Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆEvropski parlament i Savet Evrope postigli su privremeni dogovor o cilju Evropske unije za smanjenje potrošnje energije od 11,7 odsto do 2030. godine, što je više od prvobitnog predloga Komisije „Spremni za 55 odsto“.
ako prenosi “Bilten”, Agencije za energetiku Srbije reforma i jačanje direktive EU o energetskoj efikasnosti smatra se daljim korakom u završetku paketa Fit for 55 za realizaciju Evropskog zelenog dogovora i REPowerEU plana, saopštila je na svom portalu Evropska komisija.
Zemlje EU će sada morati da uzmu u obzir energetsku efikasnost u politici, planiranju i velikim investicionim odlukama u energetskom sektoru i šire. Od država članica EU se zahteva da zajednički osiguraju dodatno smanjenje konačne i primarne potrošnje energije, u poređenju sa prognozama potrošnje energije iz 2020. Privremeni sporazum skoro udvostručuje godišnju obavezu uštede energije.
Od zemalja EU će se tražiti da svake godine ostvare nove uštede od 1,49 odsto finalne potrošnje energije u proseku, od 2024. do 2030. godine,u odnosu na sadašnji nivo od 0,8 odsto.
Oni će postepeno morati da dostignu 1,9 odsto do kraja 2030. Revidirana pravila takođe daju veću odgovornost javnom sektoru za povećanje energetske efikasnosti. Javni organi će morati sistematski voditi računa o zahtevima energetske efikasnosti u javnim nabavkama proizvoda, usluga, zgrada i radova.
Prema revidiranoj direktivi, sistemi upravljanja energijom će postati automatski obaveza za velike potrošače energije.
Sva preduzeća, uključujući mala i srednja koja prelaze 85TJ godišnje potrošnje energije, moraće da implementiraju sistem upravljanja energijom. U suprotnom će biti podvrgnuti energetskom pregledu ako njihova godišnja potrošnja prelazi 10TJ.
Po prvi put je uvedena i šema izveštavanja za energetske performanse velikih data centara. Zemlje EU će takođe morati promovisati lokalne planove grejanja i hlađenja u velikim opštinama koje imaju stanovništvo iznad 45.000, a takođe će morati osigurati potpuno dekarbonizovano snabdevanje daljinskim grejanjem i hlađenjem do 2050. godine.
Podrška novim visokoefikasnim kogeneracijskim jedinicama koje koriste prirodni gas u efikasnim sistemima daljinskog grejanja i hlađenja biće moguće samo do 2030. godine, dok će svaka druga upotreba fosilnih goriva biti zabranjena za nove kapacitete za proizvodnju toplotne energije u takvim sistemima. Privremeni sporazum sada zahteva formalno usvajanje od strane Evropskog parlamenta i Saveta Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
