„Pripremite se na dugogodišnje suđenje i malu odštetu“: Može li se tužiti Er Srbija za pretrpljeni strah?

Istraga Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS) koja će biti međunarodnog karaktera daće detalje kako je došlo do udesa, a izvesno je da će biti posla i za pravosuđe.

Radi se o letu iz Beograda za Diseldorf u Nemačkoj nacionalne aviokompanije Er Srbije, koju je obavljala iznajmljena posada u iznajmljenom avionu grčkog Maraton erlajnza.

Er Srbija ne neuobičajeno brzo reagovala i raskinula ugovor sa grčkim operaterom posle samo nekoliko dana i tako ostala bez pet njihovih letelica u floti.

Takođe je, veoma brzo obavestila putnike da imaju pravo na standardnu odštetu, kao i na nadoknadu ostalih troškova nastalih usled odlaganja leta za jedan dan. Osim toga, Er Srbija je odlučila putnicima da refundira novac za kartu za taj let, a to važi i za 91 putnika, od 106 ukupno, koji su odleteli za Diseldorf sutradan.

Er Srbija, neuobičajeno ažurno se pobrinula da pokrije materijalne troškove putnika, ali ostaje pitanje nematerijalnih troškova, odnosno pretrpljenog straha. Da putnici jesu pretrpeli strah svedoči i jedna od putnica sa leta prema čijim rečima su se neki opraštali sa decom i porodicom, a drugi diktirali testament u telefon dok su sa rupom u trupu i velikim oštećenjem krila kružili iznad Beograda.

Samo dan pre udesa u Beogradu, avionu Aljaska erlajnsa su otpala vrata na avionu, pritisak u putničkoj kabini je pao i putnici su se sa maskama na licu konačno neozleđeni spustili na aerodrom. četiri putnika podneli su tužbe za strah koji su iskusili.

U Udruženju potrošača Efektiva kažu da im se nekoliko putnika sa leta obratilo za savet.

„Er Srbija je ponudila standardnu odštetu koja iznosi 250 evra, pokrivanje troškova zbog odlaganja leta i refundaciju karte. Ali nisu spominjali ništa u vezi sa nematerijalnom štetom. Mi smo ih uputili da pošalju zahtev kompaniji i za materijalnu i nematerijalnu odštetu, na koje ona mora da odgovori za osam dana. Ako ih Er Srbija ne obešteti na pravi način, mi ćemo ih savetovati da tuže i ponuditi pravnu pomoć“, poručuje Gavrilović dodajući da ne vidi kako mogu da izgube takav spor.

Advokat Vojin Biljić ističe da je očigledno da je propust Er Srbije, odnosno posade aviona koji je leteo za njih, izazvan nesposobnošću ili neodgovornošću.

„Nesporno je i da su ljudi u tom avionu doživeli strah za život, strah visokog intenziteta. Mislim da ovo prelazi kršenje ugovornog odnosa, a u tom slučaju može da se tuži ne samo u Srbiji gde je registrovana aviokompanija i gde se udes desio, već i u zemlji prebivališta putnika. U ovom slučaju, pretpostavljam da je bilo građana Nemačke na letu. Takođe, primenjuje pravo koje je povoljnije za oštćenog“, napominje Biljić dodajući da su, nažalost, kod nas iznosi za duševnu bol simbolični i iznose nekoliko stotina hiljada dinara.

On ističe i da se prilikom određivanja odštete vodi računa gde živi oštećeni i kakvi su životni uslovi, pa je tako verovatno da neko ko živi u Nemačkoj dobije veću odštetu nego neko iz Srbije, jer ima veće troškove, veća primanja itd.

„Na primer, 200.000 dinara u Pirotu i Minhenu nije isto“, objašnjava on dodajući da kada se sve stavi na papir, sa naknadama kakve se ovde dodeljuju pitanje je da li se isplati tužiti.

On ističe i da je sam imao slučaj gde je tražio naknadu štete za klijentkinju, državljanku SAD, koju je pretrpela u Srbiji. On je tražio da se u Beogradu sudi po američkom pravu i očekuje naknadu štete kakva se isplaćuje u SAD.

A SAD i Srbija, po pitanju odšteta su kao nebo i zemlja. Marko Lens, naš lekar koji živi u Velikoj Britaniji, pre nekoliko godina tužio je Svis er u Srbiji za diskriminaciju po nacionalnoj osnovi.

On je tada dobio na sudu, ne samo u Beogradu, već je dobio i na sudu u Austriji gde je tužio Austrian erlajns.

„Mislim da je osnovni problem taj da se tuži velika aviokompanija. U mom slučaju, imao sam utisak da su se naše sudije plašile osude velike strane aviokompanije. A naknada koju dobijete je za te kompanije smešan trošak. Kod nas je sudska praksa da se maksimalno dodeljuje 500.000 dinara, a najčešće je to dosta manje. Ali ni strani sudovi nisu mnogo bolji. U Austriji je sudija vidno bila naklonjena austrijskoj aviokompaniji i činili su sve da mi otežaju, ali nije se moglo protiv dokaza i činjenica. Osim male nadoknade, treba biti spreman i na dugogodišnje suđenje. Morate biti spremni da posle pretrpljenog straha ponovo prolazite neugodnosti, da odgovarate na pitanja kakvu ste štetu pretrpeli, zbog čega…“, objašnjava Lens.

On ističe da su prema njegovom iskustvu jedine dve zemlje u kojima se isplati podnositi takve tužbe, Velika Britanija, gde je proces brz, ali nisu prevelike odštete i SAD gde mogu da iznose i miliona dolara.

U ovom slučaju, iako bi putnici mogli da tuže Er Srbiju pošto su od nje kupili karte i na njihovom letu su doživeli neprijatnost, konačnu štetu bi mogla da plati grčka kompanija Maraton erlajnz čija posada je upravljala avionom. Pravnici napominju da je izvesno da bi Er Srbija u slučaju tužbi i presuda za odštetu refundirala taj novac od Maratona.

Takođe, za avio prevoz važi regulativa iz Sporazuma o Otvorenom nebu (Agreement on Common Aviation Area of Europe), što takođe može da utiče na određivanje nadležnosti prava po kom se vode sporovi.

Er Srbija nije odgovorila na pitanja na ovu temu.