EU da podrži ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte

U toj studiji Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) navodi se da je potrebna diversifikacija u snabdevanju gasom, što će olakšati prelazak na obnovljive izvore energije, i ukazuje na ključnu ulogu EU i stranih aktera u oblikovanju energetske budućnosti Srbije.

Takođe je zaključeno da Evropska unija treba da nastavi da podstiče smanjenje upotrebe uglja, direktnom finansijskom podrškom, blagovremenim uspostavljanjem regionalne šeme za trgovinu emisijama i osnivanjem fonda za pravednu tranziciju i dodaje da EU i njene članice treba da podrže ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte.

Evropska unija, takođe, treba da nastavi da omogućava Srbiji da postigne sigurnost u snabdevanju prirodnim gasom i diversifikaciju snabdevača povećanjem broja i kapaciteta interkonektora, proširenjem podzemnih kapaciteta za skladištenje gasa i kroz platformu za zajedničku kupovinu “plavog energenta”.

Cilj je da se gas koristi kao prelazno gorivo tokom postepenog izbacivanja uglja iz upotebe i prelaska na obnovljive izvore energije.

U studiji se ocenjuje da je prelazak na obnovljive izvore energije u Srbiji povezan sa njenim spoljnim odnosima, verovatno u većoj meri nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana.Ilić je naglasio da pitanja životne sredine generalno ne spadaju među najbitnije teme na Zapadnom Balkanu a građani regiona kao glavnu brigu i problem ističu zagađenje vazduha.

U studiji se razmatra uloga ruskog vlasništva u energetskom sistemu Srbije sa fokusom na naftnu kompaniju NIS, uticaj ruskih investicija u naftu i gas na energetsku bezbednost Srbije i složenu interakciju između ruskih, kineskih i zapadnih interesa, lokalne politike i ekoloških razmatranja.

Ocenjeno je da su kvar u Termoelektrani „Nikola Tesla“, pogoršan nedovoljnim ulaganjima i lošim upravljanjem, globalna energetska kriza i ruska invazija na Ukrajinu izazvali neviđene troškove snabdevanja energijom i ponovo otvorili pitanja o strateškoj orijentaciji i energetskoj tranziciji Srbije.

Ilić je rekao da studija pokazuje da je podrška razvoju obnovljivih izvora energije široko rasprostranjena iako građani Zapadnog Balkana nisu dovoljno informisani o toj tematici.
Na pitanje u šta bi Srbija trebalo najviše da ulaže kako bi se suzbili efekti energetske krize, dominantan odgovor ispitanika bio je u domaće obnovljive izvore energije.