Euribor preko tri odsto: Za godinu dana krediti poskupeli duplo, a biće još skuplji

Kreditna kriza je već uzdrmala Ameriku, ljudi su masovno ostajali bez domova pošto nisu mogli bankama da vrate hipotekarne kredite, a nad EU se nedvijala finansijska kriza.

Juče je Evropska centralna banka povećala kamatnu stopu četvrti put od prošlog jula, na 2,5 odsto.

Banke su već mesecima ispred ECB i pozajmljuju jedna drugoj novac po višim ka, ko matnim stopama. Danas je ta kamatna stopa po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju evre na šest meseci, šestomesečni euribor skočio na 3,009 odsto. Početkom prošle godine, 4. januara on je bio negativan i iznosio -0,535 odsto.

Iako ključna kamatna stopa centralnih banaka predstavlja najvažniju kamatu u zemlji koja koristi tu valutu, njen uticaj na građane i privredu je posredan. Ono što neposredno građani kao klijenti banaka osete na svom džepu je upravo euribor.

Kamatne stope na kredite koje banke odobravaju klijentima, a koji su vezani za evro, sastoje se od fiksne marže banke i od euribora.

Tako recimo, kamatna stopa na stambeni kredit koja je imala maržu od 4,5 odsto i šestomesečni euribor, prošle godine je nominalno iznosila četiri odsto, a sada 7,5 odsto.

Koliko je veliki efekat ovolike promene euribora najbolje se vidi na dugoročnim kreditima kao što su stambeni.

Na primer, ako želimo da kupimo stan od 60.000 evra, potrebno je da damo učešće od 12.000 evra (20 odsto) i ostatak finansiramo kreditom od 48.000 evra.

Do pre godinu dana mesečna rata za takav kredit na 20 godina sa istom promenljivom kamatnom stopom od četiri odsto plus šestomesečni euribor (ukupno 3,5 odsto) iznosila je 277 evra. Po toj kamatnoj stopi ukupno bi za 20 godina platili na kamatu 18.486 evra.

Sada, sa euriborom od tri odsto nominalna kamatna stopa za isti takav kredit bi iznosila sedam odsto, mesečna rata 366 evra (čak 90 evra više), a na kraju otplate dali bismo ukupno za kamatu 39.833 evra.

Nakon jučerašnjeg povećanja kamatne stope, stručnjaci očekuju da će Evropska centralna banka povećati kamatnu stopu još dva puta do maja i to za ukupno 0,75 odsto. To znači da se očekuje da ključna kamatna stopa ECB dostigne 3,25 odsto. Na tom nivou poslednji put je bila do 15. oktobra 2008. godine.

Šestomesečni euribor je u tom periodu bio rekordnih 5,4 odsto.

Ipak, vremena i okolnosti nisu isti, pa bankari očekuju da će tromesečeni euribor dostići maksimalnih 3,4 odsto. Pošto je trenutno tromesečni euribor za oko pola procentnog poena manji od šestomesečnog, za očekivati je da se on približi do četiri odsto, pre nego što inflacija počne značajnije da pada, a ECB prestane da povećava kamatnu stopu.

Na našem primeru to može da znači da bi rata našeg hipotetičkog primera u narednih nekoliko meseci mogla da skoči do 393 evra, ako bi nominalna kamatna stopa došla do osam odsto.

Kamatna stopa Evropske centralne banke, preko euribora utiče na kredite vezane za evro, a oni dominiraju u kreditnim plasmanima srpskih banaka. Prema podacima NBS u decembru je iznos kredita u dinarima dostigao 9,17 milijardi evra (u dinarima), a kredita vezanih za evre 17,8 milijardi evra.

Utoliko je značajniji uticaj monetarne politike Evropske centralne banke na kredite, nego Narodne banke Srbije.

Doduše najvećim delom je privreda zadužena u evrima, čak pet puta više nego u dinarima, dok je dug građana u dinarima nešto veći nego u evrima.

I oni koji duguju u dinarima nisu prošli ništa bolje. Referentna kamatna stopa Narodne banke dostigla je 5,25 odsto. Šestomesečni belibor, dinarski pandan euriboru, tačno pre godinu dana iznosio je 1,24 odsto, a danas je 5,3 odsto.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, objašnjava da je rast kamata posledica visoke inflacije koja još nije obuzdana.

„Svetska ekonomija na ovaj način pokušava da obuzda inflaciju, ali je problem što je ova inflacija troškovnog karaktera i problemi sa energijom i hranom su inicijalno doveli do rasta cena“, kaže on dodajući da očekuje i dalji rast kamata jer još nisu otklonjeni razlozi rasta kamata.

On podseća i da euribor od 5,4 odsto 2008. godine nije bio prirodan, ali isto tako je bilo neodrživo da imamo negativne kamatne stope.

„Za obične ljude povećanje euribora znači da poskupljuju krediti u stranoj valuti. I visoke kamate će trajati sve dok se uzroci njihovog rasta ne uklone. A kada je to ne možemo reći jer je mnogo neizvesnosti i problemima se ne vidi kraj. Mislim da će se ovaj trend nastaviti“, pesimističan je Dugalić.

Povećanje rate stambenog kredita za stotinak evra za godinu dana je veliko opterećenje kućnih budžeta. Dugalić ocenjuje da je to veliki teret.
„Nažalost, može se očekivati da postane još veći“, smatra on dodajući da se isto odnosi i na one koji su zaduženi u dinarima, kada Narodna banka podigne kamatnu stopu.