Kolika je nezaposlenost u Srbiji, a kolika u zemljama EU?

Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), stopa zaposlenosti u trećem kvartalu 2024. iznosi 51,9 odsto, a stopa nezaposlenosti je 8,1 odsto.

Podaci Eurostata, statističkog zavoda Evropske Unije, daju malo drugačije rezultate: zaposlenost je 71,5 odsto, dok je nezaposlenost veća nego kod RZS-a i na nivou je od 8,6 odsto.

Međutim, treba imati u vidu da su korišćene različite metodologije. RZS, prilikom obračuna zaposlenosti i nezaposlenosti, uzima u obzir sve starije od 15 godina, dok Eurostat posmatra populaciju od 20-64 godine, što daje realniju sliku, jer je upravo to populacija koja se zaista nalazi na tržištu rada.

Gde se nalazi Srbija u odnosu na zemlje EU?

U trećem kvartalu 2024. godine, stopa zaposlenosti osoba od 20 do 64 godine u EU iznosila je 75,9 odsto, što je povećanje od 0,1 procentni poen (pp) u poređenju sa drugim kvartalom iste godine.

Između drugog i trećeg kvartala 2024, najveći porast stope zaposlenosti ostvarile su Malta (+1,4 procentnih poena), Rumunija (+0,6 pp) i Irska, Italija i Kipar (svaka po +0,5 pp) među 10 zemalja EU u kojima je zaposlenost porasla.

Stopa zaposlenosti ostala je stabilna u Letoniji i Holandiji, a smanjena je u 15 zemalja EU, među kojima je najveći pad zabeležen u Luksemburgu (-1 pp), Sloveniji (-0,9 pp) i Estoniji (-0,7 pp).

Srbija je tek na 27. mestu od 32 posmatrane zemlje, sa stopom zaposlenosti od 71,5 odsto. Gori od nas su samo Španija (71,4 odsto), Rumunija (69,8 odsto), Grčka (69 odsto), Italija (67,4 odsto) i Turska (58,7 odsto).

U poslednjih deset godina stopa zaposlenosti osoba od 20-64 godine se povećala sa 54,5 odsto u trećem kvartalu 2014. na trenutnih 71,5 odsto.

Evropska unija je u istom periodu ostvarila povećanje od 8,2 pp, sa 67,7 na 75,9 odsto, ali je ona imala i bolju startnu poziciju.

Koliko je poskupeo radni sat?

Kada su u pitanju troškovi rada po satu, oni su u trećem kvartalu 2024. godine porasli za 4,6 odsto u evrozoni i za 5,1 odsto u EU, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Dve glavne komponente koje čine troškove rada su plate i dnevnice (zarada) i troškovi koji se ne odnose na plate (porezi na zarade, dopsinosi za zdravstveno i penziono osiguranje, doprinosi za slučaj nezaposlenosti, porodiljsko odsustvo, prevoz i topli obrok, obuka i stručno usavršavanje i ostali benefiti).

U posmatranom periodu, u evrozoni su troškovi zarada po satu povećani za 4,4 odsto, dok su troškovi koji se ne odnose na zarade povećani za 5,2 odsto.

U EU, troškovi zarada po satu povećani su za pet odsto, a neplatna komponenta je porasla za 5,3 odsto.

Delatnosti koje su zabeležile najveći rast troškova zarada po satu u EU su umetnost, zabava i rekreacija (sedam odsto) i prosveta (6,2 odsto), a najmanji rast je bio u rudarstvu (2,6 odsto).

Najveći rast troškova koji se ne odnose na zarade imale su delatnosti usluge smeštaja i ishrane (6,6 odsto) i građevinarstvo (6,3 odsto), dok je najmanji rast zabeležen takođe u rudarstvu (3,2 odsto).

Najveći rast troškova zarada po satu za celu privredu zabeležen je u Rumuniji (17,1 odsto), Hrvatskoj (15,1 odsto), Mađarskoj (14,1 odsto), Bugarskoj (12,7 odsto) i Letoniji (12,6 odsto).

Još tri zemlje članice EU zabeležile su rast od deset odsto ili više, i to: Poljska (12 odsto), Litvanija (11 odsto) i Austrija (deset odsto), dok je Grčka zabeležila pad od 2,9 odsto, što znači da je radna snaga pojeftinila.

Podaci Eurostata za Srbiju pokazuju da su troškovi zarada po satu povećani za 13 odsto, od čega je platna komponenta veća za 12,9 odsto, a neplatna za 13,7 odsto, u odnosu na treći kvartal 2023. godine.