Evro nadomak nivoa od 1,20 dolara

Evro je u petak stigao nadomak nivoa od 1,20 dolara, što je njegova najjača vrednost u više od dve i po godine, nakon što prvi čovek Evropske centralne banke (ECB), Mario Dragi, nije iskazao zabrinutost oko jačanja ove valute uprkos očekivanjima analitičara. Samo u tekućoj godini evro je ojačao u odnosu na dolar 13 procenata, kao posledica političkih previranja u Beloj kući, postepenog povećavanja kamata od strane Feda, te ubrzanog ekonomskog rasta evrozone. Pitanje vrednosti evra je od izuzetnog značaja za evrozonu čiji je aktuelni ekonomski oporavak u velikoj meri zasnovan na povećanom izvozu. Prilikom proteklog zasedanja ECB-a, zvaničnici ove centralne banke su izrazili zabrinutost oko jačanja evra, dok je Dragijev nastup u DŽekson Holu u fokus stavio „solidan oporavak globalne ekonomije“. S druge strane, čelnica Feda, DŽenet Jelen, govorila je uglavnom o regulaciji finansijskog tržišta usvojenoj nakon izbijanja svetske finansijske krize, zalažući se tek za „neznatne promene s obzirom da su ove mere ojačale finansijski sistem bez negativnog uticaja na ekonomski rast“. Nova američka administracija je kao jedan od prioriteta prilikom dolaska na vlast navela i deregulaciju, te poresku reformu koja će već od ove sedmice biti svesrdno promovisana od strane Bele kuće.

Američko tržište akcija u petak je pozdravilo najavu rada na poreskoj reformi, no ostaje veliko pitanje koliki će biti njeni dometi nakon nedavnog neuspelog pokušaja promene sistema zdravstvenog osiguranja. Na nedeljnom nivou ključni američki berzanski indeksi porasli su u rasponu 0,6-0,8 procenata. Od početka godine S&P 500 beleži rast od oko devet procenata, Dow registruje dvocifreni skok od preko deset odsto, dok je Nasdaq u plusu preko 16 procenata. Ovaj rast je ostvaren pre svega u prvoj polovini godine, a u petak je američka investiciona banka Merrill Lynch objavila da je u poslednjih deset nedelja 30 milijardi dolara povučeno iz američkih fondova za akcije što je trend koji nije zabeležen u poslednjih deset godina. S druge strane, najveći priliv kapitala zabeležen je na tržištima u razvoju, Evropi i Japanu koji su u poslednjih deset sedmica zabeležili upliv od 36 milijardi dolara. Evropske berze protekle sedmice su registrovale neznatne promene, dok od početka godine beleže značajno lošiji prinos u odnosu na američke pandane. Nemački DAX je u plusu od oko šest odsto, francuski CAC preko pet procenata, dok je britanski FTSE u 2017. godini porastao manje od četiri odsto.