Većina potencijalnih štediša čeka oktobar, i naročito Nedelju štednje, da odluče kojoj će banci ukazati poverenje, deponujući svoju ušteđevinu za „crne dane“. Sudeći prema aktuelnoj ponudi, banke se, uprkos apelima da se u Nedelji štednje kamatne stope ne podižu, prosto utrkuju koja će da ponudi stimulativnije kamate. Klijentima se najčešće nude klasični vidovi štednje oročene na period od jednog do 36 meseci, pri čemu se kamata pripisuje nakon isteka perioda oročenja.
Štedeti se može u evrima, dinarima, dolarima, švajcarskim francima, funtama, a kod pojedinih banka i u kanadskim, ili australijskim dolarima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni, kao i japanskom jenu. Iako je štednja u evrima najpopularnija, činjenica je da su kamatne stope na štednju u domaćoj valuti najstimulativnije. Osim toga, na štednju u dinarima se ne naplaćuje porez na dobit, koji je na devizne štedne uloge povećan na 15 odsto, pa bi i to trebalo da bude jedan od razloga da se višak dinara deponuje na račun u banci, a ne da se pretvara u devize.
Ipak, uprkos svim kampanjama čiji je cilj dinarizacija finansijskog sistema Srbije, građani i dalje prednost daju deviznoj štednji, obrazlažući tu odluku strahom od slabljenja domaće valute, zatim padom kupovne moći, kao i visokom inflacijom. Prema oceni analitičara portala Kamatica.com, upravo u tome treba tražiti razloge za veoma nizak nivo dinarske štednje, čiji udeo u ukupnim štednim ulozima iznosi samo dva odsto. Građani Srbije se, očigledno, nerado odriču evra iako je, posmatrano na globalnom nivou, veoma izražena bojazan za sudbinu evropske valute. Imajući to u vidu, preporuka finansijskih stručnjaka je da se višak novca rasporedi u više valuta. Oni podsećaju na provereno pravilo da je najbolje štedeti u najmanje tri valute, recimo, u evrima, dolarima i „švajcarcima“. Jer, iako je dolar gotovo zaboravljen, a švajcarski franak omrznut, zbog stambenih kredita čija je cena drastično skočila, štednja u tim valutama svodi valutni rizik na najmanju moguću meru.
Bez obzira na to što građani Srbije i dalje novac čuvaju u „slamaricama“, broj štediša iz godine u godinu raste, dok je ukupna štednja, registrovana u septembru, premašila 8,5 milijardi evra. Kako se procenjuje da se van bankarskog sistema nalazi još oko tri milijarde evra, to bi za banke trebalo da bude dodatni izazov da atraktivnim ponudama privuku ta slobodna sredstva. To je jedini način da „slamarice“ postanu prošlost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
