EPS prikrivao probleme, oborio srpski BDP

Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku BDP je u prvom kvartalu ove godine bio veći za svega jedan odsto u odnosu na prvi kvartal 2016. Najveći “krivac” je pad proizvodnje energije od 18,3 odsto u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, zbog čega je cela industrijska proizvodnja porasla za svega 0,7 odsto iako su skoro sve ostale oblasti prerađivačke industrije rasle.

Autori biltena Makroekonomske analize i trendovi ističu da je to posledica leda na Dunavu u januaru zbog kog Đerdap nije radio punim kapacitetom, zbog klizišta na polju D u ugljenokopu u Kolubari, kao i otežanog transporta uglja iz Kolubare do TENT-a zbog hladnoća. Oni ističu i da je prvi kvartal u 2016. bio najbolje tromesečje u prošloj godini što znači da je bila visoka baza za poređenje.
Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa MAT-a, ističe da bi sa prosečnim rastom od 1,5 odsto u naredna tri kvartala, ukupan privredni rast u 2017. dostigao tri odsto.

“Za sada je neizvesno kako će se završiti godina jer zavisi od poljoprivredne proizvodnje, zatim i od investicione aktivnosti. Teško je proceniti, ali sigurno rast od jedan odsto u prvom kvartalu nije razočaravajući kako su neki komentarisali”, napominje Stamenković.

Miladin Kovačević, autor MAT-a i direktor RZS, izašao je sa podacima dobijenim iz EPS-a po kojim se već u aprilu proizvodnja normalizovala i izrazio uverenje da će do kraja godine EPS uspeti da dođe bar do stagnacije u odnosu na 2016.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nakon rezultata u prvom kvartalu najbolje što se može očekivati u ovoj godini je rast od tri odsto.

“Do pre tri, četiri meseca situacija je bila takva da je rast BDP-a mogao biti i veći od tri odsto. Posle prvog kvartala u najboljem slučaju može biti tri odsto. Glavni razlog usporavanja privrednog rasta u prvom kvartalu je pad proizvodnje električne energije i to se ne može objasniti tehničkim faktorima ili vremenskim neprilikama.

“Dok se za probleme u poljoprivredi mogu okriviti vremenski uslovi, za proizvodnju struje ne mogu. Slične vremenske prilike imale su i Hrvatska i BiH pa su imale rast proizvodnje struje. I ne stoje objašnjenja da je pad zbog zaleđenog Dunava, jer je pad u proizvodnji započeo još u decembru pre hladnoća i to u termoenergetskom sektoru. S obzirom da se 70 odsto struje proizvodi iz uglja to je glavni uzrok pada. Prema informacijama kojima raspolažem, u EPS-u nisu na vreme obezbedili otkrivku i došli do uglja. Onda su potkopavali da bi došli do uglja pa se odronila zemlja”, objašnjava Arsić.

Ovo je uticalo na to i da stopa rasta uvoza bude veća od stope rasta izvoza u prvom kvartalu zbog čega se proširio spoljnotrgovinski deficit na preko milijardu evra. Poskupljenje nafte i povećan uvoz električne energije u prvom kvartalu su koštali dodatnih 184 miliona evra i na ove dve stavke odlazi više od polovine povećanja uvoza u prvom kvartalu.

S druge strane, ima i dobrih vesti, pa je prerađivačka industrija rasla u prvom kvartalu zs 7,3 odsto, a još bolja vest je što je raslo više industrijskih oblasti. Najveći rast donela je železara Hestil pošto je proizvodnja osnovnih metala povećana za čak 29 odsto. Takođe značajan rast zabeležila je i proizvodnja nemetalnih minerala, odnosno cementa i kreča za 20 odsto, što uz povećanu proizvodnju metalnih konstrukcija (za čak 52 odsto) ukazuje na oporavak investicija.

“Imamo dobar rast prerađivačke industrije i uslužnih delatnosti. Prerađivačka industrija je najtržišniji deo privrede i on radi dobro. Ono što nije dobro su problemi u proizvodnji energije koji su se skrivali, a sada se pravdaju nepogodama. Srećom imamo dobar prenosni sistem i dobre veze sa okruženjem pa smo imali struje i manja proizvodnja se nije odrazila na privredu i građane. Međutim odrazila se na bilanse EPS-a i države kroz povećanje deficita tekućeg računa”, ističe Arsić.

Bez rasta od pet odsto i dalje ćemo da zaostajemo

Dejan Erić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da rast od jedan odsto u prvom kvratalu ne mora da znači ništa.

“To je kao prva četvrtina košarkaške utakmice. Možete voditi ili gubiti sa 10 razlike, ali to ne znači da ćete dobiti ili izgubiti utakmicu. Bez obzira da li će biti jedan, dva ili tri odsto to su još uvek vrlo skromne, da ne kažem mizerne stope privrednog rasta koje čine da privreda Srbije ostane u najnižoj evropskoj ligi biznisa. Ukoliko želimo da smanjimo iole zaostatak za zemljama Centralne Evrope ili EU moramo imati minimalan rast od pet i više procenata. Imajući u vidu privrednu strukturu i aktuelna dešavanja proći će još neko vreme do takvih stopa rasta”, zaključuje Erić.