Evropa u minusu, samo Srbija u plusu

Prema podacima Zavoda za statistiku industrijska proizvodnja u martu je bila za 0,1 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine. U odnosu na februar kada se isključe sezonski faktori industrijska proizvodnja je u martu smanjena za 3,7 odsto, dok je prerađivačka industrija manja za čak 5,3 odsto. Ukupno u prva tri meseca industrijska proizvodnja zabeležila je rast od 4,4 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine.

Ovako dobri rezultati industrijske proizvodnje s obzirom da je 15. marta uvedeno vanredno stanje ohrabrili su i državne zvaničnike da izađu sa izuzetno optimističkim scenarijima ne samo za BDP u prvom tromesečju, već i za celu godinu. Da podsetimo, prošle godine u avgustu Zavod za statistiku je saopštio da neće više objavljivati fleš procene kvartalnog BDP-a, a direktor Zavoda Miladin Kovačević je početkom marta ove godine u intervjuu Danasu objasnio da fleš procena nije statistički već analitički indikator.

„Većina zemalja u Evropi ne računa niti objavljuje takvu procenu, jer ta procena na bazi ograničenog seta podataka nije pouzdana u meri koja bi zadovoljila kako javnost tako i korisnike u sferi odlučivanja. Stoga je RZS prestao da objavljuje takozvanu fleš procenu“, odgovorio je Kovačević.

Ipak, direktor državne statističke agencije je u petak na javnom servisu izjavio da je BDP porastao u prvom tromesečju pet odsto međugodišnje, a čak je prognozirao i da će u drugom tromesečju ekonomska aktivnost takođe biti povećana i to za oko jedan odsto. Na ovo se dan kasnije nadovezao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa još preciznijim podacima te najavom da ćemo ovu godinu, umesto u minusu kao ostatak Evrope, završiti u plusu.

„Naša procena je da ćemo prvi kvartal završiti sa plus 5,1, a drugi sa plus 1,1 do 1,3, dok će treći, zbog visoke baze od prošle godine, biti u minusu od 0,3 do 0,2 odsto. Za četvrti kvartal predviđamo minus od 0,9 odsto. To znači da ćemo godinu završiti sa plus jedan, a ne sa minus tri. Time ćemo biti ubedljivo najbolji u Evropi“, rekao je Vučić.

Ovo je izazvalo čuđenje pa i skepsu kod ekonomista kao prvo zato što se podaci za prvi kvartal izuzetno razlikuju od rezultata EU od koje naša zemlja u velikoj meri zavisi, a zatim i zbog samouvereno datih prognoza u situaciji kada svi svetski stručnjaci ukazuju na neizvesnost u dužini trajanja pandemije, pa samim tim i ekonomske krize.

Pre nekoliko dana je Evrostat, statistička agencija EU, izašla sa fleš procenom BDP-a za EU i evrozonu prema kojoj je EU zabeležila pad BDP-a u odnosu na prvo tromesečje 2019. od 2,7 odsto, a evrozona čak 3,3 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da je ekonomski pad počeo tek od polovine marta i uvođenja vanrednog stanja, ali da je time malo pogođena industrija za razliku od uslužnog sektora.

„Rezultat je u svakom slučaju bolji nego što je očekivano, a posledica je relativno kasno uvedenih mera u odnosu na druge evropske zemlje, kao i činjenice da su manje uticale na industriju. Najviše su pogođeni saobraćaj, trgovina neprehrambenim proizvodima, turizam, ugostiteljstvo i druge usluge. Za njih još nemamo podatke. Ipak u većini drugih zemalja imamo znatno veći pad zato su ovi podaci neobični. Pitanje je za koga radi industrija ako BDP naših najvećih trgovinskih partnera pada. Čudno je tako veliko odstupanje od drugih zemalja“, napominje Arsić i pita se otkud sada fleš ocena BDP-a. On podseća da se sa objavljivanjem fleš ocene prestalo kada su bili lošiji rezultati prošle godine, ali se onda u javnost izlazi kada su dobri rezultati.

On ističe i da je prognoza rasta od jedan odsto u drugom tromesečju još čudnija.

„Takvu samouverenost u buduće rezultate ne pokazuju predstavnici nijedne države. Više deluje kao da prognoze ne pokazuju stvarno stanje, već politički stav da tako treba da bude. To je verovatno posledica toga da nas čekaju izbori“, ocenjuje Arsić, dodajući da će se pravi efekti krize videti tek u podacima za april, maj i jun, a da čak nisu potpuni podaci ni za mart, pošto nije obuhvaćen veliki deo usluga. On smatra da će u aprilu ekonomska aktivnost biti u minusu, možda čak i dvocifrenom.

Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta ističe da je prvo tromesečje završilo pozitivno na krilima prva dva meseca i činjenice da su firme veći deo marta radile, ali da nas u aprilu čeka industrijski pad.

„Prvo tromesečje je sa rastom industrije od 4,4 odsto, rastom trgovine na malo za 9,3 odsto i čak i rastom izvoza u plusu. Teško je reći koliko. Međutim, april, maj i jun će ići nizbrdo, a sam mart najavljuje tu nizbrdicu. Recimo izvoz je u januaru i februaru porastao 12,5 odsto, a računajući mart svega 3,1 odsto. To je indikator usporavanja BDP-a u narednom periodu. Koliko tačno, to je više pitanje za gataru, jer se ne zna ni koliko će trajati pandemija, niti kako će ići otvaranje drugih zemalja i trgovina. Ne vidim nikakve parametre za procenu drugog kvartala“, napominje Đogović.

U martu je u odnosu na mart 2019. do stagnacije došlo zahvaljujući rastu rudarstva od 0,5 odsto i prerađivačke industrije od 2,7 odsto, dok je snabdevanje električnom energijom, gasom i parom doživelo pad od čak 9,8 odsto.

Gledano po nameni najveći pad je kao što je i očekivano u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju -14,7 odsto i kapitalnih proizvoda 12,5 odsto, dok je zabeleženo povećanje proizvodnje energije za 14,5 odsto. Gledano po proizvodima čini se da je kriza najviše pogodila proizvodnju struje, metalnih proizvoda, osnovnih metala, automobila i odeće.

Zanimljivo je da je najveći rast u martu od čak 1029 odsto zabeležila proizvodnja derivata nafte. Ovo nije greška već posledica remonta rafinerije Pančevo u martu prošle godine kada je proizvodnja maltene potpuno stala. Otud u martu i pored pada proizvodnje struje ipak značajan rast proizvodnje energije.

Industriju u martu i celom tromesečju je povukla i proizvodnja duvanskih proizvoda koja je zabeležila rast od 25,6 odsto u odnosu na mart prošle godine i 20 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2019. Saša Đogović ovo objašnjava rastom nervoze kod ljudi, kao i verovatno pravljenjem zaliha u strahu od nestašice. Takođe, kao što je i očekivano farmaceutska industrija je povukla nagore sa međugodišnjim rastom od 14,6 odsto u martu.

I Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da su rezultati industrije bolji od očekivanog, jer se očekivalo da mart donese delimične efekte krize. On pad proizvodnje električne energije objašnjava time da deo industrije nije radio pa je smanjena potrošnja kao i toplijim vremenom nego lane.

„Pad izvoza u martu od 10,8 odsto je očekivan jer se poslednjih desetak dana u martu zaoštrila situacija. Ni rast spoljnotrgovinskog deficita za 300 miliona evra u prvom tromesečju nije zabrinjavajući jer je u najvećoj meri posledica većeg uvoza metalnih proizvoda osim mašina koji je bio 120 odsto veći nego prošle godine i koji se koristi u proizvodnji. Ovo još nije alarmantno, a za očekivati je zastrašujuće podatke u aprilu. Naš izvoz u aprilu bi mogao biti na nivou polovine ili čak trećine prošlogodišnjeg. Važno je kako ćemo se posle toga oporavljati i mi i evropske zemlje“, ocenjuje Nikolić.