"Evo, ja radnik Goše, izvinjavam se građanima Srbije"

Juče je takođe bio dan kada su se zaposleni ovog preduzeća prvi put našli ispred Vlade Srbije tražeći da im se ispune osnovna radnička prava, koja D. M. u trenutku smrti nije imao – isplate zaostale zarade (oko 600.000 po radniku), overe zdravstvene knjižice i upiše staž, na šta čekaju od 2013. Ministarstvo privrede tri dana ranije saopštilo je da je „veoma iznenađeno“ odlukom radnika da protestuju ispred Vlade jer je država učinila sve što je u njenoj moći, uplaćena je jednokratna novčana pomoć od 60.000 dinara, knjižice su overene do kraja septembra ove godine, radi se na povezivanju staža, obezbeđeni su poslovi… Juče, međutim, na uglu Nemanjine i Kneza Miloša oko 200 radnika Goše takođe je imalo svoje razloge da budu „iznenađeni“, uglavnom zato što se sa svih strana od njih očekuje novac koji oni nemaju.

Milan, koji je u Goši proveo 35 godina, pre nekoliko dana primio je obaveštenje od banke da treba da izmiri minus od 52.000 dinara u roku od dve nedelje.

– Ja sve da prodam u kući nemam to da platim, a gde su dažbine, računi, hrana… Ovo je strašno. Očekivali smo da se ovo reši bez dolaska u Beograd, na miran način. Jedno ne mogu da shvatim – kakva je to naša država, vlada, predsednik države kada ne mogu da nateraju poslodavca da izmiruje svoje obaveze kako prema državi, tako prema radnicima – priča radnik Goše, koji kao i ostali zaposleni nije primio ni dinara od onoga što mu se duguje iz prethodnog perioda.

Radnike Goše na uglu Nemanjine i Kneza Miloša dočekao je veliki broj novinara i svi oni su imali pitanje – kako, od čega živite?

– Kako živimo? Nikako! – odgovor je uvek isti, uz podsećanje da su za tri meseca primili 100 dinara.

Radnici od države traže pomoć oko isplate zaostalih zarada i ostvarenja ostalih osnovnih prava. Međutim, u Beogradu su ih sačekala zatvorena vrata vlade ispred kojih je bilo raspoređeno nekoliko policajaca u uniformi. U prolazu jedna od radnica dobacuje „Zavukli se unutra. Ne izlaze.“ Zaposleni stoje stisnuti na trotoaru ispred Vlade, pokušavajući da ne zgaze na kolovoz Nemanjine kako ne bi ometali saobraćaj. Dok ponavljaju da oni nisu hteli da dođu u Beograd, kako su se nadali „mirnom rešenju“ utisak je kao da im je neprijatno što su se nalaze tu. Odušak nagomilanom besu i strahu za budućnost daju kroz sporadične povike „Lopovi, lopovi.“ Prolaznici ih zaobilaze, poneko stane da fotografiše, ali se malo ko pridružuje protestu.

Dok su dolazili u Beograd, zaposleni Goše nisu ni znali čemu bi mogli da se nadaju ili šta da očekuju.

– I mi smo iznenađeni što je ministar Knežević iznenađen. Nisu ispunili ništa od svega što su obećali. Vučić je rekao da će da nas poseti 5. maja. Nije bio – kaže Zoran, koji radi u Goši 31 godinu, živi sa dvoje dece i ženom i snalazi se se kako „ume i zna“ od dana do dana. Sve vreme dok odgovara na naša pitanja Zoran ne skida pogled sa zgrade Vlade. NJegove rečenice su kratke, bez dugačkih objašnjenja, kako kaže „više ništa i ne očekuje“.

Da radnici Goše nemaju luksuz da strpljivo čekaju rešenje juče je bila i jedna od glavnih poruka, koje je uputio predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

– Mi samo primamo obećanja 150 dana. Ja sam 1991. ostavio ženu i jednogodišnjeg sina i otišao u rat za ovu zemlju. Nisam mogao da verujem da ću posle 20 godina da dođem ovde i pričam protiv države, ali država je odlučila da nas gurne niz potok. Ana Brnabić kaže da je država učinila sve što je mogla za nas uzimajući od usta građana Srbije. I evo, ja se izvinjavam građanima Srbije. Ali pitam ko je dozvolio u ovoj pravnoj državi, kako je zovu, da slovački tajkun ukrade sedam miliona evra plata, poreza, doprinosa i ne uplati državi Srbiji – govorio je Vujičić, pitajući se i kako država može da pomogne Galenici ili Fijatu, a Goši ne može. „Jel to zato što nas u Goši ima 380?“, rekao je Vujičić dok su njegovo obraćanje na momente prekidali zvižduci pištaljki, povici, „Kriminalci“, „Hoćemo plate“. Dok predsednik štrajkačkog odbora govori, oko njega se skupljaju novinari i radnici trudeći se da što više mogu podignu neki od transparenata „Naši radnici njihovi investitori“, „Vratićemo oteto“, „Plata. Šta je to?“.

Radnicima iz Smederevske Palanke juče su se pridružile desetine Beograđana i mladi ljudi, studenti koji su imali poruku „Svi smo mi radnici Goše“. Jedan stariji gospodin im govori – „Šta ćete vi ovde? Zar nije Vučić rekao da ste neradnici koji spavaju do 12?“.

Dvadestdvogodišnja Aleksandra, studentkinja Filozofskog fakulteta, čiji je otac nezaposlen a majka radi u zdravstvu, kaže da dosta dobro može da razume kako je ovih dana biti radnik u Goši.

– Ovde sam da bih im pružila podršku, jer ovi ljudi nemaju ništa. Ja sam još i u dobroj situaciji kako je ovim ljudima – kaže Aleksandra. NJen kolega Nemanja dodaje da se radnički problemi tiču svih građana.

– Ne želim da u 50 godina budem ovde u ovoj situaciji kao ovi ljudi. Ako dozvolimo privatnim firmama da se iživljavaju nad radnicima, to može da se desi i mojoj generaciji. Svi smo mi u nezavidnoj situaciji, ali u našoj masovnosti i solidarnosti je snaga – dodaje Nemanja.

Studenti i mladi nisu juče bili samo fizički prisutni ispred zgrade Vlade. Oni su i često pominjani u rečima radnika koji do početka septembra treba da spreme svoju decu, srednjoškolce i studente, za novu školsku godinu, a nemaju od čega. Kako kažu, zbog svoje dece su i došli, a u Smederevsku Palanku vratili su se juče, obećavši da će se ponovo naći u Beogradu.

– Zamislite koliko smo mi jadni kad smo morali da idemo da se prijavimo za socijalnu pomoć. Rekli su nam da ne možemo da dobijemo jer smo radnici. Mi ćemo ponovo doći kada skupimo pare za put i ostaćemo duže, ne dva-tri sata. Samo decu da opremimo za školu i ostaćemo dok se ovo ne reši – kazao je Milan Vujičić.

Vujičić se sa radnicima juče vratio u Gošu gde su kako se moglo čuti, ušli privatni izvršitelji da plene imovinu po tužbi nekadašnjih radnika zbog zaostalih plata. Iza njih na trotoaru ispred Vlade Srbije ostalo je ispisano „Svi u štrajk. Podrška radnicima Goše“.

„Narodni poslanik. Ko je taj?“

Među okupljenima ispred Vlade bio je i Boško Obradović, lider pokreta Dveri. Jedan od radnika koji ga je primetio govori svojoj koleginici: „Eno ga Obradović ispod drveta. On ti je narodni poslanik“, pokazujući prstom. Plavokosa starija žena gleda u tom pravcu i zaključuje: „Ko je taj? Kažeš narodni poslanik? Ne znam ga.“ Predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić više puta je juče istakao da je protest radnika Goše „socijalni bunt“ i zamolio da ne bude zloupotrebljen u političke svrhe.