EU promenila stav: Računi u rubljama ipak ne krše sankcije Rusiji

Stručna javnost u Srbiji ističe da se stvari, kada je reč o trgovini ruskim gasom, odvijaju onako kako je zatražila Rusija, ali da Brisel ima izgovor da je ipak “po njegovom” to jest da se embargo ne krši. Do krize vezano za plaćanje “plavog energenta” ruskom državnom gigantu Gaspromu došlo je nakon toga što je Evropska unija uvela sankcije Moskvi zbog vojne intervencije u Ukrajini. Ruske vlasti su na to odgovorile time što su zemlje koje su joj uvele sankcije definisale kao “neprijateljske” i odlučile da njihove kompanije koje kupuju ruski gas to moraju da čine u rubljama.

Krajem marta članice G7 Britanija, Nemačka, Italija, Kanada, Francuska, Japan i Sjedinjene Države jednoglasno su odbile ovaj zahtev. Takođe, administracija Evropske unije u Briselu je zauzela stav da bi plaćanje ruskog gasa u rubljama predstavljalo kršenje sankcija, te da je tako nešto s obzirom na situaciju nedopustivo. Poljskoj i Bugarskoj, koje su odbile ruski nalog da aprilske isporuke gasa plate u rubljama, Gasprom je prekinuo dotok gasa. Obaveza da plate avans za nove količine ruskog “plavog energenta” u maju dospeva na adresu mnogih gasnih kompanija iz Evropske unije. Da se ne bi našle u situaciji kao poljski i bugarski uvoznici gasa, te kompanije su ovih dana od Evropske komisije zatražile tumačenje da li mogu da nastave da kupuju gas otvaranjem računa u rubljama Gasprom banci, kako su to precizirale ruske vlasti.

Iz Evropske komisije je odgovoreno da “sankcije ne sprečavaju kompanije da otvore račune u za to utvrđenoj banci, da mogu da plaćaju ruski gas sve dok to čine u valuti predviđenoj postojećim ugovorima i da izveste da je transakcija završena kada na račun deponuju sredstva u valuti plaćanja”. Inače, većina ugovora kompanija iz EU o kupovini ruskog gasa predviđa kao valutu kojom se to čini evro ili dolar.

Brisel tumači da ruski gas plaćen u evrima ili dolarima Gasprom banci ne predstavlja kršenje sankcija uvedenih Rusiji. Evropska komisija naime stoji na stanovištu da deponovanjem sredstava u valuti predviđenoj ugovorima kompanije izbegavaju da budu umešane u poslove sa ruskom centralnom bankom, koja je pod sankcijama.

S druge strane, kompanija iz EU koja po ugovoru “plavi energent” ruskoj strani plaća u evrima ili dolarima u Gasprom banci istovremeno u njoj otvara i račun u rubljama. Banka uplatu te kompanije konvertuje u rublje i prebacuje na njen drugi račun. Gasprom banka tako izvršeno plaćanje tretira kao poštovanje predviđenog u ukazu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da se “transakcija smatra završenom tek nakon što strana valuta bude konvertovana u rublje”.

U praksi, smatra stručna javnost, iako je transakcija faktički obavljena u rubljama, ovakvo rešenje odgovara ne samo Moskvi već i Briselu jer Evropska komisija može da se poziva na formalno pravne razloge kojima potkrepljuje tezu na kojoj insistira, a to je da ne popušta pod ultimatumima Rusije.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović naglašava za Danas da je u suštini nađeno rešenje koje zadovoljava obe strane i koje omogućava da se trgovina gasom između Rusije i velikih EU potrošača “plavog energenta” i dalje nesmetano odvija.

– Moskva je u suštini osmislila koncept za koji je smatrala da će potrošačima u Evropskoj uniji omogućiti normalno snabdevanje iako će Brisel insistirati na tome da se formalno plaćanje gasa ne obavlja u rubljama. Ovakvim modelom svi dobijaju. I jedni i drugi mogu da kažu da se transakcije odvijaju baš onako kako su oni osmislili. Rusi da se plaća u rubljama a EU da je to u evrima ili dolarima te da kršenja sankcija nema. Što se Srbije tiče, dobro je da je tako jer je to garant da nam je zagarantovan nesmetan tranzit gasa bar iz pravca Mađarske – objašnjava naš sagovornik.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da se transakcije definitivno obavljaju u rubljama a da je Brisel za sebe pribavio tumačenje da to ipak nije tako, čime može da brani svoju poziciju da u tome nema kršenja sankcija koje je uveo Rusiji.

– U suštini Brisel je svestan da se nalazi u poziciji u kojoj faktički ne može da izbegne da uradi ono što od njega traži Moskva. Razlog je taj što je potrošačima u Evropskoj uniji ruski gas potreban. S druge strane, Brisel u javnosti može da predstavlja da nije popustio pred ruskim ultimatumom i da evropske kompanije plaćanjem kakav je predviđen u Gasprom banci ne krše sankcije – navodi Pavlović.