EU uvodi do 35 odsto carine na električne automobile iz Kine od četvrtka

Uprkos protivljenju Nemačke, Brisel je odlučio da porezu od 10 odsto koji je već na snazi, doda i do 35 odsto na vozila na baterije kineske proizvodnje, navodi se u tekstu uredbe koju je Komisija objavila na internetu.

Odluka bi trebalo da bude objavljena u Službenom listu EU u sredu, a da stupi na snagu u četvrtak.

Navedeni cilj je da se ponovo uspostave pošteni uslovi konkurencije sa proizvođačima optuženim da imaju koristi od velikih javnih subvencija kineske države. To obuhvata odbranu evropske automobilske industrije i njenih oko 14 miliona radnih mesta od kineskih praksi koje se smatraju nepravednim.

Peking je osudio „nepravedne i nerazumne protekcionističke prakse“ pošto su države EU početkom oktobra odobrile dodatnu carinu koju je predložila Evropska komisija.

Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis je do poslednjeg trenutka pregovarao s kineskim ministrom trgovine Vangom Ventaom da bi pokušao da se nađe rešenje, ali uzalud.

Uprkos svemu, obe strane su se složile da nastave razgovore i doplate bi mogle biti uklonjene ako se postigne dogovor o drugim sredstvima za nadoknadu štete koju je identifikovala evropska istraga.

Kina preti da će pogoditi evropske interese. Već je reagovala pokretanjem antidampinških istraga uvoza svinjetinu, mlečne proizvode i alkoholna pića na bazi vina iz Evrope, uključujući konjak.

Dovoljno da se pojedine članice EU pokolebaju.

Nemačka i još četiri zemlje (Mađarska, Slovačka, Slovenija, Malta) glasale su protiv plana Komisije, ali nisu uspele da sakupe većinu potrebnu da ga odbiju.

Komisija „ne sme da izazove trgovinski rat“, upozorio je nemački ministar finansija Kristijan Linder.

Najveći automobilski proizvođači Nemačke, čvrsto uspostavljeni na najvećem svetskom tržištu, u Kini, plaše se da će oni platiti cenu odluke EU.

Uvođenje evropskih carina na kineske električne automobile dolazi u jeku krize u Folksvagen grupi koja planira desetine hiljada otpuštanja i zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj.

Taj vodeći evropski proizvođač je početkom oktobra osudio „loš pristup“ EU.

Njegov sunarodnik BMW je čak govorio o „fatalnom signalu“ za evropsku automobilsku industriju.

Carine su, međutim, dobile podršku deset država članica uključujući Francusku, Italiju i Poljsku. Dvanaest je bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku.

Ali, i u Francuskoj pristup EU zabrinjava ekonomske krugove. Profesionalno udruženje Konjak (BNIC) požalilo se da su ga vlasti „napustile“, smatrajući da je njegov sektor „žrtvovan“ u komercijalnom sukobu koji ga se ipak ne tiče.

Ovaj kinesko-evropski okršaj deo je šireg konteksta trgovinskih tenzija između Zapada, na čelu s Vašingtonom, i Kine, optužene za antikonkurentske prakse u nekoliko drugih sektora, kao što su vetroturbine ili solarni paneli.

Evropske mere čiji je cilj da budu zasnovane na činjenicama i poštujući pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), ipak se razlikuju od kaznenog i više političkog pristupa Amerikanaca.

U Sjedinjenim Državama predsednik Džozef Bajden najavio je 14. maja povećanje carina na kineska električna vozila na 100 odsto, a bila je 25 odsto.

U Evropi, iznos carine će varirati između proizvođača u zavisnosti od procenjenog nivoa dobijenih kineskih subvencija.

Detaljnije, dodatni porezi će iznositi 7,8 odsto za Tesla automobile proizvedene u Šangaju, 17 odsto za BID, 18,8 odsto za Geeli i 35,3% za SAIC, navodi se u konačnom dokumentu EU poslatom država,a članicama 27. septembra.

Ostalim grupama proizvođača vozila koje su sarađivale u evropskoj istrazi biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, a 35,3 odsto grupama koje nisu sarađivale.