Erdogan otkočio izvoz junetine

Na pitanje koliki je do sada bio izvoz sveže junetine u Tursku kao i zbog čega je došlo do zastoja, LJajić za naš list kaže da je do izvesnih problema došlo jer je Turska imala viškove mesa od 55.000 tona te da je to razlog zbog kog je bio zaustavljen uvoz iz Srbije i BiH.

Nakon što za Tursku ode dogovorenih 2.400 tona, prema rečima Ljajića, Srbija će nastaviti da izvozi 5.000 tona junetine godišnje koliko je sporazumom ranije dogovoreno.

Početkom prošle godine Ministarstvo poljoprivrede okvirno je dogovorilo izvoz 7.000 tona junećeg mesa za Tursku, međutim, od marta prošle godine, kada je krenuo izvoz, u Tursku je 2018. plasirano 5.000 tona junećeg mesa.

Ponovno pokretanje izvoza junetine pokreće i pitanje da li Srbija koja kuburi sa stočnim fondom ima dovoljno junećeg mesa za izvoz, ima li ga dovoljno za sopstvene potrebe kao i da li će ovo uticati na cenu na tržištu.

U Srbiji se trenutno godišnje uzgaja 12.000 junadi i proizvede 75.000 tona junetine, što je, prema procenama PKS, dovoljno za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine izvezli smo 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra.

Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija, kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

Izvoz za Tursku ne bi trebalo da brine potrošače u Srbiji jer se ne očekuju veće promene cena koja su i sada na nivou prošlogodišnjih. Trenutno, cena junećeg buta bez kostiju je u marketima u proseku 700 dinara za kilogram, juneća rebra su od 450 do 520 dinara po kilogramu, dok je kilogram plećke bez kostiju od 600 do 700 dinara.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić ranije je za naš list rekao kako je naš najveći problem to što je stočni fond jako mali. Iako su stočari dobili subvencije od 15.000 dinara po biku za ovu godinu, to ne rešava glavni problem, a to je, kako kaže, nedostatak teladi i krava.

Na lošu situaciju u stočarstvu godinama upozorava i agroekonomski analitičar Branislav Gulan, koji podseća da smo pre 30 godina imali dva miliona goveda, a da je sada manje od 800.000 grla. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje i da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, devet odsto od toga iz Srbije i da je celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo 19,2 miliona evra.

Prošle godine prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, kako kaže Gulan, bila je 3.959 evra, a Srbiji je plaćano čak 5.314 evra po toni, što je 34,2 odsto iznad prosečne cene.

– Problem je što mi nemamo dovoljno junetine. Početkom godine bilo je nekih 12.000 grla, ali sve je poklano. Prodati je lako, Ministarstvo bi trebalo da se bavi tovom – kaže Gulan za Danas.

Koliko jedemo govedine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.