EU spušta rampu na kineski čelik

Ona se od aprila prošle godine nalazi u vlasništvu kineske kompanije Hestil, kažu u Ministarstvu privrede.

Ipak protiv Srbije i još četiri zemlje, Rusije, Brazila, Ukrajine i Irana, Evropska komisija jeste vodila istragu za damping na zahtev EUROFER-a, evropskog udruženja proizvođača čelika i 5. januara je donela odluku da se uvoz samo Rusije i Brazila registruje kako bi se nakon dalje istrage i na taj taj uvoz mogla zaračunati carina ukoliko EK donese takvu odluku. Srbija je izostavljena iz ove mere s obzirom da izvoz čelika iz Srbije u EU u toku perioda kada je vođena istraga nije rastao, za razliku od Rusije i Brazila.

Inače prošle godine, svega mesec dana nakon što je imovinu Železare Smederevo preuzeo kineski Hestil, drugi po veličini proizvođač u svetu prema podacima iz 2015. godine, EUROFER je u maju 2016. dao zahtev za istragu protiv proizvođača iz navedenih pet zemalja zbog dampinga (prodaje ispod cene proizvodnje), što prema njihovim tvrdnjama uništava čeličane u EU.

Jasno je da je evropske proizvođače čelika zabrinulo to što su Kinezi postali vlasnici železare u Srbiji, mada Srbija, prema podacima EK iz 2015. godine, zauzima svega 1,22 odsto EU tržišta i ima učešće od svega 5,46 odsto u ukupnom uvozu čelika EU. Srbija je u 2015. godini izvezla 427.558 tona čelika u EU po prosečnoj ceni od 400 dolara po toni.

Frenetična odbrana od Kine

Međutim, EU frenetično pokušava da zaustavi uvoz jeftinog čelika ne samo iz Kine u kojoj se proizvodi polovina ukupnog svetskog čelika, pa je u poslednjih godinu, dve donela veliki broj antidampinških carinskih mera, kako privremenih tako i definitivnih.

U avgustu prošle godine EK je uvela carine na hladno valjani čelik iz Rusije i Kine u visini od 18,7 do 36,1 odsto u toku narednih pet godina. Upravo juče Rusija je najavila pokretanje konsultacija u Svetskoj trgovinskoj organizaciji navodeći da EU krši pravila ove organizacije. U oktobru 2016. godine EU je uvela carine od 13,2 do 22,6 odsto na uvoz ravno valjanog čelika iz brojnih kineskih čeličana. Početkom godine, 26. januara na pomenute cevi od nerđajućeg čelika podignute su carine u visini 30,7 do čak 64,9 odsto za kineske kompanije i od pet do 12 odsto za tajvanske proizvođače.

U međuvremenu je EU zaštitila i svoje proizvođače automobila od kineske konkurencije pa je 23. januara 2017. uvedena carina od 22,3 odsto na uvoz aluminijumskih felni.

Evropska unija ima više od 40 mera za zaštitu svoje industrije, a polovina od toga otpada na mere protiv uvoza iz Kine.

Kinezi Evropskoj uniji: Vi ste neefikasni

Dok EU tvrdi da se radi o dampingu, Kinezi ističu neefikasnost i slabo poslovanje evropskih čeličana. Na primer, 2012. godine prodajna cena EU kompanija bila je 553 evra po toni, a kineskih 600 evra po toni. Već 2015. godine Kinezi su postali jeftiniji i prodavali čelik za 404 evra, a Evropljani za 427 evra po toni.

Zanimljivo je da se prilikom pritužbi evropskih proizvođača uglavnom radi o fabrikama u vlasništvu indijskih kompanija ArcelorMital i Tata koje imaju čeličane u Luksemburgu, Holandiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Španiji.

Kulminacija ovog svojevrsnog carinskog rata EU protiv kineskog čelika nekako se poklapa sa sve glasnijim zahtevima za protekcionizmom i zaštitom domaćih industrija u razvijenom svetu, u čemu je najdalje otišao novi predsednik SAD Donald Tramp, koji je faktički razbio TPP (Transpacifičkog partnerstva) koji je bio pred zaključenjem, a sada traži reviziju i NAFTA (Severnoameričke zone slobodne trgovine).

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da su visokorazvijene zemlje u vreme kada je svet bio u ekspanziji uspostavile Svetsku trgovinsku organizaciju čija su pravila propagirala liberalizaciju tržišta, smanjenje carinskih i vancarinskih barijera kako bi oni mogli da izvoze u zemlje u razvoju.

„U vreme ekonomskih kriza, ne samo sada, kada zemlje u razvoju pokušaju da reše svoje probleme jeftinim izvozom uglavnom sirovina, ta pravila odjednom više ne važe. Razvijeni odjednom uvode vancarinske barijere u vidu standarda, ambalaže, sertifikata, kako bi smanjili uvoz proizvoda iz zemalja u razvoju. Kada su razvijeni izvozili, onda je to bilo zato što su bili konkurentniji, a sada kada zemlje u razvoju, a pre svega Kina, izvoze masovno, onda to nije zato što su konkurentniji i jeftiniji već je to damping“, objašnjava Savić.