Srbija će ove godine imati privredni rast od 0,7 odsto, dok će se u 2016. skok BDP-a zaustaviti na 1,5 odsto, a 2017. na 2,1 odsto, ocenili su analitičari Erste banke u juče objavljenom istraživanju makroekonomskih kretanja u Srbiji.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U Ersteu očekuju da ekonomija nastavi da raste, nakon što je u trećem tromesečju ostvarila napredak od 2,2 odsto u odnosu na isti period 2014. godine, što je bio snažan rast, naročito kada se uzme da je sve do drugog kvartala Srbija bila u privrednom padu, pet kvartala uzastopno.
– Kada se radi o 2016. godini, proizvodnja i spoljna tražnja trebalo bi da i dalje imaju pozitivan efekat na rast, a očekujemo da ulogu kočnice zadrže slabo tržište rada i najavljene strukturne reforme (to jest štednja i otpuštanja, prim. nov.). Na osnovu navedenog, očekujemo da će se stopa za finansijsku 2016. godinu zaustaviti na oko 1,5 odsto na međugodišnjem nivou. Vidimo prostor za dodatnu, manje izraženu, monetarnu relaksaciju, s obzirom na ambijent niske inflacije i interne stabilizacije, dok se očekuje da bi vlada trebalo da pojača napore na restrukturiranju i privatizaciji državnih preduzeća. Rizici po fiskalne projekcije odnose se na dogovor o povećanju zarada u javnom sektoru i penzija i kašnjenja u realizaciji prethodno pomenutih strukturnih reformi – navodi se u izveštaju Erstea.
Analitičari ove banke dakle očekuju da Narodna banka nastavi da smanjuje svoju referentnu kamatnu stopu, mada ne tako agresivno kao do sada, što bi u praksi trebalo da dovede i do još nižih kamata na kredite.
U Erste banci veruju i da će nezaposlenost biti blago smanjena naredne godine kada će pasti za 0,7 odsto na 18 procenata, dok bi 2017. trebalo da se spusti na 17,6 odsto. Erste ove godine očekuje i inflaciju od samo 1,7 odsto (što je ispod cilja NBS od minimum 2,5 procenata), dok bi u 2016. ona po njima mogla da dođe do 2,7 odsto, a 2017. do 3,4 odsto. Te 2017. bi i udeo javnog duga u BDP-u mogao da počne da pada, sa 73,9 odsto u 2016. na 73,2 odsto. Sada je oko 73 procenta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
