EPS uvodi jedinstveni sistem naplate struje

U EPS-u ističu da bi uvođenjem jedinstvenog sistema naplate, centralizacijom ugovora o prodaji električne energije i uvođenjem sistema pametnih merenja u ovoj godini, bilo obezbeđeno dodatnih 1,2 miliona dinara prihoda. Cilj je da se u naredne tri godine poboljša naplata struje i da ove godine iznosi 95,5 odsto, 2018. da bude 96,4 odsto a da 2019. dostigne 96,8 odsto. To bi omogućilo da preduzeće posluje profitabilnije, što bi obezbedilo dodatna sredstva potrebna za ulaganje u izgradnju novih kapaciteta i obnavljanje zastarelih proizvodnih objekata.

– Trenutno je u EPS u upotrebi nekoliko različitih informacionih sistema za obračun i naplatu struje. U cilju unapređenja poslovanja i kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i zahteva liberalizacije tržišta električne energije, odlučeno je da se uvede objedinjeno softversko rešenje za informacioni sistem za obračun i naplatu struje, kako bi se pružio bolji kvalitet usluga i postigla veća efikasnost u oblasti obračuna i naplate električne energije. Takođe, zbog raznolikosti sistema po Srbiji, neophodno je omogućiti centralizovano upravljanje podacima u vezi sa naplatom i obračunom struje. U toku je javna nabavka za uvođenje ovog sistema – kažu za naš list u EPS-u.

Deregulacija tržišta električne energije, odnosno rad u uslovima konkurencije više ravnopravnih snabdevača koji se bore za svoj udeo u prodaji, pred EPS u čijem vlasništvu je i operator distributivnog sistema (ODS), postavlja nove zahteve za unapređenje odnosa sa kupcima, kako kao snabdevača tako i kao operatora distributivnog sistema, koji pruža usluge svim snabdevačima. Pri tome, osnovni zadatak je zadržati što veći procenat kupaca pre svega kvalitetnim i dostupnim servisom. Da bi se pripremio za promene na tržištu, EPS mora da dostigne potreban nivo transparentnosti i efikasnosti i standardizuje i uskladi poslovne procese uz podršku informaciono-tehnoloških rešenja. Uvođenjem jedinstvenog sistema za upravljanje procesima davanja ponuda, ugovora, naplate i integracije trebalo bi da poveća efikasnost poslovanja. Ugrađeni automatski standardizovani procesi bi takođe trebalo da olakšaju i pojednostave procese i istovremeno podignu nivo preciznosti u celom lancu obračuna i naplate.

Slobodan Ružić, nekadašnji pomoćnik ministra energetike kaže za Danas da je implementacija modernih tehnologija važna i korisna stvar ali da nije dovoljna da bi se procenat naplate povećao.

– Moderna tehnološka rešenja su svakako poželjna i definitivno pomažu u nekim segmentima. Međutim, to ne znači da će u bitnijem procentu biti poboljšana naplata samo na osnovu toga. Moderna tehnologija može da doprinese da se brže uoči koji potrošači ne plaćaju struju, koje bi od njih zbog neizmirenja obaveza trebalo isključiti sa mreže, itd. Tehnologija može i da detektuje krađu struje i kvarove ali ne i da bude apsolutni garant da će svi potrošači plaćati račune za struju. Da bi se to ostvarilo potrebna je volja države koja treba da omogući EPS-u da nesmetano vrši naplatu – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je moguće da će centralizovani sistem naplate posedovati u nekim segmentima i mogućnost daljinskog merenja i isključenja nesavesnih potrošača kao i bolje ažuriranje spiskova neplatiša ali je za bolju naplatu osnovno da se postave takva pravila koja bi obezbedila da svi potrošači redovno plaćaju svoje račune.

Sa tim mišljenjem se slaže i Vojislav Vuletić, ekspert za energetiku. – Šta se dešava sa građanima koji ne plaćaju struju. Kad se dug nagomila dolazi do njihovog isključenja sa mreže. Postavlja se pitanje zašto država dozvoljava diskriminaciju koja se ogleda u tome da neki potrošači moraju da plaćaju račune dok sa druge strane, pojedina preduzeća ne regulišu redovno svoje obaveze. Lepo je što EPS uvodi nove tehnologije, ali to ne može iskoreniti neplaćanje računa za struju sve dok država ne omogući efikasno odvijanje tog procesa i asistira u njegovoj realizaciji. Povećanjem naplate, smanjenjem gubitaka i efikasnijim sprečavanjem krađe struje, EPS bi stekao neophodna finansijska sredstva za ulaganja u proizvodne kapacitete što je jedno od ključnih pitanja u procesu funkcionisanja EPS-a – zaključuje Vuletić.