Evro: Danas je 22. rođendan fizičkog uvođenja evropske valute

Monetarna jedinica i valuta Evropske unije (EU), uvedena je kao bezgotovinska novčana jedinica 1999. godine, a novčanice i kovani novac pojavili su se u zemljama članicama 1. januara 2002, piše N1.

Tog dana, u istoriju su otišle nacionalne valute 12 članica evrozone – nemačka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski šiling, španska pezeta, grčka drahma i druge.

Ime evro je zvanično prihvaćeno 16. decembra 1995. u Madridu.

Evro je uveden u svetsko finansijsko tržište kao računovodstvena valuta 1. januara 1999, zamenivši dotadašnju Evropsku obračunsku jedinicu (ECU), a tri godine kasnije su fizičke novčanice i kovanice evra postale stvarni novac u novčanicima Evropljana.

Nakon 28. februara 2002. evro je postao jedina valuta 12 država članica EU, a njihove nacionalne valute su prestale da biti zakonito sredstvo plaćanja. Druge države su kasnije usvojile valutu.

Evro je druga najveća rezervna valuta, kao i druga najtrgovanija valuta u svetu posle američkog dolara.

Pomenutom valutom upravljaju i administriraju Evropska centralna banka (ECB, Frankfurt na Majni ) i Evrosistem, koji se sastoji od centralnih banaka zemalja evrozone.

Kao nezavisna centralna banka, ECB ima isključivu nadležnost da utvrđuje monetarnu politiku.

Evrosistem učestvuje u štampanju, kovanju i distribuciji novčanica i kovanog novca u svim državama članicama i radu platnih sistema evrozone.

Ugovor iz Mastrihta iz 1992. obavezuje većinu država članica EU da usvoje evro nakon ispunjavanja određenih kriterijuma monetarne i budžetske konvergencije, iako to nisu učinile sve države učesnice.

Danska je pregovarala o izuzećima, dok je Švedska (koja je pristupila EU 1995. godine) odbila evro na neobavezujućem referendumu 2003. i zaobišla je obavezu usvajanja evra tako što nije ispunila monetarne i budžetske potrebe.

Sve zemlje koje su pristupile EU od 1993. godine obavezale su se da će u dogledno vreme usvojiti evro.

Zemlje u kojima je evro zvanična valuta i članice EU koje je ne koriste

Evro je zvanična valuta 20 od 27 država članica Evropske Unije, poznate kao evrozona i obuhvata oko 344 miliona građana od 2023. godine.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu Evropske centralne banke članice evrozone koje koriste evro su:

Austrija
Belgija
Hrvatska ( je poslednja usvojila evo 1. januara 2023. godine)

Kipar ( Severni Kipar koristi tursku liru)
Estonija
Finska
Francuska

Nemačka
Grčka
Irska
Italija

Letonija
Litvanija
Luksemburg
Malta

Holandija (Karipska Holandija uvela je američki dolar 2011., dok Kurasao, Sent Marten i Aruba imaju svoje valute koje su vezane za dolar)
Portugal
Slovačka
Slovenija

Zemlje članice EU koje nisu u evrozoni i ne koriste evro su: Bugarska, Češka Republika, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.

Vlada Bugarske ima za cilj da zameni bugarski lev evrom 1. januara 2025.

Vlada Rumunije ima za cilj da rumunski lej bude zamenjen evrom 1. januara 2026.

Članice EU – Češka Republika, Mađarska, Poljska i Švedska zakonski su obavezne da na kraju usvoje evro. Iako nemaju uslovljen datum za usvajanje, njihove vlade trenutno nemaju planove za prelazak. Danska je pregovarala o pravu da zadrži svoju valutu.

Ostali korisnici

Mikrodržave sa monetarnim sporazumom :

Andora
Monako

San Marino
Vatikan

Posebne teritorije EU

Prekomorske teritorije:

Francuske južne i antarktičke zemlje: Sent Bartelemi, Sent Pjer i Mikelon.

Britanska prekomorska teritorije: Akrotiri i Dekelija.

Na Balkanu evro kao službenu valutu na svoju ruku uvela je Crna Gora, a zvanično se koristi i na Kosovu.

Dužnička kriza i opstanak evra

Mnogi finansijski analitičari i ekonomisti su na uvođenje evra gledali s podozrenjem, jer ne postoji država „Evrolend“ kao garant nove valute koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji američkog dolara.

Evropljani su novu novčanu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Međutim, kriza državnog duga evrozone iz 2011. dovela je u pitanje opstanak evra, pri čemu su se hedž fondovi čak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute.

Uprkos dužničkoj krizi, koja je u nekim zemljama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vodećih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke i Francuske, da se snažnije krene putem veće integracije monetarnog bloka, uključujući zajedničko zaduživanje, znači da je evro dostigao zrelost i da prema njihovoj proceni ima sigurnu budućnost, navodi se u Izveštaju Evropskog parlamenta.