Evropska centralna banka (ECB) i Evropska komisija (EK) prepoznale su da je Srbija potvrdila sposobnost da ekonomske posledice pandemije svede na minimum, a odgovor Narodne banke Srbije (NBS) na pandemiju bio je pravovremen i snažan, ocenjeno je danas u Briselu na redovnom godišnjem dijalogu zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, EK i ECB, objavila je NBS.
ECB i EK ocenile su i da je, reagujući blagovremeno i snažno, NBS pružila značajnu podršku brzom ekonomskom oporavku u Srbiji.
Te evropske institucije konstatovale su i da je inflacija u Srbiji ostala niska i stabilna, kao što je to bio slučaj i u prethodnih sedam godina.
U 2020. godini inflacija se kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5 odsto), uz projekciju da će se u srednjem roku kretati oko centralne vrednosti cilja NBS.
Istaknuti su i značaj očuvane usidrenosti srednjoročnih inflacionih očekivanja i tokom pandemije, stabilnost deviznog kursa, kao i adekvatan nivo deviznih rezervi meren različitim kriterijumima.
ECB i EK ocenile su i da je, zahvaljujući dobroj poziciji koju je imao pre izbijanja pandemije, kao i pravovremenoj i adekvatnoj podršci ekonomske politike, srpski bankarski sektor ostao otporan na rizike.
Na to, kako je navedeno, ukazuju i pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su i tokom pandemije ostali znatno iznad regulatornih minimuma.
Pored toga, ocenjeno je i da je kriza izazvana pandemijom virusa korona potvrdila značaj svih prethodno preduzetih mera i aktivnosti na planu rešavanja pitanja problematičnih kredita, zahvaljujući kojima je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima krajem 2020. godine sniženo na 3,7 odsto, a na tom nivou bilo je i na kraju maja 2021. godine.
Кonstatovan je i napredak koji se ostvaruje u procesu dinarizacije, i to u uslovima povećane neizvesnosti izazvane pandemijom.
Najveći napredak u prethodnoj godini dana zabeležen je kod učešća dinarskih kredita privredi, koje je tokom prethodnih dijaloga isticano kao prioritet, a navodi se i dalji rast dinarske štednje stanovništva.
Time je u znatnoj meri ispunjena preporuka data u okviru prošlogodišnjeg dijaloga – da se nastavi podrška većoj upotrebi domaće valute.
Jedine preporuke u okviru ovogodišnjeg dijaloga iz nadležnosti NBS odnose se na nastavak primene snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru u skladu s najboljom međunarodnom praksom, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije, uključujući promovisanje instrumenata zaštite od deviznog rizika.
Takođe, podaci koje NBS, kao jedan od važnih proizvođača zvanične statistike u zemlji, redovno dostavlja evropskim institucijama ocenjeni su kao usklađeni s metodološkim zahtevima Evrostata i Evropske centralne banke.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković saglasila se sa ocenom evropskih zvaničnika da je „uticaj krize izazvane pandemijom virusa korona u Srbiji ublažen snažnim osnovama iz pretkriznog perioda, čemu su doprinele i prudentne politike koje su vođene prethodnih godina“.
Кao primer je istakla strateške aktivnosti na širenju baze investitora i tržišta, što su i evropski zvaničnici prepoznali, ocenjujući da je smanjenje robnog izvoza Srbije ublaženo rasprostranjenošću ostvarenom u prethodnom periodu.
„Uprkos pandemiji, neto prilivom stranih direktnih investicija i tokom prošle godine obezbeđena je pokrivenost deficita tekućeg računa od oko 1,5 puta. Ovo je šesta uzastopna godina u kojoj beležimo punu pokrivenost deficita najstabilnijim prilivima, a projektujemo nastavak ovog trenda i u godinama koje slede“, podsetila je Tabaković.
Prema njenim rečima, odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnih devet godina povećana je otpornost srpske ekonomije na različite negativne uticaje.
„Uz pravovremene i obimne monetarne mere i fiskalne podsticaje i uz uspešnu strategiju vakcinacije, to je ključno doprinelo da već u prvom tromesečju 2021. godine naš bruto domaći proizvod premaši pretkrizni nivo. Sve zajedno, uz nastavak reformi i investicija, imaće za rezultat da i ove godine, kao i prošle, Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta u Evropi“, izjavila je Tabaković.
Istakla je da je svojim merama NBS doprinosila dodatnom rastu likvidnosti banaka u periodu kada je to bilo najpotrebnije.
„Obezbedili smo nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema i još povoljnije uslove finansiranja privrede i građana“, rekla je Tabaković.
Kako je dodala, uz mere iz oblasti finansijskog sektora, uključujući i omogućen moratorijum na otplatu kreditnih obaveza i kredite iz garantne šeme, povoljni uslovi finansiranja doprineli su rastu kreditne aktivnosti od oko 10 odsto međugodišnje na kraju 2020. godine, što je i tokom pandemije doprinosilo ravnomernom oporavku potrošnje i investicija.
Govoreći o merama za naredni period, guverner NBS je istakla da je pred svim učesnicima dijaloga bogata reformska agenda, a Srbija je svoju agendu jasno definisala u Programu ekonomskih reformi.
„Napretkom svake zemlje pojedinačno stvaramo osnove za još veći zajednički prosperitet. Zadatak NBS jeste da ostanemo prva asocijacija za stabilnost i poverenje“, zaključila je Tabaković.
Sastanak u Briselu je deo ekonomskog i finansijskog dijaloga, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji.
Srpsku delegaciju predvodila je guvernerka NBS, a u dijalogu je učestvovao i državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.