Jovanović: Grantovi iz EU plana za rast Zapadnog Balkana na nivou statističke greške

Ciljevi koje Plan postavlja, da duplira BDP u regionu i slično, svakako neće biti ispunjeni, jer su konkretne mere premlake. Ukupna veličina finansijske komponentne Plana je šest milijardi evra. IPA fondovi koji su trenutno na snazi imaju ukupnu veličinu od 30 milijarde, ilustrovao je Jovanović.

Oni su na snazi već nekoliko godina i vidimo da ne daju neke velike rezultate. Zašto bi sada ovaj novi instrument, koji je pet puta manji, bio bolji, upitao je Jovanović.

On smatra da je taj novac premali da bi primorao političare u regionu da sprovedu neophodne reforme.

Ako se pogledaju detalji novog instrumenta, samo dve milijarde su u vidu grantova, za period od četiri godine. Dakle, samo 500 miliona evra godišnje za ceo region, što je oko 0,3 odsto godišnjeg BDP regiona, naveo je Jovanović.

Kako bilo ko može očekivati da tako mala sredstva, koja su na nivou statističke greške, mogu naterati političare da sprovedu reforme koje oni ne žele sprovesti godinama, napomenuo je Jovanović.

Na pitanje da li je moguće da nekim zemljama ne budu odobrena sredstva zbog nedostatka reformi, Jovanović objašnjava da bi takva situacija mogla da se dogodi u teoriji, ali da u praksi očekuje da će možda neke zemlje dobiti manje, neke više, ali da nijedna neće biti na nuli.

„Ono što mislim da će se desiti je da će zemlje dobiti možda pola od raspoloživih sredstava. Uslov da se dobiju pare je ispunjavanje reformskih agendi, koje će same zemlje dogovarati sa Evropskom komisijom“, rekao je Jovanović.

Dakle, nije da će EU nametnuti reforme zemljama, ističe on, nego će se svaka zemlja dogovoriti sa EU šta treba da uradi.

Onda će u tim agendama ući i reforme koje nisu tako problematične, zemlje će ih ispuniti i zbog toga će dobiti neki novac, zaključio je Jovanović.