Ilustracija Foto: Pixabay/geralt Nasuprot očekivanjima da međugodišnji rast u trećem tromesečju bude 2,6 odsto, Zavod za statistiku je objavio da je BDP u trećem tromesečju povećan za 1,1 odsto.
Iako za detaljniju strukturu rasta treba sačekati novembar, glavni doprinos rastu po svemu sudeći ponovo je dala privatna potrošnja, iako bez sumnje i na usporava u odnosu na prvo polugodište, navodi se u kratkoj analizi istraživačkog tima austrijske Erste banke.
„Očekujemo skroman pozitivni doprinos javnog sektora i neutralni rezultat investicija“, ocenuju analitičari Erste banke.
Što se tiče eksternog sektora negativni pritisci su malo popustili, u poređenju sa prethodnim kvartalom, sudeći prema platnobilansnim podacima.
Gledano unapred, dalje usporavanje deluje neizbežno, bar u kratkom roku.
„Ključni faktor usporavanja je opšte zatezanje monetarne politike usled većeg od očekivanog prebacivanja inflacije iznad cilja.
Prognoze rasta će morati da se smanje, s obzirom da očekujemo stagnaciju u četvrtom tromesečju u odnosu na treće i blagu kontrakciju u prvom tromečju 2023. godine zbog projektovane recesije u evrozoni, uticaja visoke inflacije i pogoršanja overenja potrošača i preduzeća“, navodi se u komentaru analitičara Erste banke.
Prema ranim procenama očekuju smanjenje privrednog rasta u 2022. za jedan procentni poena u odnosu na prethodno procenjenih 3,5 odsto i smanjenje od 1,5 procentni poen u 2023. sa ranije očekivanih tri odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
