Er Srbija lošija čak i od Kroacija erlajnza

Prema rečima ekonomiste Dragovana Milićevića, u 2016. godini Er Srbija je prevezla 2,6 miliona putnika ili ukupno 950 putnika po sedištu. Kroacija erlajnz je u istom periodu prevezla 1,9 miliona putnika ili oko 1.405 putnika po sedištu, čak 40 odsto više nego u našoj kompaniji.

Iako je Er Srbija u 2016. ostvarila poslovne prihode od 35 milijardi dinara, čak 14 odsto se odnosi na subvencije države koje su iznosile pet milijardi dinara. S druge strane, u poslovnim prihodima Kroacija erlajnza od 27 milijardi dinara nema ni dinara državnih subvencija.

Stečaj najveće italijanske avio-kompanije Alitalije i bankrot drugog po veličini avio-prevoznika u Nemačkoj Er Berlina imaju jedno zajedničko – manjinskog partnera, arapski Etihad. Treća evropska nacionalna avio-kompanija u kojoj Etihad ima učešće je Er Srbija, koja je u poslednje tri godine ostvarila dobit. Na prvi pogled odlična vest, ako se ne začeprka po bilansima i vidi državna subvencija od 41 miliona evra pomoću koje je ostvarena dobit od svega 900.000 evra.

O održivosti poslovanja Er Srbije može se steći slika poređenjem sa nekom od sličnih avio-kompanija, na primer Kroacija erlajnzom. Ova firma se takođe nalazi u državnom vlasništvu (97 odsto) ali bez strateškog partnera kakvog ima bivši Jat.

Er Srbija je svakako veća kompanija s obzirom da je u prošloj godini ostvarila prihode od prodaje od 30 milijardi dinara, dok je Kroacija erlajnz prihodovala 23 milijarde dinara. Prema takozvanoj benčmark analizi koja poredi bilanse dveju kompanija, ekonomista Dragovan Milićević je utvrdio da je Er Srbija daleko neefikasnija kompanija od Kroacija erlajnza, koji i sam kuburi s rezultatima.

„Kada gledamo utrošak goriva i materijala u Er Srbija, ovi troškovi iznose 21,73 odsto prihoda od prodaje, dok je u hrvatskoj avio-kompaniji udeo ovih troškova 13,78 odsto. To pre svega govori o rentabilnosti samog saobraćaja ili popunjenosti aviona. Još bitnija stvar je kapacitet prevoza. Kroacija erlajnz ima ukupno 1.380 mesta u floti dok je srpska avio-kompanija kapaciteta 2.738 mesta ili dva puta više. Kroacija erlajnz ima 1,7 puta veću rentabilnost po sedištu nego Er Srbija. Glavna prednost leži u enormno manjim troškovima goriva za preko tri milijarde dinara“, objašnjava Milićević.

Prema njegovim rečima, u 2016. godini Er Srbija je prevezla 2,6 miliona putnika ili ukupno 950 putnika po sedištu. Kroacija erlajnz je u istom periodu prevezla 1,9 miliona putnika ili oko 1.405 putnika po sedištu, čak 40 odsto više nego u našoj kompaniji.

Iako je Er Srbija u 2016. ostvarila poslovne prihode od 35 milijardi dinara, čak 14 odsto se odnosi na subvencije države koje su iznosile pet milijardi dinara. S druge strane, u poslovnim prihodima Kroacija erlajnza od 27 milijardi dinara nema ni dinara državnih subvencija. Uprkos tome, hrvatska aviokompanija je uspela da zabeleži malu ali ipak dobit iz poslovanja od oko 130 miliona dinara, dok je Er Srbija čak i sa masivnim subvencijama zabeležila gubitak iz poslovanja od oko 308 miliona dinara. Na kraju je ipak dobit pre poreza Er Srbije iznosila 133 miliona, a Kroacija erlajnza 127 miliona dinara, izuzetno niska dobit po svim parametrima. U slučaju naše kompanije ona je činila 0,38 odsto poslovnih prihoda, a kod hrvatske kompanije 0,58 odsto.

Pored toga srpski nacionalni avio-prevoznik je daleko zaduženiji od hrvatskog.

„Bez obzira na nastojanje srpskih vlasti da se napravi uspešna avio-kompanija nažalost ni posle gotovo četiri godine ne ide u dobrom pravcu. Ukupne obaveze srpske avio-kompanije su gotovo 35 odsto veće od godišnje realizacije bez subvencija. I pored izdašnih subvencija države kompanija pravi negativan operativni rezultat koji bi u odsustvu istih bio 5,3 milijarde ili gotovo 19 odsto prihoda od realizacije“, ističe naš sagovornik dodajući da je u prošloj godini kod Er Srbije porasla kreditna zaduženost po osnovu dugoročnih kredita za preko 7,5 milijardi dinara.

Inače su na kraju 2016. ukupne obaveze Er Srbije bile 45,8 milijardi dinara, a Kroacije oko osam milijardi dinara ili oko 5,5 puta manje.

Karakterističan je i daleko veći odnos finansijskih prihoda i rashoda prema prihodima od prodaje koji kod Er Srbije iznose devet do 10 odsto nego kod hrvatske kompanije gde su na nivou od oko tri odsto prihoda. Uz to ide i daleko veći gubitak iz finansiranja koji je u Er Srbiji iznosio oko 500 miliona dinara, dok je u Kroacija erlajnzu bio manji od deset miliona dinara.

Er Srbija je u ovoj godini započela racionalizaciju poslovanja, a unutar toga i smanjenje broja zaposlenih. Pitanje je kako će se to odraziti na kvalitet usluge, a zanimljivo je da su već sada troškovi zaposlenih u odnosu na prihode od prodaje Er Srbije prilično manji nego u Kroacija erlajnzu. Naime troškovi zarada u Er Srbiji su u 2016. iznosili 13,36 odsto prihoda od prodaje, dok su u Kroacija erlajnzu bili na nivou od 16,46 odsto prihoda.

S obzirom na činjenicu da je Kroacija erlajnz kao državna kompanija koja je prošla restrukturiranje, ali i dalje kuburi sa problemima efikasnija od Er Srbije sa strateškim partnerom postavlja se pitanje opravdanosti jednog od najvećih državnih sporazuma u poslednjoj deceniji koji je za cilj imao ozdravljenje propalog JAT-a.