Hiljade putnika Er Srbije ove nedelje je sačekao organizacioni haos kada su u poslednjem trenutku saznali da je srpska nacionalna aviokompanija njihov let – otkazala, a drugima odložila.
Od ovog vikenda ređaju se vesti o velikom broju poletanja koja je Er Srbija precrtala, suočena sa činjenicom da nema avione kojima bi prevezla putnike kojima je prethodno prodala karte.
Iako deluje kao šala, stvar stoji upravo tako, a objašnjenje Er Srbije da je krivac za nastalu situaciju to što joj avioni nisu vraćeni na vreme sa remonta i što su poremećeni globalni lanci snabdevanja, za eksperte sa dugogodišnjim iskustvom u avioindustriji ne zvuči ubedljivo.
– To je posledica nestručnog vođenja kompanije – kaže za Danas bivši direktor JAT-a Predrag Vujović.
– Uveli su 43 nove destinacije u poslednje dve godine. Er Srbija je apsolutno nespremna ušla u ekspanziju i uvođenje toliko velikog broja linija. To su linije koje nemaju smisla. Leti se i Pula i Rijeka, kada pogledate na mapi gde su ta dva grada, sve vam je jasno. Ne mogu da zamislim da su oni uradili 43 studije izvodljivosti za sve nove linije i da su se na osnovu toga upustili u takvu ekspanziju, to je nemoguće – kaže Vujović.
Osim što je to nemoguće, nemoguće je i saznati koliko je letova Er Srbija zapravo otkazala od ovog vikenda do danas.
Procene pratilaca avio-industrije variraju. U nedelju je otkazano bar šest letova iz Beograda, dok urednik portala „Tango siks“ i stručnjak za vazduhoplovstvo Petar Vojinović u izjavi za Novu kaže da je otkazano bar desetak letova.
RTS je objavio da je i u ponedeljak otkazana nekolicina letova iako tačan broj nije naveden. Prema podacima sajta Flightradar24 koji prati sve letove u svetu, u ponedeljak je od šest ujutro nadalje otkazano pet letova – za Cirih, Budimpeštu, Kopenhagen, Milano i Prag, dok je status leta za Napulj nepoznat. Na sajtu beogradskog aerodroma ovog leta nema među onima koji su juče obavljeni, što ukazuje na to da ni taj avion nije poleteo.
Loša situacija je nastavljena i danas. Do 17h, otkazana su prema Flightradaru bar dva leta, za Keln i Berlin.
Ostaje nejasno zašto informacije o otkazanim letovima kasne i zašto je teško utvrditi njihov tačan broj i pored toga što podatke o otkazanim i odloženim letovima ima i Aerodrom Nikola Tesla, koji deo tih podataka čak i objavljuje na svom sajtu, kao i naravno Er Srbija.
U „Nikoli Tesli“ Danasu nisu dostavili podatke kojima raspolažu o nerealizovanim letovima u poslednja tri dana, upućujući nas umesto toga na Er Srbiju. U Er Srbiji uopšte nisu odgovorili na postavljena pitanja.
Bivši direktor JAT-a Predrag Vujović objašnjava da samo kompanija zna tačan broj otkazanih letova, „ali da njima nije u interesu da se to zna“.
Mnogi putnici su svoje frustracije otkazanim i odloženim letovima iskazali na društvenim mrežama, žaleći se na brojne nepravilnosti.
Er Srbija trenutno nudi letove ka 78 destinacija širom sveta, od čega su, kako je objasnio Vujović, 43 uvedene u skorašnjem periodu. Sve ove letove Er Srbija sprovodi sa 20 aviona, ali u njenom vlasništvu nije ni jedan od njih.
„Oni uzimaju avione na lizing, koji su uvek skuplji. Njihovi operativni troškovi kada saberete za jedan let su uvek skuplji nego ako je to vaš avion“, kaže Vujović.
On dodaje da je normalno da se aviokompanija zaduži kod banke i da država tu bude garant, kada kupuje avione.
„Pitanje je zašto oni to ne žele i zašto im se isplati da plaćaju avione na lizing, a ne da kupe svoje. Država je do sada veliki novac uložila u Er Srbiju, mogli su da kupe do sada sigurno bar pet aviona“, smatra Vujović.
Kolika će šteta biti za Er Srbiju zbog otkazivanja?
Što se tiče same štete koju će aviokompanija pretrpeti zbog otkazanih letova, naš sagovornik kaže da tu postoje i direktna i indirektna šteta.
„Indirektna šteta je mnogo veća od direktne. Ono što će kompanija da plati putnicima kao odštetu je sigurno ispod 50 odsto ukupnog troška koji će Er Srbija imati. Veća je šteta ona koja se odnosi na imidž kompanije. Nematerijalna šteta kada se sabere na šest meseci ili godinu dana je mnogo veća“, navodi on.
On ukazuje da je nedavanje informacija i stvaranje panike među putnicima veliki problem, umesto da je kompanija postupila savesno.
„Nemačka aviokompanija Lufthanza je otkazala 35.000 letova za ovo leto, ali ih je otkazala u martu. I oni koji su kupili karte su dobili obaveštenje i vraćene su im pare i tako je to rešeno. To je suštinska razlika, tako rade dobre kompanije, a ovo je nestručno vođenje komanije“, naglašava Vujović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.