Evroobveznice dobro sklopljenih kockica

Potvrđuju i da je ispravna namera Vlade da dobijenim novcem otplati pre roka dug koji je indeksiran u dolarima, a potiče od ranije izdatih obveznica, 2011. i 2013. godine, sa kamatnom stopom znatno višom, od 4,8 do čak 7,2 odsto.

– Savetnici u ovoj oblasti dobro su odigrali svoju ulogu, rejting agencije su ranije potvrdile ili poboljšale kreditni rejting Srbije, a ovo je reakcija tržišta i na odgovornu fiskalnu politiku. Činjenica je da će ovaj potez značajno smanjiti troškove kamata, što je dobra vest i za poreske obveznike. Drugi par rukava je to da je iskorišćen i odličan trenutak na finansijskom tržištu, a potvrda toga je da su investitori ponudili čak 6,4 milijarde evra. Pre samo nekoliko dana Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), izjavio je da će razmotriti smanjenje referentne kamatne stope i proširenje kvantitativnih olakšica kako bi održao nizak nivo kamatnih stopa u srednjem roku, ukoliko se uslovi na tržištu evrozone ne poprave. S druge strane, investitori očekuju da će i američke Federalne rezerve smanjiti svoju referentnu kamatnu stopu, tako da je naša država imala odličan tajming za izlazak na tržište obveznica – kaže za Danas Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji.

I Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Momentum sekjuritis, potvrđuje da je momenat za emisiju poslednjih evroobveznica bio idealan, i takođe se poziva na najavu predstavnika ECB-a da će nastaviti sa relaksiranjem monetarne politike uprkos što je ključna kamatna stopa odavno na nultom nivou.

– To je, naravno, dovelo do pada prinosa skoro svih obveznica država članica evrozone, pa sada osim Nemačke, postoji veći broj članica evrozone koje nose negativan prinos (nemačke 10-godišnje obveznice su sa prinosom od – 0,29 procenat, holandske sa – 0,12 odsto, austrijske sa 0,01 odsto, dok su i francuske obveznice nakratko prošle nedelje imale negativan prinos. Ovo, praktično, znači da povoljno zaduživanje Srbije nije iznenađenje s obzirom da je trenutno aktuelan investicioni ambijent da se Grčka zadužuje na tržištu po stopi od 2,56 odsto, dok je recimo pre neki dan Hrvatska ostvarila prinos na 10-godišnje obveznice u evrima od 1,32 procenta – ističe Gujaničić.

On upozorava da se postignuti prinos mora sagledavati u svetlu aktuelnog investicionog ambijenta veoma niskih kamata koje će verovatno potrajati i narednu godinu s obzirom na niske stope ekonomskog rasta u evrozoni.

– Ono što nije ohrabrujuće za našu zemlju jeste činjenica da se i dalje uglavnom zadužujemo kod stranih investitora i da se golem deo našeg duga nalazi u rukama stranaca. To znači da će se eventualni veći poremećaji na globalnom tržištu u budućnosti veoma brzo odraziti nepovoljno na našu zemlju, kao što sada ubiramo plodove veoma niskih kamata – ističe Gujaničić.

Prema rečima Milana Marinkovića, direktora Fima investa, tačno je da su se ovoga puta „kockice dobro sklopile“, i zbog dobrih parametara domaće ekonomije i zbog najavljene politike daljeg obaranja kamata ECB-a, ali bi i dalje trebalo imati na umu da mi još uvek nemamo investicioni rejting, da smo u kategoriji „džank“ („smeće“). On ne očekuje da se zadrže parametri koji bi Srbiji nametali teške uslove zaduživanja, ali upozorava da uprkos tome što se fiskalna stabilnost ističe kao faktor koji je doprineo ovakvom ishodu transakcije, ona je još uvek krhka i nestabilna, zahteva još mnogo rada.

– Naročito je dobro što se stari dug u dolarima smanjuje. Tačno je da se on neće otkupiti po nominalnoj vrednosti, da ćemo u tom delu platiti premiju i imati neki trošak, ali i dalje treba poštovati stav da je poželjno zaduživanje u valuti u kojoj se prima plata. Mi smo u vreme Mirka Cvetkovića brutalno uvećavali dug u dolarima, a onda je ta valuta u odnosu na evro promenila kurs i naš je dug je jako uvećan. Uz to, u našoj trgovini sa svetom dominiraju evropske zemlje, pa je otplata jednostavnija – kaže Marinković.

Listirane hartije

Za ponuđene evroobveznice nominalne vrednosti milijardu evra, prijavilo se toliko investitora da je država mogla da proda čak 6,2 milijarde evra obveznica. Na spisku kupaca srpskog duga su druge države odnosno njihove vlade, razni fondovi, mali i veći investitori.

– Dobro je to što je resorni ministar najavio da će evroobveznice koje su upravo prodate biti listirane, pa ćemo njihov rast moći da pratimo na Londonskoj berzi. To znači da ćemo uvid u ekonomsku i finansijsku stabilnost imati i preko onoga šta kažu strani investitori, da li se interesuju za naše hartije ili tražnja pada – kaže Milan Marinković.