pozitivno. Mnogo je bitnije gledati novčane tokove koji govore da se situacija popravlja, ali da nije ni blizu onoga na šta bi mogao da sugeriše profit od skoro milijarde evra“, rekao je Gujaničić za Danas.

Ističe da je najbitniji pokazatelj za ovakve kompanije slobodan novčani tok koji se dobije kada se od operativnog novčanog toka (prilivi i odlivi iz poslovanja) oduzmu odlivi po osnovu kapitalnih ulaganja. Gujaničić objašnjava da ukoliko kompanija ima negativan novčani tok, ona ima veoma mali potencijal da smanjuje dugove, isplaćuje dividende ili sprovede neko preuzimanje.

„EPS je u godinama lošeg poslovanja imao negativan novčani tok što je veoma često karakteristika naših firmi pod kontrolom države. U rekordnoj 2023. godini slobodan novčani tok EPS-a je postao pozitivan i to je svakako dobro i iznosio je oko 25 milijardi dinara. To je mnogo bolja mera uspešnosti kompanije nego krajnji rezultat formiran u bilansu uspeha“, izjavo je Gujaničić.

Manja profitabilnost znači manje novca za ulaganje

Manja profitabilnost znači i manje novca za ulaganje. EPS i dalje ne uspeva da drži korak sa planiranim investicijama.

Na primer, prošle godine predviđena su ulaganja od 115,4 milijardi dinara, dok je uloženo 51,9 milijardi dinara, odnosno 45 odsto od plana, navedeno je u finansijskom izveštaju kompanije.

Manje je uloženo i u prvih šest meseci ove godine. Predviđeno je da se uloži 60,8 milijardi dinara, a realizacija je bila u visini od 22,4 milijarde dinara, odnosno 37 odsto od plana.

Na slaba ulaganja tada je upozorila i ministarka Đedović Handanović koja je rekla da je ključno da u narednom periodu EPS nastavi sa smanjenjem operativnih troškova, uz ključno ubrzanje investicionih projekata za unapređenje proizvodnje uglja i energije.

I Gujaničić ističe da je ono što je najvažnije da EPS obezbedi dugoročnu stabilnost jeste sprovođenje investicionih projekata na kojima je kompanija dugo štedela jer joj to nije bio prioritet.

„Jasno je da će ova kompanija uvek u izvesnoj meri obavljati i socijalnu funkciju, ali to svakako ne bi smelo da bude u toliko ekstremnoj formi da se zanemare kapitalna ulaganja. A to će naročito doći do izražaja u narednom periodu kada će domaći energetski sektor morati da prođe kroz tranziciju ka održivim energetskim rešenjima“, ukazao je Gujaničić.

Kako se kreće izvoz i uvoz struje

Ministarka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da je EPS već skoro dva meseca izvozi struju.

„Iako su leto obeležili brojni izazovi zbog kojih smo deo energije nabavljali na tržištu, jer smo u vreme suše imali rekordnu potrošnju i kapitalne remonte u Obrenovcu i Kostolcu koji su dugo odlagani, kao i revitalizaciju agregata u reverzibilnoj hidroelektrani ‘Bajina Bašta’, sve je uspešno prevaziđeno i EPS je u prvih devet meseci ostvario dobit od skoro 30 milijardi dinara. To je 30 odsto više od planirane dobiti, a samo u oktobru u trgovini strujom EPS je zaradio 7,5 miliona evra“, rekla je Đedović Handanović.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za jul pokazuju da je izvoz električne energije iznosio 49 miliona dolara, a uvoz je iznosio 57 miliona dolara.

U avgustu je uvoz skočio na 104 miliona dolara, a izvoz na 59 miliona dolara. U septembru se takođe struja dosta uvozila i iznosila je 100 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 62 miliona dolara.

Važno je naglasiti da struju u Srbiji ne izvozi i uvozi samo EPS. Jedan od najvećih trgovaca struje u Srbiji je rumunska kompanija SCM POWER koja je na listi „Sto naj“ Agencije za privredne registre (APR) za 2023. godinu zauzela 36. mesto po poslovnim prihodima od 42 milijarde dinara i dobitkom od 12 milijardi dinara.

Još jedan trgovac strujom je kompanija GEN – I koja je prošle godine ostvarila poslovni prihod od 30 milijardi dinara, a dobit od 66 miliona dinara i na listi „Sto naj“ zauzela je 51. mesto.

Blok B3 nova pomoć starim blokovima

Ove grejne sezone trebalo bi da bude pušten u rad novi blok B3 termoelektrane u Kostolcu. Iako je bilo najavljivano da će blok biti pušten u rad tokom oktobra, dokumentacija za preuzimanje ovog bloka još je u toku, rekla je ministarka Đedović Handanović.

„Završena su ispitivanja, testovi, a završava se i dokumentacija za preuzimanje novog bloka B3 u Kostolcu“, rekla je Đedović Hanadanović.

B3 je prvi izgrađeni termoblok posle više od tri decenije, kapaciteta 350 megavata koji će biti važna podrška starim blokovima EPS-a u proizvodnji struje, među kojima ima i onih koji su stari više od 50 godina i koji nisu ugašeni upravo zbog prevelike potrebe za energijom.

Sledeće godine očekuje se i završetak izgradnje prvog EPS-ovog vetroparka Kostolac, kao i solarne elektrane Petka. Snaga vetroelektrane biće 66 megavata.

Proizvodni kapaciteti EPS-a trebalo bi da budu podignuti izgradnjom solarnih elektrana ukupne jačine jedan gigavat sa baterijama kapaciteta 200 megavata koje će za EPS graditi američka kompanija UGTR i južnokorejski Hyundai Engineering, a ovaj projekat trebalo bi da bude završen do 2027. godine.