EU uvodi Srbiji carine za voće i povrće

… čime nanosi milione evra štete kompanijama koji se time bave, krši principe slobodne trgovine a samim tim i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, saznaje Danas. Na problem sa neizdavanjem dozvola i kršenjem SSP-a najvišim instancama EU početkom ove i krajem prošle godine žalilo se nekoliko zemalja članica.

Naime, naš list je pisao već o tome da se nekoliko vlada zemalja članica žalilo EK na Srbiju u kojoj se dozvole za izvoz metalnog otpada čekaju bespotrebno mesecima. Srbija je prošle godine usvojila i nov zakon kojim je izdavanje i dobijanje dozvola otežano. Umesto da se ide ka tome da se dozvole potpuno ukinu, kakvo je bilo i obećanje EU (da će se to uraditi do kraja 2018), Srbija prošle godine donosi nov zakon i od tog trenutka kompanije se suočavaju sa problemom da dozvole moraju da čekaju mesecima što utiče na posao jer se većina otpada u velikoj meri izvozi (u Srbiji postoje samo dve železare koje mogu da otkupe takvu vrstu otpada).

EK je početkom ove godine Srbiji, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine uputilo dopis u kom traži hitan sastanak na ovu temu, međutim, do tog sastanka, kako saznajemo u ovom trenutku, još nije došlo.

Stoga su iz EK odlučili, kako pokazuje dopis u koji smo imali uvid, da pokrenu proceduru suspenzije autonomnih trgovinskih mera, što podrazumeva naplatu carine ne pojedine proizvode. Kako ti proizvodi nisu deo SSP, naplata carine bi mogla da se sprovede u roku od mesec dana jer nije potrebna neka posebna procedura za to.

U Ministarstvo za zaštitu životne sredine od februara nismo dobili odgovore na pitanje zbog čega je prošle godine zakonska regulativa menjana, kao i da li Srbija time, kako to tvrdi EK krši Sporazum i ugrožava slobodnu trgovinu. I jučerašnje pitanje da li je došlo do sastanka sa predstavnicima EU o ovom pitanju takođe je ostalo bez odgovora.

Pre dva meseca Evropska komisija uputila je vlastima u Srbiji dopis u kom se, između ostalog, ističe da je diskreciono odlučivanje Srbije po pitanju izdavanja dozvola kompanijama koje izvoze neopasni otpad „preterano“ da može dovesti do potpune zabrane izvoza.

„Insistiramo na tome da je diskrecija koju sprovodite u vezi sa procedurom izdavanja dozvola preterana i da de fakto vodi do potpune zabrane izvoza“, isticalo se u pismu direktorke za Zapadni Balkan EK Genoveve Ruiz Kalavera adresiranom na Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije.

U EK su tada napomenuli kako Srbija ima diskreciono pravo kada se radi o izdavanju dozvola za proizvode koji su pokriveni Bazelskom konvencijom, ali da se ovde radi o izvozu otpada koji ne potpada pod Konvenciju, odnosno odnosi se na probleme sa izvozom neopasnog otpada. Kako je tada naglašeno, trenutne procedure stvaraju neopravdane barijere u trgovini EU i Srbije i zato se mogu smatrati kršenjem člana 36. SSP, prema kom, između ostalog, ne sme biti nikakvih kvantitativnih ograničenja uvoza ili izvoza.

„Komisija zadržava pravo da razmotri svaku moguću zaštitu u slučaju da se Srbija ne pridržava obaveza koje je preuzela potpisivanjem SSP, naročito imajući u vidu da je Srbija u 2016. imala 100 miliona evra izvoza u EU“, istaknuto je tada u pismu EK.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine je u dva navrata menjalo Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Ostaje nejasno zbog čega država Srbija sada umesto da ukida dozvole za izvoz neopasnog otpada, jer za to u EU trenutno nisu potrebne dozvole, ona dodatno pooštrava proceduru za njihovo izdavanje. Srbija se u pregovorima sa EU, pritom, obavezala da će do kraja 2018. ukinuti dozvole za izvoz otpada, međutim, trenutno su one i dalje neophodne kompanijama koje se bave izvozom i koje na njih čekaju ponekad i duže od šest meseci.

Kontra mere, koju u planu ima EK, će prema njihovim procenama naneti manju štetu od one koju kompanije koje izvoze metalni otpad trpe zbog toga što ne mogu da izvoze.