Evropa će imati problem zbog gasa, a Srbija samo ako uvede sankcije Moskvi

Priznanje nezavisnosti Donjecka i Luganska od strane Moskve je izazvalo zebnju među potrošačima energenata jer je cena nafte odmah skočila nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin obelodanio tu odluku a spekuliše se da bi to moglo da se desi i sa cenama “plavog energenta” i struje.

Nafta tipa “brent” koja se troši u Srbiji u utorak je dostigla najveću cenu u poslednjih sedam godina – 99,38 dolara po barelu. Eksperti tvrde da na kraće staze to neće dovesti do poremećaja u cenovnoj politici a u Srbiji je Vlada nedavno ograničila maksimalne maloprodajne cena naftnih derivata evro dizel i evro premijum BMB 95 na 179, odnosno 171 dinar po litru.

Kada je pak reč o gasu, situacija je znatno dramatičnija nakon izjave kancelara Olafa Šolca da je Nemačka preduzela korake da zaustavi proces izdavanja dozvola za puštanje u rad izgrađenog gasovoda “Severni tok 2”. Planirano je da se tim gasovodom ruski “plavi energent” doprema do potrošača u Nemačkoj, ali je to sada pod znakom pitanja jer zvanični Berlin razmišlja o otkazivanju tog projekta kao reakciju na to što je Moskva priznala nezavisnost Donjecka i Luganska.

Nakon objavljivanja te vesti odmah je usledila izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, da će u Evropi gas koštati 2.000 evra zbog obustavljanja sertifikacije „Severnog toka 2“.

S obzirom da se u Evropskoj uniji značajan deo struje dobija iz gasnih elektrana, raste sumnja da to može da izazove i nestašice električne energije, što bi momentalno podiglo i njenu cenu na berzama.

U slučaju da rast cena struje potraje, to bi moglo da predstavlja i problem za Srbiju ako sledeće zime ne proizvede dovoljne količine za domaće potrebe, sa čim smo se suočili ove sezone zbog kolapsa elektroenergetskog sistema.

Ako bi došlo do toga Elektroprivreda Srbije bi morala da uvozi struju iz inostranstva kada je najskuplja, što bi moglo da se odrazi i na povećanje maloprodajne cene za domaćinstva i industriju.

U Evropskoj komisiji pak tvrde da odluka Nemačke o zaustavljanju procesa certifikacije gasovoda neće uticati na snabdevanje Evrope energijom, s obzirom da taj gasovod još ne radi.

Potrošače u Srbiji pak brine kakvu cenu gasa će imati nakon što istekne važeći ugovor između Gasproma i Srbijagasa koji predviđa da je cena gasa koju kupujemo od Moskve 270 dolara za 1.000 kubnih metara. Reč je o ranije ugovorenim količinama, dok dodatne ruskoj strani plaćamo nešto više od 800 dolara po 1.000 kubnih metara.

Direktor Javnog preduzeća “Srbijagas” Dušan Bajatović se nada da bi sa Rusima mogao biti postignut ugovor o snabdevanju “plavim energentom” na 10 godina i da će cena biti oko 600 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. U svakom slučaju, rast nabavne cene će najverovatnije dovesti do korekcije maloprodajnih cena za potrošače u Srbiji.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević ne očekuje globalnu krizu jer alternativa ruskom gasu trenutno ne postoji.

– Evropi je ruski gas potreban a s obzirom da ne može da nađe drugi kojim bi ga zamenila, očekujem da bez obzira na sve što se sada dešava u vezi sa krizom u Ukrajini, rast cena neće ići u nedogled jer će neki sporazum svakako biti postignut. Drugim rečima, pretpostavljam da će u jednom trenutku dozvola za početak rada “Severnog toka 2” biti izdata. Situacija u Ukrajini pak ne može u velikoj meri da se odrazi na stanje na tržištu nafte. Biće kratkotrajnih trzavica ali ništa više od toga – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Srbija će pokušati da izbegne uvođenje sankcija Rusiji kako od nje traži Brisel da ne bi ugrozila svoju poziciju kada je reč o pregovorima o novoj ceni ruskog gasa za našu zemlju. Sa druge strane, kaže Radosavljević, Evropska unija neće sa odobravanjem gledati ako Beograd ne bude sledio njenu politiku po tom pitanju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da je pozicija zemalja Evropske unije nezavidna jer su zavisne od ruskog gasa.

– Brisel se ponaša kao da u konkretnom slučaju može da nameće svoje mišljenje Moskvi, ali to s obzirom na potrebu za ruskim gasom ne izgleda realno. Srbija ima dobre odnose i sa Moskvom i sa zemljama Evropske unije i sigurno će voditi takvu politiku da ne ugrozi svoju poziciju ni kod jedne ni kod druge strane. Shodno tome, Vlada se nalazi u prilično teškoj poziciji i videćemo kako će se stvari odvijati. Ono što je izvesno je da Srbija treba da gleda svoje energetske interese i da ih zaštiti na najbolji način – istakao je Savić.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da snabdevanje potrošača gasa u Evropskoj uniji može da bude ugroženo eskalacijom sukoba u Ukrajini.

– Što se tiče Srbije, vlast će sedeti na dve stolice. Nije joj u interesu da uvede sankcije Rusiji a sa druge strane joj je bitno da bude u dobrim odnosima sa zemljama Evropske unije. Dobri odnosi sa više centara moći su i razlog velike podrške koju vlast ima u biračkom telu. Stoga je za nju najbolje rešenje da se sukob oko Ukrajine što pre okonča kako bi se stvari vratile u normalu a ona ne bi morala da povlači poteze koji bi bili nepopularni kod one druge strane. Snabdevanje naših potrošača gasom se pak ne dovodi u pitanje jer pored onog iz Ukrajine, Srbija dobija gas koji se transportuje “Turskim tokom” – objašnjava Kovačević.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da je za aktuelni sukob kriva Nemačka.

– Kancelar te zemlje je izjavio da se planira zaustavljanje projekta “Severni tok 2”. Ako do toga zaista i dođe skočiće cena ruskog gasa i Evropljani će morati da ga plaćaju po 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara kako je već najavila ruska strana. Što se tiče Srbije, nema ekonomskih razloga da nam Moskva enormno poveća cenu gasa zbog situacije u Ukrajini, odnosno da insistira da plaćamo koliko i zemlje Evropske unije. Ta kriza se neće odraziti na pregovore o novom ugovoru koji treba da sklopimo sa Moskvom o snabdevanju gasom. Verujem da ćemo u tim pregovorima uspeti da dobijemo povoljnu cenu gasa koja će biti i niža od 600 dolara za 1.000 kubnih metara – zaključuje naš sagovornik.

Nemačka može bez ruskog gasa

Ministar ekonomije Nemačke Robert Habek rekao je da ta zemlja može da preživi bez ruskog gasa i da će potrošači dobiti pomoć ako cene energije „skoče do neba“. Habek je takođe priznao da bi, ako bi Nemačka prekinula isporuku ruskog gasa, u početku došlo do „jaza“ koji bi sigurno „podigao cene“.

– Što se tiče kratkoročnog povećanja cena i opterećenja potrošača i preduzeća, mi ćemo obezbediti olakšanje na drugim mestima – najavio je nemački ministar ekonomije. Habek je sugerisao i da bi vlada mogla da smanji takozvani zeleni porez na gas kako bi pomogla u finansiranju prelaska na obnovljive izvore energije.

Ambasador Antonov: Navikli smo na sankcije

Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov reagovao je na uvođenje američkih sankcija njegovoj zemlji i rekao da će se ta mera odraziti na globalna finansijska i energetska tržišta, kao i na obične građane. „Sankcijama se ništa neće rešiti. Teško je poverovati da bilo ko u Vašingtonu računa na to da će Rusija revidirati svoj spoljnopolitički kurs pod pretnjama sankcijama“, navodi se na Fejsbuk stranici ruske ambasade, preneo je Gardijan. „Ne sećam se jednog jedinog dana kada je naša zemlja živela bez ikakvih restrikcija Zapada. Naučili smo da funkcionišemo u takvim uslovima. I to, ne samo da preživljavamo, već i da razvijamo svoju državu. Nema sumnje da će se sankcijama koje su nam uvedene naneti šteta globalnim finansijskim i energetskim tržištima. SAD neće biti izostavljene gde će obični građani osetiti posledice rasta cena. M. K.