EU daje još 30 miliona evra za reformu javne uprave u Srbiji

Ona je istakla da počinje implementaciju drugog instrumenta Sektorske budžetske podrške, što znači da ispunjavanjem kriterijuma predviđenim u strateškim dokumentima, dokazivanjem EU napretka koji je napravljen, Srbija ima mogućnost da povuče još novca, što je direktna podrška republičkom budžetu.

Ti kriterijumi su, kako je objasnila, vrlo striktni i unapred propisani.

„Radi se o generalnim kriterijumima i tu se prvenstveno misli na napredak u sprovođenju reforme javne uprave, reforme javnih finansija kao i transparentnosti budžeta i stabilnosti makroekonomske politike. To su četiri generalna i najvažnija esencijalna kriterijuma koje dokazujemo u procesu izveštavanja Evropske komisije o napretku koji smo učinili“, kazala je Stanković.

Drugi set kriterijuma su varijabilni kriterijumi o kojima se pregovara.

„Mi smo prethodnih skoro dve godine posvetili vrlo intenzivnim i zahtevnim pregovorima sa Evropskom komisijom i u tom periodu uspeli smo da iskristališemo šest relevantnih i vrlo zahtevnih varijabilnih kriterijuma o kojima ćemo izveštavati u naredne tri godine“, rekla je Stanković.

Kako je dodala, Srbija je obavezna da na godišnjem nivou izveštava Evropsku komisiju o napretku koji je učinjen i da na bazi samoprocene o tom napretku podnosi finansijski zahtev.

„Naravno, EU to ne prihvata zdravo za gotovo nago nas očekuje i misija procene gde mi zajednički sa partnerima iz Evropske komisije prolazimo kroz vrlo sveobuhvatan proces dokazivanja navoda koje smo dostavili u okviru samoprocene i tek kada se ti navodi verifikuju EU odobrava direktno plaćanje budžetu Republike Srbije“, rekla je Stanković.

Na pitanje kakva su iskustva kada je reč o prethodnoj fazi izveštavanja EU, ona je kazala da nije bilo jednostavno.

„Bila je to zaista za nas ozbiljna vežba, za celu administraciju, ne samo za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, imajući u vidu da sa nama u ovom procesu učestvuju sve relevantne partnerske institucije. Tu prvenstveno mislim na Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije, Generalni sekretarijat vlade, Služba za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu“, kazala je Stankovićeva.

Sredstva koja Srbija povlači u okviru Sektorske budžetske podrške uplaćuju se na poseban evidencioni račun u Narodnoj banci koje Ministarstvo finansija namenski otvara za tu podršku.

Od povučenih 80 miliona evra u budžet je uplaćeno 63 miliona, a preostalih 17 miliona je iskorišćeno za projekte tehničke podrške, neophodnih za uspostavljanje sistema za praćenje, za monitoring, za izveštavanje.

„U dogovoru resornih ministara sva sredstva koje smo povukli se troše za dalji napredak i stimulisanje reforme javne uprave i svih relevantnih reformi u toj oblasti“, pojasnila je Stanković.

Nova tranša Sektorske budžetske reforme iznosiće 30 miliona evra od čega će 26 miliona biti opredeljeno za direktnu podršku budžetu, a ostatak sredstava za projekte tehničke podrške.

„Imajući u vidu da nova Strategija reforme javne uprave menja fokus ka građanima, pre svega na kvalitet usluga, na transparentnost, na odgovornost, očekujemo da nam ovaj instrument pomogne da za jedno tri do četiri godine zaista možemo i pred građane da izađemo sa ozbiljnim rezultatima u ovoj oblasti“, rekla je Stanković.

Ukazala je da sredstva koja se direktno uplaćuju u budžet Srbije predstavljaju na neki način nagradu Evropske komisije za ono što je do sada sprovedeno, dok su projekti tehničke podrške, koje sprovodi Delegacija EU, direktno ugovoreni i administracija od njih ima podršku u smislu ekspertske podrške.

„Ovi projekti tehničke podrške ne zamenjuju naše zaposlene već pomažu da evropske prakse i standarde u ovoj oblasti uspemo što lakše i što kvalitetnije da implementiramo u naš sistem. Naša administracija u ovoj oblasti je došla do jednog zavidnog nivoa i to je nešto na šta smo posebno ponosni“, kazala je Stanković.

Reforma javne uprave u Srbiji, po rečima zamenice šefa Delegacije EU u Srbiji Plamene Halačeve, ima za cilj stvaranje javne uprave koja građanima pruža visokokvalitetne usluge, koristi privredi i pozitivno utiče na životni standard građana.

„Evropska unija podržava napore Vlade Srbije da delotvorno sprovodi svoje strateške i planske dokumente u oblasti reforme javne uprave u korist pre svega građana Srbije koji žele da vide konkretne rezultate te reforme. Građani Srbije zaslužuju da imaju modernu, efikasnu, transparentnu i profesionalnu javnu upravu, a to je i naše očekivanje od buduće članice Evropske unije“, rekla je Halačeva.

Dodala je da će Evropska unija nastaviti da pruža Srbiji stručnu i finansijsku podršku u ovom procesu.

„Zbog toga su Srbija i EU nedavno potpisale sporazum o novom paketu bespovratne pomoći EU u iznosu od preko 162 miliona evra, koji uključuje i iznos od 30 miliona evra namenjen sektorskoj budžetskoj podršci, konkretno reformi javne uprave. Ova sredstva treba da doprinesu sprovođenju konkretnih reformskih mera u periodu 2023-2025“, istakla je Halačeva.