Eurostat: Pad plata u EU zbog pandemije, najveći u Hrvatskoj

Ta služba je ove nedelje predstavila prve rezultate i istraživanja gubitka prihoda zaposlenih tokom pandemije.

Procenjeni gubitak medijalnog prihoda – iznos do kojeg je prihod 50 odsto zaposlenih, u EU je ove godine opao za 5,2 odsto u poređenju sa 2019. godinom, dok je ukupan pad plata svih kategorija 4,8 odsto.

Taj prihod je ove godine opao na nešto iznad 21.000 evra godišnje čime se vratio na nivo od pre tri godine.

Ta posledica krize je vrlo nejednako rasprostranjena među državama-članicama, a posebno je jaka za najugroženije podgrupe radnoaktivnog stanovništva, s niskim platama, čiji je gubitak čak tri do šest puta veći od gubitka onih s visokim platama u polovini država članica EU.

Tako je najveći pad plata u Hrvatskoj (od minus devet do 13 odsto u odnosu na 2019, zavisno od visine primanja), Grčkoj (minus sedam do 12 odsto) i na Kipru (minus pet do 11 odsto).

Najmanji pad medijalnog prihoda zaposlenih je bio u Letoniji (minus 0,5 do dva odsto), a neznatno je veći u Mađarskoj i Švedskoj.

Vlade članica EU su kratkoročno pomogle isplatu plata i očuvanje radnih mesta, čime su ublažile smanjenje plata, te je time u svim zemljama EU ukupan gubitak dohotka smanjen za polovinu i prosečno iznosi svega dva dosto.

Tako je u Hrvatskoj, gde je taj gubitak ukupno najveći u EU, on smanjen sa oko 11 na oko pet odsto, u Francuskoj sa oko sedam na oko tri odsto, a u Grčkoj sa oko sedam na oko četiri odsto.

Državna pomoć je u Holandiji sasvim poništila smanjenje plata zbog pandemije, a u Danskoj, Letoniji, Češkoj i Mađarskoj je zahvaljujući tome pad svega oko jedan odsto.

Eurostat je objasnio da prati tri vrste promena: otpuštanje zaposlenih i neobnavljanje ugovora o radu, slanje na prinudni odmor uz gubitak prihoda, i skraćenje radnog vremena uz smanjenje plate. Pri tom su osetljive društvene grupe izložene većem gubitku dohotka i povećanom riziku od siromaštva, ukazao je Eurostat.