Erste banka: U Srbiji prosečna mesečna štednja 6.579 dinara, trećina građana ne štedi

Istraživanje je za potrebe Erste grupe sporovela agencija IMAS International, a rezultate istraživanja predstavio je generalni direktor te agencije Ansgar Loner.

Istaknuto je da je tokom poslednjih par godina iznos mesečne štednje rastao za oko 500 dinara, što je potvrda da štednja ostaje važan deo finansijske strategije mnogih građana Srbije, uprkos preprekama.

Prema istraživanju, mnogi građani su izrazili želju da štede kako bi se pripremili za nepredviđene situacije, formirali finansijske rezerve ili planirali odmore, ali se često suočavaju sa izazovima, kao što su niska primanja ili visoka inflacija, što, kako je ocenjeno, može otežati redovno ostavljanje novca po strani.

Gađani su i ove godine naglasili značaj štednje, pri čemu 68 odsto njih smatra da je ključno ostavljanje novca na stranu.

Najčešći motivi za štednju su formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve (53 odsto), finansijska rezerva za porodicu (44 odsto) i odmor (34 odsto).

„Oko 78 odsto ispitanika želelo bi da može da uštedi više, što predstavlja porast nezadovoljstva za osam odsto u odnosu na 2023. godinu, dok je 22 odsto građana veoma ili prilično zadovoljno trenutnim mogućnostima štednje“, rekao je Loner.

Takođe, 19 odsto ispitanika štedi za kupovinu elektronskih uređaja.

U Srbiji, kao i u 2023. godini, skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu.

Rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazali su, kako je rečeno, zabrinjavajuće podatke u finansijskoj percepciji građana, jer skoro polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine, dok 17 odsto njih veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na 2023. godinu.

Zaključak ovogodišnjeg istraživanja jeste i porast broja građana koji čuvaju novac u gotovini, kod kuće ili u sefu, što je zabeleženo kod 39 odsto ispitanika.

Kao zabrinjavajuće navedeno je i to da je trećina građana izjavila da ne štedi uopšte.

Istaknuto je da ovi podaci ukazuju na potrebu za većom finansijskom edukacijom i podrškom kako bi se poboljšala finansijska pismenost i građani osnažili u donošenju odluka o štednji i investicijama.

„Erste banka se ponosi dugom tradicijom štednje koja traje više od dva veka, što nas čini prepoznatom i stabilnom finansijskom institucijom u koju građani imaju poverenja. Na kraju septembra, naši klijenti imaju skoro pet milijardi dinara i oko 255 miliona evra u štednji“, rekao je direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste banci Nino Stameski.

Dodao je da ukupno povećanje štednje stanovništva na nivou sektora za oko jednu milijardu evra od početka godine ukazuje na očuvano poverenje u domaći finansijski sistem.

Istraživanje je pokazalo da 24 odsto građana izražava potpunu nesigurnost u poznavanju finansijskih tema i bankarskih proizvoda, pri čemu ta cifra iz godine u godinu varira za oko 1-2 odsto gore-dole.

Većina ispitanika ne planira svesno da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti. Kada je reč o izvorima informacija na temu finansija, ispitanici smatraju da su mediji na prvom mestu (njih 76 odsto), dok banke i štedionice zauzimaju drugo mesto (72 odsto), a roditelji i članovi porodice su na trećem mestu (68 odsto), rezultati istraživanja agencije IMAS International.

Erste banka je 2018. godine pokrenula sveobuhvatan program finansijske edukacije #ErsteZnali sa ciljem da svim građanima, od najmlađih do najstarijih pomogne u donošenju boljih finansijskih odluka.

„Godinama unazad kroz različite aktivnosti, projekte i inicijative, radimo zajedno na finansijskom opismenjavanju građana. Želimo da im pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke. One su preduslov da stvaramo bolje društvo u kojem ćemo svi više primenjivati stečena znanja o štednji, ali i drugim finansijskim temama“, rekla je direktorka Sektora za ritejl klijente u Erste banci Srbija Tatjana Manojlović.

Rezultati istraživanja pokazali su i da je znanje građana Srbije o investicionim fondovima vrlo ograničeno, jer mnogo ljudi nije dovoljno informisano o vrstama fondova.

Prema istraživanju oko 45 odsto njih kaže da ne razumeju osnovne koncepte koji se tiču investicionih fondova.

„Dobra vest je da je u odnosu na 2023. godinu sa 35 na 41 odsto porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi“, rekao je Loner.

Istaknuto je i da je oko 73 odsto njih pak odgovorilo sa „ne“ na pitanje da li mogu da zamisle da ulažu u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično.