EU odbila da plati dugove Crne Gore prema Kini

Poslednje saopštenje iz Brisela glasi da ne finansiraju kredite trećih država, ali da mogu da ponude povoljne kredite za druge deonice auto puta.

„Milijardu evra kredita je mnogo novca, posebno kada zemlja ima godišnji BDP od četiri milijarde“, piše Frankfurter algemajne cajtung o dužničkoj klopki koja se zatvara oko Crne Gore, i tvrde da bi ona mogla bi postati „prva evropska žrtva kineske dužničke diplomatije“.

Uz kredit od 809 miliona dolara Crna Gora je 2015. pokrenula izgradnju auto puta od granice sa Srbijom do Bara u dužini od 177 kilometara.

Prva deonica koja čini tek četvrtinu saobraćajnice, trebalo je da bude gotova do maja 2019. godine, rokovi su u nekoliko navrata produžavani, a poslednji je do kraja ove godine.

Međutim, ugovorom koji je potpisan sa kineskom bankom, nije uvezana dinamika radova koje izvodi China Road and Bridge Corporation (CRBC) sa terminima povlačenja sredstava i otplate prvih rata.

Iako je bilo planirano da se od putarine iz završene prve deonice pokriju delimično troškovi otplate, radovi još uvek nisu okončani pa nema ni para iz tog izvora, a zbog pandemije izostali su u prošloj, verovatno i velikim delom u ovoj, prihodi od turizma, tako da komšijski budžet teško može da obezbedi neophodan novac za prvu ratu od 33 miliona evra.

Iz EU su još pre nekoliko godina stizala upozorenja državama iz regiona da će imati problema sa otplatom kineskih kredita.

Ukazivali su i na činjenicu da ugovori nisu transparentni, postoje klauzule o tajnosti a da je novac uglavnom uslovljen time da radove izvode kineske kompanije, bez tendera i bez šireg objašnjenja kako je formirana cena.

Evropski zvaničnici tvrdili su da takvi poslovi nose visok rizik korupcije. Istovremeno, ni jedna od zemalja, bar prema dostupnim podacima, nije obezbedila mehanizme zaštite, od valutnih rizika do sudske procedure.

Fon Kramon: Nije pametna odluka EU da ne pomogne Crnoj Gori

Prema do sada poznatim informacijama, ukoliko u poslovima između Crne Gore i Kine dođe do nesuglasica, nadležan je kineski sud a ukoliko dužnik ne bude mogao da isplati kredit, kineska strana imaće pravo vlasništva nad određenim zemljištem.

Za naše susede, već je sada očigledno da će se pojaviti problemi, zbog čega je potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović pre četiri nedelje zatražio pomoć Evropske komisije, ali bez uspeha.

– Ključna greška zemalja koje se lako zadužuju, uključujući i Srbiju, je ulazak u ogromne kredite za velike, obično dugoročne investicije ne vodeći računa o realnim cenama. Kada je reč o Crnoj Gori, tu je kilometar puta u početku bio 20 miliona evra, a sada je izašao i na daleko veću cenu. Poređenja radi, Hrvati su od Zagreba do Splita gradili autoput na sličnoj teškoj konfiguraciji zemljišta i to ih je koštalo manje od deset miliona evra po kilometru. Naravno da je za ukupan razvoj bitno da se izgradi infrastruktura, ali smo mi u poslednjih 30 godina uništili velike, sposobne građevinske kompanije, a sada se zadužujemo da neko drugi radi, upošljava svoje kapacitete i podižu svoju prateću industriju, jer sve materijale i opremu dovoze iz matične zemlje. Tu nema matematike, sve je slikanje i propaganda – kaže za Danas ekonomista Božidar Drašković i ukazuje da se stalno stvara privid kako nam neko nešto poklanja, a da je vlast uspešna jer je to obezbedila.

Dodaje da na tako visoke cene utiče i to što u takvim poslovima nema tendera, sve se radi direktnom pogodbom a nema ni objašnjenja kako se došlo do određene cene. Napominje da nije teško izračunati vrednost svakog kilometra puta, mosta ili tunela, sve je to merljivo, ali se takve računice ne prikazuju građanima i mi ne znamo da li je u pitanju burazerski dogovor ili realan posao.

Rast uticaja

U poslednjih dvadesetak godina Kina je zemljama u razvoju pozajmljivala sve veće sume a u fokusu Pekinga posebno je 16 zemalja na „Novom putu svile“, oko kojih je formirana inicijativa „Jedan pojas i jedan put“. Taj infrastrukturni projekat povezuje dalje Kinu sa više od 60 zemalja Azije, Evrope i Afrike a obuhvata izgradnju mreže novih luka, željezničkih linija, puteva i industrijskih parkova. Kina je time postala najveći poverilac zemalja u razvoju.