Evropa rastrzana između želje i straha od Kine

Ovoj podvojenosti svedoče i događanja iz prošle nedelje u kojoj je Evropska komisija donela akcioni plan u 10 tačaka kojim bi trebalo da zauzme čvršći stav prema kineskim investicijama, da obezbedi otvaranje kineskog tržišta za svoja ulaganja i da pokuša da smanji rastući trgovinski deficit sa Kinom.

Samo nekoliko dana kasnije jedan od osnivača EU, Italija, pristupila je kineskoj inicijativi Pojas i put. Sada to više nije klub u kom se sem Kine nalazi 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Balkana, od kojih su 11 članice EU, već i jedna od najvećih evropskih ekonomija. To se sve dešava pred samit lidera EU i Kine 9. aprila.

Spoljnotrgovinski deficit EU sa Kinom se širi. Samo u januaru je dostigao 21,4 milijarde evra, a u celoj 2018. godini je iznosio 184 milijarde evra. Prošle godine Kina je u EU izvezla 394 milijarde evra, a istovremeno je bila drugo tržište po važnosti za evropsku robu. S druge strane EU je najveće tržište za Kinu, čak i pre Sjedinjenih Američkih Država. O povezanosti EU i Kine govori podatak da imaju trgovinu veću od milijardu evra dnevno!

Dragana Mitrović, profesor na Fakultetu političkih nauka i rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka, napominje da je EU najveće i najuređenije tržište na svetu i kao takvo veoma važno i za Kinu.

„EU je nezadovoljna deficitom u razmeni sa Kinom, ali i činjenicom da je kinesko tržište zatvoreno raznim carinskim i necarinskim barijerama. Na primer, nije moguće za banke iz EU da posluju na tržištu Kine. Zato već godinama ne mogu da potpišu ugovore o ekonomskoj saradnji. Suština je da oni drugačije gledaju na pitanja uređenosti tržišta, konkurencije, uloge države“, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, Evropska unija je posebno osetljiva na zaštitu tehnologije svojih kompanija i zato sa podozrenjem gleda na kineske investicije i kupovinu EU firmi iz tehnološkog sektora.

„EU često percipira da kineske firme ne nastupaju kao poslovni subjekti već kao politički subjekti i da kao agenti vlade zastupaju strateške interese kineske države. Zato je EU donela propise da zemlje članice imaju poslednju reč prilikom kineskih investicija u strateške sektore“, kaže ona i dodaje da je evropski pristup Kini bio i biće dvostran. Uprkos svemu, Kina je veliki partner EU i njihove investicije su poželjne u Evropi, posebno je to bio slučaj kada je bila kriza.

„S druge strane najrazvijenije zemlje su navikle da investicije teku u drugom smeru, od razvijenih ka zemljama trećeg sveta. I dalje se na Kinu gleda sa predrasudama iz drugih vremena, a ne kao na moćnu ekonomiju i zaziru od toga da ona igra važnu ulogu u evropskoj ekonomiji. A opet svaka zemlja ponaosob se trudi da od saradnje sa Kinom izvuče korist za svoju zemlju“, objašnjava Mitrović.

EU je osetljiva na kineske investicije na svojoj teritoriji, ali i u našem regionu. Imali smo prilike da čujemo poruke i preporuke od predstavnika Unije u vezi infrastrukturnih projekata i kineskih investicija. Dragana Mitrović napominje da u EU jačanje ekonomskog prisustva kod nas percipiraju i kao jačanje političkog prisustva.

„Zato imaju pojačanu pažnju na dešavanja u našem regionu, jer gledaju na nas kao uporište Kine u Evropi. Neke od preporuka EU su neminovno posledica toga da najveća evropska ekonomska sila Nemačka ne želi da deli svoju zonu uticaja sa Kinom, ali neke preporuke su smislene jer ukazuju na poslovne prakse koje nisu u skladu sa direktivama EU. Recimo to se odnosi na sporazume na visokom nivou na osnovu kojih se realizuju investicije bez tendera, koje finansiraju kineske banke… Recimo kod nas su preispitivali kupovinu železare od strane kineske kompanije, ali to je dobro prošlo za nas. Takođe, u EU ne bi moglo da prođe da se dogovori investicija, da kineska banka da kredit, a država da da garanciju. EU se ne sviđaju ti alternativni načini poslovanja“, ističe ona.

Od 16 zemalja iz saradnje Kine sa evropskim zemljama, 11 su članice EU i moraju se pridržavati direktiva, a ovih ostalih pet među kojima je i Srbija mogu kršiti te propise, ali to ima i dobre i loše strane.

„Loše je što EU na vas gleda sa posebnom pažnjom kao na državu koja je sklona kršenju EU normi, a mi ipak težimo standardima EU jer sa njima imamo dominantnu ekonomsku i investicionu saradnju. S druge strane mi treba da iskoristimo to što za nas ne važe direktive i treba da imamo spremne projekte za čiju realizaciju tražimo pomoć od Kine, a ne ovako da pasivno prihvatamo njihove projekte“, zaključuje ona dodajući da to važi za svih pet balkanskih zemalja koje su deo 16 plus jedan formata.