Foto: Pixabay/ MabelAmber Evropska centralna banka saopštila je da će na kraju godine obustaviti svoj program podsticaja koji je tokom prethodne gotovo četiri godine osnažio ekonomiju evrozone, uprkos novim rizicima kao što su globalni trgovinski ratovi i izlazak Velike Britanije iz EU.
Današnjom odlukom 25-članog Upravnog saveta ECB zatvara se program vredan 2,6 hiljada milijardi evra, koji predsednik Banke Mario Dragi smatra ključnim za zapošljavanje više od devet miliona ljudi, prenosi Asošiejted pres.
Program podsticaja je pokrenut u martu 2015. godine kako bi se pomogao oporavak Evrope od dužničke krize koja je pretila da uništi 19-članu evrozonu.
ECB je u okviru tog programa upumpala sveže odštampan novac u finansijski sistem, kupujući svakog meseca od banaka vladine i kompanijske obveznice.
Banka navodi da može da obustavi program jer ekonomija evrozone beleži ravnomeran rast, a inflacija je blizu cilja od nešto ispod dva odsto.
Analitičari očekuju da će Dragi na konferenciji za novinare reći da je ECB smanjila svoja predviđanja rasta za ovu i sledeću godinu.
Posle odluke ECB, vrednosti akcija na evropskim berzama su bez većih promena.
Nemački DAX je u plusu 0,3 odsto, francuski CAC 40 porastao je 0,1 odsto, dok je britanski FTSE 100 u crvenom 0,2 odsto.
Stručnjaci očekuju da će indeksi na Vol stritu – Dau Džons, Standard end Pur 500 i Nasdak početi današnji trgovački dan s dobicima.
Ranije danas japanski Nikei 225 završio je trgovanje u plusu 1,0 odsto, hongkonški Hang Seng skočio je 1,3 odsto, a Šangajski kompozitni indeks porastao 1,2 odsto. Južnokorejski Kospi je porastao 0,6 odsto, dok je australijski S&P/ASX 200 u plusu 0,1 odsto.
Cene nafte danas su u padu. Referentna američka nafta pojeftinila je za 1,04 odsto, na 50,62 dolara po barelu, dok je cena nafte Brent pala za 0,78 odsto, na 59,68 dolara po barelu.
Banka je danas navela da prognozu rasta evrozone za ovu godinu smanjuje na 1,9 odsto sa 2,0 odsto, koliko je predvidela u septembru.
Projekcija rasta za 2019. godinu smanjena je sa 1,8 odsto na 1,7 odsto.
Rast u 19 članica evrozone je u trećem tromesečju opao za 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je na kraju prošle godine zabeležen snažniji rast.
Na ekonomske aktivnosti negativno je uticala zabrinutost zbog trgovinskog sukoba SAD i Kine, mogućeg urušavanja finansija italijanske vlade i potencijalnog Bregzita bez dogovora Londona i Brisela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
