EPS-u potrebno oko 90 miliona evra investicija godišnje

Učesnici tog skupa pokušali su da daju i odgovore na pitanja poput onog: Da li su aktuelne cene centralnog grejanja ekonomski održive i na koji način ugrožavaju ekonomski razvoj privrede u celini? Ništa manje aktuelna nisu ni sledeća pitanja: Da li privreda i građani mogu da plate cene centralnog grejanja na gas i mazut, kao i da li je prema Ustavu Srbije moguće obavezati bilo koga da plaća centralno grejanje, čak i ako ne želi da je koristi? U tom kontekstu posmatrano, zanimljivo je i pitanje: Može li se desiti da zbog nemogućnosti građana i privrede da se isključe sa sistema centralnog grejanja, dođe do bankrotstva velikog broja domaćinstava i preduzeća u Srbiji, kao i to da li je elektroenergetski sistem spreman da podnese masovni prelazak građana na grejanje na struju. Panelisti koji su dali svoj doprinos radu prošlonedeljne konferencije pokušali su razreše i dilemu – da li je gasifikacija Srbije ekonomski održiva ili predstavlja model po kome se veliki deo privrede i građana uvodi u dužnički odnos sa isporučiocima mazuta i gasa koji nikada neće moći da plate i zašto Srbija investira ogroman novac u gasifikaciju, a gotovo ništa u domaće energetske izvore poput biomase ili spaljivanja nereciklabilnog otpada.

Malo svetla u prilično sumornu energetsku realnost uneo je Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a, koji je, pozivajući se na podatak da se u Srbiji proizvodi 36 miliona kilovat-sati električne energije, izjavio da nema razloga za strah da će biti nestašica struje. Prema njegovim rečima, preduzete su sve mere da se održi proizvodnja i dobije dovoljno uglja iz basena Kolubara i Kostolac.

– Srbija uvozi 80 odsto nafte i 90 odsto gasa, ali kada je reč o električnoj energiji, u boljem je položaju od nekih zemalja Evropske unije. To se pokazalo i tokom ledenih dana, kada je sistem, zahvaljujući interkonektivnim dalekovodima koji su omogućavali stabilan protok struje, dobro funkcionisao. Činjenica je da je u višednevnom „ledenom talasu“, koji je zapljusnuo i Srbiju, čak devet puta premašen rekord u potrošnji struje zabeležen u januaru 2009. godine, u vreme gasne krize – istakao je Marković.

On je ukazao i na to da EPS beleži stalni trend povećanja potrošnje struje, zbog čega je do 2020. godine planirano ulaganje u niz novih projekata, pre svega u izgradnju hidroelektrana na Drini, Ibru, Đerdapu, Bistrici, kao i termoelektrana u Obrenovcu, Kostolcu i Kolubari. Do 2020. godine očekuje se rast vršnog opterećenja do 700 megavati. Istovremeno do tada je potrebno iz rada isključiti stare elektrane kako bi se ispunili ekološki zahtevi.

– Potrebe za energijom, osim uvozom, moguće je pokriti i izgradnjom novih kapaciteta, odnosno termoelektrana, hidroelektrana, gasnih i termoelektrana na kogeneraciju, kao i ulaganjima u obnovljive izvore. Kada je reč o potrošnji, treba naglasiti da je ukupna potrošnja energije u Srbiji na nivou od 15 miliona tona ekvivalentne nafte – podsetio je Marković.

On se osvrnuo i na strateške projekte u distributivnoj delatnosti i u tom kontekstu naglasio da je potrebna rekonstrukcija i prilagođavanje postojeće merne infrastrukture, kao i preuzimanje, ali i rekonstrukciju, modernizaciju i revitalizaciju, trafostanica 110 X/kV od Elektromreže Srbije. Neophodno je, takođe, drvene stubove zameniti betonskim. Procenjuje se da je potrebno zameniti 100.000 betonskih stubova. Kada je reč o potrebnim investicijama Elektroprivrede Srbije u narednih deset godina, ističe Marković, računica pokazuje da je potrebna suma od 900 miliona evra, odnosno oko 90 miliona evra godišnje.

Milutin Prodanović, pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Srbije, podsetio je da je pre sedam godina formirana Radna grupa za razmatranje i praćenje situacije u vezi sa snabdevanjem energijom i energentima, kako bi se predupredili problemi koji mogu nastati tokom zimske sezone. U uslovima izuzetno niskih temperatura, sa kojima smo suočeni ove godine Radna grupa se starala da se održi elektroenergetski sistem zemlje.

– U medijima se mnogo pisalo o tome da postoje planovi za restrikcije i redukcije struje. Pa, sasvim je normalno da postoje takvi planovi, koji bi se realizovali ukoliko se proceni da nije moguće održati stabilnost elektroenergetskog sistema. Osim toga, postojanje takvih planova ukazuje na odgovornost nadležnih i spremnost da se uhvate u koštac sa problemima koji nastaju u vanrednim situacijama. Mi smo bili suočeni sa veoma niskim temperaturama i pitanje je da li bi elektroenergetski sistem izdržao da je ovakvo vreme potrajalo još desetak dana – rekao je Prodanović.

Uz konstataciju da su se u periodu neuobičajeno niskih temperatura potrošači, u nešto većoj meri, grejali na struju, Prodanović je istakao da bi trebalo sagledati razloge za podizanje cene tog energenta „kako bi se moglo razmišljati o investicijama u elektroenergetiku“. On je dodao da je uprkos povećanoj potrošnji, čak 96,7 odsto elektroenergetskih kapaciteta bilo u pogonu, zahvaljujući, pre svega, ulaganjima u njihovu revitalizaciju.

Prema mišljenju Dejana Stojanovića, člana Saveta za energetiku Republike Srbije, treba insistirati na naplati toplotne energije po utrošku.

– To ne znači da će grejanje biti jeftinije, jer će svaki potrošač plaćati onoliko energije koliko i potroši, što će se obračunavati na osnovu postojeće cene energenata. Na daljinski sistem priključeno je oko 600.000 domaćinstava, instalisani kapacitet iznosi 6.700 toplotnih megavata, dok je za nabavku energenata koji su neophodni za rad 57 toplana potrebno izdvojiti oko 300 miliona evra godišnje. Toplotni izvori u Srbiji stari su oko 25 godina i treba ih modernizovati. Tokom hladnih dana 33 toplane su radile 24 sata, a ostalih 24 su bile u pogonu duže nego obično – potvrdio je Stojanović.

Prema njegovoj oceni u svakoj od tri celine sistema daljinskog grejanja (toplotni izvori, distributivni sistem, toplotno predajne stanice) uočavaju se određeni problemi. Tako, recimo, toplotne izvore karakteriše nizak stepen iskorišćenosti, u distributivnom sistemu su prisutni veliki gubici pripremljene i zagrejane vode a u toplotno predajnim stanicama nema merenja toplotne energije, nema regulacije i kontrole, pa samim tim nema ni interesa za štednju toplotne energije.

– Neadekvatne cene usluga sistema daljinskih grejanja godinama onemogućavaju rad na ekonomskim principima. Čuvanje socijalnog mira bez elementarnih ekonomskih principa u godinama koje dolaze dovešće do potpune devastacije sistema daljinskih grejanja čije se stanje može popraviti samo modernizacijom. Svaki dan odlaganja rešavanja problema udaljava nas od konačnog cilja. U razvijenim zemljama, koje imaju tradiciju uređenih sistema grejanja, već 100 godina unazad naplata se vrši isključivo prema isporučenoj energiji – podsetio je Stojanović i zaključio da treba insistirati na merenju, jer se na taj način postiže kontrola troškova kod obe strane – isporučioca i kupca.

Revitalizacija se, smatra on, može sprovesti povećanjem stepena korisnosti toplotnih izvora, korišćenjem obnovljivih izvora, kogeneracijom, zatim, zamenom cevi distributivnog sistema predizolovanim cevima sa dojavom curenja. Potrebna je i modernizacija opreme u toplotno predajnim stanicama ugradnjom mernih uređaja, lokalnih regulacionih sistema i skada sistema. Kada je reč o regulativi, trebalo bi izraditi strategiju daljinskog grejanja, dokument o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, tarifni sistem, pravila o radu.

– Koraci koji će uslediti posle usvajanja regulative nisu baš popularni, ali zbog racionalnog korišćenja energije treba ih sprovesti. Ali, racionalnim gazdovanjem toplotnom energijom i ugradnjom izolacionih materijala na objektima moguće je napraviti uštede i do 40 odsto. Potrebno je i efikasnije korišćenje toplotnih izvora snage 2.700 toplotnih megavata. Neophodno je razviti i mehanizam socijalne zaštite, uticati na kupce toplotne energije da svoje račune izmiruju i podići energetsku efikasnost – zaključio je Stojanović.

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, tvrdi da je cena struje u Srbiji najniža u regionu i da je upravo to osnovni razlog za prekomernu potrošnju.

– Tako niska cena električne energije onemogućava izgradnju novih proizvodnih postrojenja. Ako se struja koristi za grejanje, u tom slučaju mora da bude najskuplji energent. Zbog toga je potrebno zalagati se da struja u Srbiji dobije tržišnu cenu. Podizanjem cena struje za nekoliko evrocenti stvorili bi se uslovi za izgradnju novih postrojenja i to bi bila pokretačka snaga privrede. Drugim rečima, preko EPS-a ne bi trebalo da se vodi socijalna politika. Toj kompaniji treba omogućiti da radi i zarađuje kako bi remontovala postrojenja i gradila nova, dok socijalnu politiku u elektroenergetici treba da vodi država formiranjem socijalnih karata – kazao je Petrović.

Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume ukazao je na činjenicu da u Srbiji čak oko 1,6 miliona domaćinstava poseduje šume. Taj podatak jasno ukazuje na to kako svoje domove zagrevaju oni građani koji se ne greju na daljinsko grejanje, gas ili struju .

– Za ogrev se godišnje potroši oko 3,5 miliona kubnih metara drveta, što je veoma neracionalna potrošnja s obzirom na to da se šumska biomasa može, mnogo racionalnije, koristiti za zagrevanje. To, međutim, podrazumeva upotrebu peleta ili briketa, kosagorevanje ili potpunu zamenu težih ulja za loženje ili uglja kao goriva u toplanama i proizvodnju struje korišćenjem ostataka iz poljoprivrede i šumarstva. Pozitivni efekti ogledaju se u efikasnom korišćenju resursa za proizvodnju struje, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, smanjenju uvozne zavisnosti i otvaranju novih radnih mesta – kaže Vasiljević.

Prema njegovim rečima, kod nas ne postoji nijedan energetski proizvodni pogon koja radi na biomasu pa stoga privatni proizvođači peleta svoje proizvode izvoze u inostranstvo, a dodatni razlog je i taj što je cena peleta na inostranom tržištu veća nego u našoj zemlji.

Izvori toplote

U sistemu daljinskog grejanja najviše se koriste prirodni gas, mazut i ugalj pri čemu je udeo prirodnog gasa 56 odsto, mazuta 30 odsto dok je ugalj zastupljen sa 14 odsto. Toplotni izvori, međutim, uglavnom nisu osposobljeni za rad u automatskom režimu, ostvaruju nizak stepen korisnog dejstva – tek 1.000 sati godišnje rade punim instalisanim kapacitetom. Koliko je to nizak nivo iskorišćenosti govori podatak da godina ima 8.760 sati.

Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a

Srbija uvozi 80 odsto nafte i 90 odsto gasa, ali kada je reč o električnoj energiji u boljem je položaju od nekih zemalja Evropske unije. To se pokazalo i tokom ledenih dana kada je sistem, zahvaljujući interkonektivnim dalekovodima koji su omogućavali stabilan protok struje, dobro funkcionisao. Činjenica je da je čak devet puta premašen rekord u potrošnji struje zabeležen u januaru 2009. godine, u vreme gasne krize.

Milutin Prodanović, pomoćnik ministra infrastrukture i energetike

U periodu neuobičajeno niskih temperatura potrošači su se u nešto većoj meri grejali na struju, pa bi imajući to u vidu, trebalo sagledati razloge za podizanje cene tog energenta kako bi se moglo razmišljati o investicijama u elektroenergetiku. Uprkos povećanoj potrošnji, čak 96,7 odsto elektroenergetskih kapaciteta bilo je u pogonu, zahvaljujući, pre svega, ulaganjima u njihovu revitalizaciju.

Dejan Stojanović, član Saveta za energetiku Republike Srbije

Treba insistirati na naplati toplotne energije po utrošku. To ne znači da će grejanje biti jeftinije, jer će svaki potrošač plaćati onoliko energije koliko i potroši. Inače, na daljinski sistem priključeno je oko 600.000 domaćinstava, instalisani kapacitet iznosi 6.700 toplotnih megavata, dok je za nabavku energenata koji su neophodni za rad 57 toplana potrebno izdvojiti oko 300 miliona evra godišnje.

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku PKS

Cena struje u Srbiji najniža je u regionu i upravo je to osnovni razlog za prekomernu potrošnju. Prema tome, ako se struja koristi za grejanje, morala bi da bude najskuplji energent i trebalo bi se zalagati da dobije bar tržišnu cenu. Podizanjem cena struje za nekoliko evrocenti stvorili bi se uslovi za izgradnju novih postrojenja i to bi bila pokretačka snaga privrede. Drugim rečima, preko EPS-a ne bi trebalo da se vodi socijalna politika.

Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP Srbijašume

U Srbiji čak oko 1,6 miliona domaćinstava poseduje šume a za ogrev se godišnje potroši oko 3,5 miliona kubnih metara drveta, što je veoma neracionalna potrošnja s obzirom na to da se šumska biomasa može, mnogo racionalnije, koristiti. To, međutim, podrazumeva upotrebu peleta ili briketa, kosagorevanje ili potpunu zamenu težih ulja za loženje ili uglja kao goriva u toplanama i proizvodnju struje korišćenjem ostataka iz poljoprivrede i šumarstva.